NBS šifre plaćanja 2026: kompletna tabela

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 31. avgust 2026. · 9 min čitanja

Kada popunjavaš nalog za plaćanje, polje "šifra plaćanja" nije dekoracija — banka po njoj razvrstava transakciju, a Poreska uprava po njoj knjiži prihod. Pogrešna šifra znači da uplata "visi" danima, a ponekad se vraća sa greškom. Evo kompletne tabele šifri koje NBS koristi u 2026. i konkretnih primera kada se koja koristi.

Kako je NBS strukturirala šifre plaćanja

Šifra plaćanja u Srbiji je trocifreni broj koji opisuje dve stvari: osnov transakcije (za šta plaćaš) i način plaćanja (gotovina, prenos, kartica, čekovi). Prva cifra označava način plaćanja, a druge dve osnov.

Logika je jednostavna kad se jednom shvati:

Druge dve cifre nose osnov: 53 je promet robe i usluga, 54 je usluge javnih preduzeća, 89 su javni prihodi, i tako dalje. Zato je 153 gotovinska uplata za robu/usluge, a 253 ista ta uplata ali sa računa firme.

Ako te zbunjuje logika — ne moraš da pamtiš sve, treba ti tri-četiri koje koristiš svakodnevno. Ostatak je za specijalne slučajeve.

Kompletna tabela NBS šifri plaćanja

Ovo su šifre koje NBS propisuje i banke ih priznaju u 2026. Podelio sam ih po osnovu da bi lakše našao ono što ti treba.

Promet robe i usluga (najčešće za preduzetnike)

Usluge javnih preduzeća i komunalne

Zarade, honorari i naknade

Doprinosi i porezi (javni prihodi)

Napomena: za tačan uplatni račun i poziv na broj kod plaćanja poreza i doprinosa, uvek proveri aktuelnu listu na sajtu Poreske uprave — brojevi računa se povremeno menjaju.

Krediti, pozajmice, kamate

Transakcije unutar firme i između računa

Kompenzacije, cesije, asignacije

Osiguranje

Ostalo

Kada 153 a kada 253: pravilo prsta

Ovo je pitanje koje najviše zbunjuje ljude i najviše grešaka pravi. Razlika je u načinu na koji novac stiže do primaoca, ne u tome ko plaća ili šta se plaća.

Šifra 153 koristi se kada je uplata gotovinska — kupac dolazi u banku ili poštu i predaje pazar u kešu, a banka ga upisuje na račun primaoca. Tipičan slučaj: klijent koji nema e-banking pa ide na šalter da uplati tvoju fakturu.

Šifra 253 koristi se kada uplata ide prenosom sa računa na račun — bilo iz e-bankinga, bilo iz aplikacije, bilo naloga koji je popunjen u banci ali se skida sa računa uplatioca. Ovo je 90% B2B plaćanja u praksi.

Konkretan primer iz svakodnevice:

• Paušalac izda fakturu firmi. Firma je plaća e-bankingom sa poslovnog računa → 253.
• Frizerski salon primi klijenta koji plaća uslugu u kešu. Vlasnica ide u banku uveče da uplati pazar na svoj poslovni račun → 153 (uplata pazara).
• Doo plaća dobavljača preko m-banking aplikacije → 253.
• Konsultant dobija honorar iz inostranstva koji banka konvertuje u dinare → banka će sama staviti 227.

Ako pogrešiš i staviš 153 umesto 253, banka će često prihvatiti uplatu, ali statistika i evidencija budu pogrešne. Kod javnih prihoda greška može da znači da uplata "ne sedne" na pravu poresku obavezu i pojavi se kao dug iako si platio.

Primer popunjenog naloga za plaćanje fakture

Uzmimo situaciju: doo "Vetar" iz Beograda plaća fakturu paušalcu Milanu Jovanoviću, iznos 45.000 din, broj fakture 2026-042.

Nalog izgleda ovako:

Poziv na broj kod fakture nije zakonski regulisan kao kod javnih prihoda — možeš staviti broj fakture, datum, ili ostaviti prazno pod modelom 00. Bitno je da primalac lako identifikuje uplatu. Ako izdaješ fakturu, uvek napiši u zaglavlju "poziv na broj: [broj fakture]" da olakšaš kupcu.

Kod uplata javnih prihoda pravila su strožija: koristi se model 97 sa kontrolnim brojem po standardnoj formuli, uplatni račun se razlikuje po vrsti prihoda i opštini, a šifra je najčešće 254 ili 257.

Najčešće greške sa šiframa plaćanja

Iz iskustva preduzetnika koji su nam pisali, evo grešaka koje se ponavljaju:

1. Šifra 289 "za svaki slučaj". Šifra 289 je "ostala plaćanja" i banka je prihvata, ali u finansijskoj analizi tvoja transakcija ne postoji ni pod robom, ni pod uslugama, ni pod javnim prihodima. Ako radiš sa knjigovođom koji izvlači promet po šiframa, izgledaš mu haotično. Koristi 253 kad god plaćaš pravo lice ili preduzetnika.

2. Šifra 265 za uplatu na sopstveni tekući račun. Ovo je ispravno kad prebacuješ pare sa svog poslovnog na svoj lični ili obratno — ali samo za istog imaoca. Ako si paušalac i prebacuješ zaradu sa poslovnog na svoj lični, 265 je tačna šifra.

3. Zabuna kod plaćanja poreza. Za paušalni porez i doprinose ne koristi 253 — to je za komercijalne fakture. Za javne prihode ide 254 (porezi i doprinosi) uz odgovarajući uplatni račun i poziv na broj koji generiše Poreska uprava.

4. Instant plaćanja (IPS). Ako plaćaš preko IPS-a (skeniranjem QR koda), šifra se često generiše automatski i počinje sa 8. Ne moraš ručno da je diraš.

5. Kompenzacije bez šifre 350. Kada dve firme prebiju međusobna potraživanja i ostatak plate — deo koji se plaća prenosom ide pod 253, ali sama kompenzacija u knjigama ide pod 350.

Šta se menja u načinu plaćanja 2026

Sistem šifara je stabilan već godinama i NBS ga nije menjala u suštini. Ono što se menja u praksi je kanal plaćanja: sve više uplata ide preko IPS QR kodova i instant transfera, gde platilac skenira kod sa fakture i banka sama popuni sve podatke — uključujući šifru.

Za tebe kao izdavaoca fakture to znači jedno praktično poboljšanje: stavi IPS QR kod na fakturu. Kupac skenira, plaća za 15 sekundi, greška u šifri ili pozivu na broj je nemoguća. Sve više aplikacija za fakturisanje generiše ovaj kod automatski.

Drugi trend je SEF integracija sa bankarskim sistemima — kada primaš uplatu koja se odnosi na e-fakturu poslatu preko SEF-a, sistem može automatski da poveže uplatu sa fakturom bez potrebe da pratiš poziv na broj.

Kako ovo izgleda kad ne moraš da razmišljaš

Iskreno, većina ovih šifara ti nikad neće trebati ručno ako imaš pristojan sistem. Kad izdaš fakturu iz Fakturka, na PDF-u se automatski generiše poziv na broj, model 97 sa kontrolnim brojem i IPS QR kod — kupac skenira, plaća, i uplata se sama povezuje sa fakturom u tvom pregledu naplate. Šifra 253 je podrazumevana, ne moraš je birati.

Za paušalce i male firme koje same izdaju 20-50 faktura mesečno, ušteda je konkretna: ne popunjavaš naloge ručno, ne objašnjavaš kupcima šta da stave u poziv na broj, i ne juriš uplate koje su "negde zaglavljene" jer je neko upisao pogrešnu šifru. Ako radiš i sa knjigovođom, mesečni izveštaj svih faktura po ispravnim šiframa mu ide automatski.

Kratak podsetnik za svakodnevnu upotrebu

Ako treba da zapamtiš samo pet šifara, evo ih:

• 253 — plaćaš fakturu prenosom (99% slučajeva u B2B)
• 153 — uplaćuješ pazar u kešu na svoj račun
• 254 — plaćaš porez, doprinos ili drugu javnu dažbinu
• 265 — prebacuješ između svojih računa
• 240 — isplaćuješ zaradu zaposlenom

Sve ostalo je za specifične situacije — kompenzacije, krediti, osiguranje — i tada se ionako konsultuješ sa knjigovođom ili bankom.

Kad sledeći put budeš izdavao fakturu, obrati pažnju da li tvoj predračun obrazac ili faktura već sadrži pripremljen poziv na broj i model — to je detalj koji kupcu ubrza plaćanje za nekoliko dana, jer ne mora ništa da smišlja. A ako ne, možda je vreme da probaš Fakturko besplatno i pustiš da sistem popuni ove trivijalnosti umesto tebe — prva faktura sa IPS kodom za dva minuta.