Minimalna cena rada 2027: 405 dinara po satu

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 12. septembar 2026. · 10 min čitanja

Ako imate zaposlenog na minimalcu, promena od 405 dinara neto po radnom času nije samo stavka za knjigovođu. Ona utiče na januarski obračun zarada, cenu vašeg rada prema klijentima i iznos novca koji firma mora da ima na računu pre isplate plate.

Prema odluci Vlade Srbije objavljenoj u Službenom glasniku, minimalna cena rada za period od januara do decembra 2027. godine iznosi 405 dinara neto po radnom času, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Šta tačno znači 405 dinara po radnom času

Minimalna cena rada od 405 dinara predstavlja neto iznos po satu rada zaposlenog. To nije ukupan trošak poslodavca, niti fiksna mesečna plata koja je ista svakog meseca — mesečni neto iznos zavisi od fonda radnih sati u konkretnom mesecu.

U odluci se navodi: „Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar-decembar 2027. godine iznosi 405 dinara neto, po radnom času“.

Najvažnije su dve stvari:

1. 405 dinara je neto satnica. To je iznos koji se odnosi na zaradu zaposlenog nakon poreza i doprinosa koji se odbijaju od zarade.
2. Poslodavac ima veći ukupan trošak. Na neto zaradu dolaze porezi i doprinosi, pa firma za zaposlenog ne odvaja samo iznos koji zaposleni dobije na račun.

Minimalna cena rada se računa prema stvarnim radnim satima u mesecu. Zato dva uzastopna meseca mogu imati različit iznos minimalne zarade, iako zaposleni radi puno radno vreme i ima istu ugovorenu poziciju.

Primer neto obračuna izgleda ovako:

Ova tabela pokazuje samo neto zaradu zasnovanu na minimalnoj ceni rada. Ne pokazuje konačan trošak poslodavca, koji zavisi od obračuna poreza, doprinosa i drugih konkretnih okolnosti zaposlenog i firme.

Za proveru teksta odluke i važećih propisa koristite Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, odnosno konsultujte knjigovođu koji radi vaš obračun zarada.

Koliki je stvarni trošak radnika za malu firmu

Za planiranje keša nije dovoljno pomnožiti 405 dinara sa brojem sati. Mala firma mora da planira neto zaradu, poreze i doprinose, kao i sve ostale obaveze koje nastaju uz zapošljavanje radnika.

Najčešća greška je sledeća: vlasnik firme vidi da zaposlenom za mesec sa 168 sati pripada 68.040 dinara neto i računa da je to približan mesečni trošak. Nije. Taj iznos je samo deo obračuna.

U praksi, za svakog zaposlenog treba posmatrati najmanje četiri nivoa:

Zato se u razgovoru sa knjigovođom ne zaustavljajte na pitanju: „Koliki je minimalac?“ Korisnije pitanje je: „Koliki je ukupan trošak ovog zaposlenog za svaki mesec 2027. godine?“

Tražite tabelu po mesecima. U njoj treba da vidite:

• broj radnih sati po mesecu;
• minimalnu neto zaradu;
• bruto obračun;
• ukupan trošak poslodavca;
• datum do kog novac mora biti obezbeđen;
• trošak za svakog zaposlenog pojedinačno.

To naročito znači ako imate više ljudi sa različitim radnim vremenom. Zaposleni sa nepunim radnim vremenom, radnik koji ima odsustva ili zaposleni sa dodatnim ugovorenim primanjima ne treba da se „ugura“ u jednu univerzalnu tabelu.

Takođe, godišnji odmor, praznici, bolovanje i druga odsustva imaju sopstvena pravila obračuna. Minimalna satnica od 405 dinara nije formula koju treba automatski prepisati na svaku vrstu naknade zarade. Tu je knjigovođa ili obračun zarada važniji od brze računice u Excelu.

Koga promena direktno pogađa, a koga ne

Nova minimalna cena rada direktno se odnosi na poslodavce koji imaju zaposlene, ali ne utiče na isti način na paušalca, frilensera i preduzetnika koji isplaćuje ličnu zaradu. Svako treba da proveri svoj status, jer se „minimalac“ često pogrešno koristi kao naziv za svaku mesečnu obavezu prema državi.

DOO ili preduzetnik sa zaposlenima

Ako imate DOO, preduzetničku radnju ili drugu registrovanu delatnost sa zaposlenima, ovo je promena koju morate uneti u plan zarada za 2027. godinu.

Primer: mala marketinška agencija ima vlasnika i dva zaposlena dizajnera. Jedan radi puno radno vreme, drugi radi nepuno radno vreme. Vlasnik ne treba da računa samo „dva minimalca“, jer:

• fond sati nije isti svakog meseca;
• drugi zaposleni ima manji ugovoreni fond sati;
• ukupni trošak zavisi od obračuna zarade, ne samo od neto satnice;
• firma mora imati novac na računu i kada klijent kasni sa uplatom.

Ako agencija klijentu fakturiše mesečni retajner, dobra praksa je da proveri da li ta cena i dalje pokriva stvarni rad tima. Nije dovoljno da cena pokrije neto plate. Mora da pokrije sve troškove poslovanja, poreze, doprinose, zakup, alate, računovodstvo, eventualne kredite i rezervu za mesece sa slabijom naplatom.

Paušalac bez zaposlenih

Paušalac koji radi sam nema obračun zarade zaposlenog prema minimalnoj ceni rada. Njegove poreske i doprinosne obaveze određuju se prema pravilima paušalnog oporezivanja, a ne tako što se množi minimalna cena rada sa brojem sati.

Ipak, promena može indirektno da utiče na njega. Ako paušalac angažuje saradnike, planira prvo zapošljavanje ili radi kao podizvođač za firmu koja ima zaposlene, rast troškova rada može promeniti cene na tržištu.

Na primer, paušalac koji radi video-montažu možda nema zaposlenog, ali njegov klijent — produkcijska kuća — ima tim na minimalcu. Ako toj kući rastu troškovi rada, može pokušati da pregovara o nižoj ceni spoljnog saradnika. Zato je dobro da paušalac zna šta se dešava sa troškovima rada, čak i kada ga odluka ne pogađa direktno.

Frilenser

Frilenser koji radi po ugovoru van radnog odnosa ne dobija automatski minimalnu satnicu od 405 dinara. Cena njegovog rada dogovara se sa klijentom, a poreski tretman zavisi od načina ostvarivanja prihoda i konkretnog odnosa sa naručiocem.

Međutim, frilenser ne bi trebalo da upoređuje svoju satnicu samo sa minimalnom cenom rada. Zaposleni ima drugačiji odnos sa poslodavcem, dok frilenser iz svoje cene finansira periode bez posla, opremu, softver, administraciju, poreze i vreme koje ne može da naplati klijentu.

Preduzetnik sa ličnom zaradom

Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade treba sa knjigovođom da proveri kako promena minimalne cene rada utiče na njegov obračun. To nije ista situacija kao kod paušalca, niti ista kao kod vlasnika DOO koji je zaposlen u svojoj firmi.

Ne oslanjajte se na savete iz grupa i starih kalkulatora. Za ličnu zaradu, poreze i doprinose koristite aktuelne parametre i obračun za svoj konkretan slučaj.

Kako da proverite da li morate da korigujete cenu usluge

Minimalna cena rada je signal da preispitate profitabilnost, a ne razlog da nasumično podignete svaku cenu. Najpre izračunajte koliko vas zaposleni stvarno košta, koliko sati zaista naplatite klijentima i kolika vam marža ostaje posle svih troškova.

Ovo je posebno važno za uslužne delatnosti: salone, male agencije, servise, IT timove, računovodstvene kancelarije, građevinske ekipe, transport i trgovinu sa malim brojem zaposlenih.

Jednostavna formula za internu proveru je:

ukupan mesečni trošak zaposlenog ÷ stvarno naplativi sati = minimalni trošak rada po naplativom satu

Ključna reč je: naplativi sati.

Zaposleni može imati 168 radnih sati u mesecu, ali firma možda može da naplati samo 120 sati njegovog rada. Ostatak odlazi na interne sastanke, komunikaciju sa klijentima, ispravke, obuku, organizaciju, čekanje materijala ili druge poslove koji nisu zasebno fakturisani.

Ako ukupan trošak zaposlenog delite sa svih 168 sati, dobićete lepšu, ali često netačnu sliku. Za cenovnik je relevantnije koliko sati realno može da se proda.

Primer iz prakse:

Mala servisna firma ima jednog majstora. Klijentima se naplaćuje samo vreme provedeno na intervenciji. Majstor je ostatak dana na putu, preuzima robu, priprema alat, piše izveštaje i rešava reklamacije. Ako firma u cenu intervencije ne uračuna taj nenaplativi deo rada, rast troška zarade će pojesti maržu čak i ako broj klijenata ostane isti.

Pre nego što menjate cenovnik, prođite kroz ova pitanja:

1. Koliko sati rada mesečno zaista fakturišete?
2. Koliko sati odlazi na administraciju, put, pripremu i reklamacije?
3. Da li svi klijenti imaju istu profitabilnost?
4. Da li imate stare ugovore sa fiksnim cenama?
5. Koliko dana prosečno čekate naplatu fakture?
6. Da li jedan veći klijent nosi prevelik deo prihoda?
7. Imate li rezervu za plate ako naplata zakasni?

Ako cena mora da se menja, nemojte slati nejasnu poruku poput „povećavamo troškove“. Klijentu je bolje reći konkretno: od kog datuma se menja cena, na koje usluge se promena odnosi i da li postojeći ugovori imaju drugačija pravila.

Pet koraka pre prvog obračuna u 2027. godini

Najbezbedniji način da dočekate januar jeste da pre prvog obračuna proverite ugovore, mesečni budžet, cenovnik, naplatu i podatke koje šaljete knjigovođi. Jedan sat pripreme u decembru može sprečiti problem sa nedostatkom novca kada plata i obaveze dospeju.

1. Tražite obračun po mesecima

Od knjigovođe zatražite projekciju troška zarada za svih 12 meseci 2027. godine. Ne treba vam samo jedna procena „koliko je minimalac“, već pregled koji uzima u obzir različit broj radnih sati po mesecima.

Ako imate tri zaposlena, tražite pregled za sva tri. Tako ćete odmah videti u kojim mesecima je potreban veći priliv na računu.

2. Proverite ugovore o radu i interne akte

Pogledajte kako su zarade definisane u ugovorima o radu, pravilniku o radu, kolektivnom ugovoru ako ga primenjujete i drugim internim dokumentima. Posebno obratite pažnju na odredbe o osnovnoj zaradi, radnom vremenu, dodacima i promenama naknade.

Promena minimalne cene rada ne znači da svaku ugovorenu zaradu treba menjati na isti način. Ako je zaposleni već iznad minimalne zarade, potrebno je proveriti da li promena ima neposredan efekat na njegovu platu ili samo na internu strukturu troškova.

3. Odvojite novac za plate od novca za poslovanje

Mala firma često ima jedan račun i jednu kasu: od istog novca se plaćaju plate, dobavljači, gorivo, zakup i privatne potrebe vlasnika. To funkcioniše dok su uplate redovne, ali postaje problem kada jedna veća faktura kasni.

Dobra praksa je da pratite koliki iznos vam je potreban za sledeći obračun zarada i da taj novac ne posmatrate kao slobodan za trošenje. Ako vam klijenti plaćaju sa odlaganjem, planirajte rezervu za najmanje jedan obračunski ciklus.

4. Pregledajte fakture koje kasne

Pre povećanja cena, mnoge firme mogu da poprave keš tok jednostavnijom stvari: da naplate već odrađen posao. Napravite listu otvorenih faktura, sortirajte ih po datumu dospeća i prvo kontaktirajte klijente sa najvećim iznosima i najdužim kašnjenjem.

Poziv ili kratka, pristojna opomena često daju bolji rezultat od čekanja. Bitno je da imate tačne podatke: broj fakture, iznos, datum dospeća i kontakt osobu kod klijenta.

5. Odvojite trošak zaposlenog od cene prema klijentu

Klijent ne plaća „minimalac“ — plaća vašu uslugu, rezultat, rok, stručnost i odgovornost. Ali vi morate znati koliko rada, materijala i administracije stoji iza te usluge.

Zato cenovnik ne menjajte napamet. Prvo izračunajte donju granicu ispod koje posao više nema smisla. Tek onda odlučite da li menjate cenu, obim usluge, uslove plaćanja ili način organizacije posla.

Gde Fakturko skida administrativni teret

Fakturko ne zamenjuje knjigovođu niti obračun zarada, ali može da pomogne tamo gde se problem sa rastom troškova najbrže oseti: u naplati i kontroli otvorenih faktura. Faktor preko Telegrama ili WhatsApp-a može da odgovori ko vam duguje i koliko kasni, a fakture i predračune možete slati klijentima bez prebacivanja između mejla, PDF fajlova i tabela.

Kada morate pažljivije da planirate novac za plate i doprinose, korisno je da na jednom mestu vidite status naplate, šaljete fakture i pratite klijente koji kasne. Ako imate ponavljajuće mesečne usluge, recurring fakture mogu da se kreiraju i šalju redovno, bez ručnog pravljenja istog dokumenta svakog meseca.

Minimalna cena rada od 405 dinara po satu za 2027. godinu nije samo podatak za naslov u vestima. Za firmu sa zaposlenima ona je konkretan signal da proveri obračun, keš tok, ugovore i naplatu pre prvog januarskog obračuna. Za tačan obračun poreza i doprinosa obavezno se oslonite na aktuelne propise i svog knjigovođu, a za urednije fakturisanje i praćenje naplate možete probati Fakturko besplatno.