Limit od 6 miliona za paušalce: šta posle prelaska

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 23. jun 2026. · 9 min čitanja

Većina paušalaca koje znam ne prati promet do oktobra. Onda neko spomene "limit" i počinje panika — koliko sam izdao faktura, jesam li blizu, šta ako pređem. Problem je što odgovor nije isti za svakoga, a posledice prelaska se ne svode na "platićeš više poreza".

Evo šta tačno znači prag od 6 miliona dinara, kako se računa u praksi i šta se realno dešava ako ga pređeš — bez prepisivanja zakona, sa primerima iz prakse.

Šta tačno znači limit od 6 miliona dinara

Limit za zadržavanje statusa paušalnog poreskog obveznika u Srbiji je 6.000.000 dinara godišnjeg prometa. Računa se ukupan promet od delatnosti u jednoj kalendarskoj godini — od 1. januara do 31. decembra — bez obzira na to kada je novac stvarno legao na račun. Ako pređeš taj prag, gubiš pravo na paušalno oporezivanje i moraš da pređeš na vođenje poslovnih knjiga.

Tu se ljudi često zbune oko dve stvari. Prvo: ne računa se kalendarski "od kad si registrovan", nego cela kalendarska godina. Ako si se registrovao u martu, limit se proporcionalno deli na mesece u kojima si bio aktivan — što znači da je tvoj efektivni limit manji od 6 miliona za tu prvu godinu. Drugo: limit se odnosi na fakturisani promet, ne na ono što je naplaćeno. Izdao si fakturu u decembru 2024, klijent platio u februaru 2025 — taj iznos ulazi u promet za 2024.

Ovo je važno jer dosta paušalaca računa promet po izvodima banke. Ako radiš tako, lako možeš da se zavaravaš da imaš još prostora, a u stvarnosti si već prešao prag fakturisanim iznosima.

Limit od 6.000.000 RSD nije prag za ulazak u sistem PDV-a. PDV prag je 8 miliona dinara prometa u prethodnih 12 meseci, a kad se paušalac evidentira za PDV, prestaje da bude paušalac (poslovne knjige vodi najkasnije od dana kada postane obveznik PDV-a).

Aktuelan prag obavezno proveri na sajtu Poreske uprave Srbije jer se iznosi povremeno menjaju, a tumačenja kod pojedinačnih situacija (više delatnosti, prekid rada, kombinacija sa zaradom) najbolje da provučeš kroz svog knjigovođu.

Kako se promet zaista računa — i šta nije promet

Promet za potrebe paušalnog limita je sve što fakturišeš po osnovu svoje registrovane delatnosti. To zvuči jednostavno dok ne kreneš da deliš stavke.

U promet ulazi:

• Sve izdate fakture za usluge i robu po šifri delatnosti
• Avansne fakture (kada ih izdaješ)
• Fakture inostranim klijentima (izvoz usluga)
• Naplate u stranoj valuti, preračunate u dinare po srednjem kursu NBS na dan fakture

U promet ne ulazi:

• Refundacije i storno fakture (umanjuju promet)
• Lični novac koji uplatiš na poslovni račun
• Pozajmice
• Prihodi od kapitala (dividende, kamate) ako nisu deo delatnosti

Najveći izvor zabune kod frilensera koji rade sa inostranstvom je kurs. Fakturu izdaješ u evrima, a u promet ulazi dinarska protivvrednost. Ako evro raste tokom godine, isti broj evra ti znači veći promet u dinarima. Ja sam video paušalca koji je celu godinu radio "isto kao prošle", a prešao je limit isključivo zbog kursnih razlika.

Primer iz prakse — frilenser developer

Marko je razvojni inženjer, paušalac, radi za stranog klijenta. Mesečna faktura: 4.000 EUR.

Pri prosečnih 12 mesečnih faktura od 4.000 EUR uz kurs oko 117 dinara, Marko završava godinu na oko 5.620.000 dinara. Ima rezervu od ~380.000 dinara — što je manje od jedne mesečne fakture. Ako mu klijent isplati bonus od 1.000 EUR, ili kurs skoči, on je preko praga.

Kursevi u tabeli su ilustrativni — aktuelne kurseve uzmi sa sajta NBS.

Šta se dešava u trenutku prelaska praga

Kad ti promet ide ka 6 miliona dinara i preko, važno je razlikovati tri stvari koje se često mešaju ali su pravno odvojene:

1. Gubitak prava na paušalno oporezivanje. Ne automatski isti dan: Poreska uprava ti rešenjem nalaže vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće ili od početka naredne godine. Prelaziš na vođenje poslovnih knjiga (dvojno knjigovodstvo) i oporezivanje na stvarni prihod (prihod minus rashod).

2. Ulazak u sistem PDV-a. Ovo je posebna stvar. PDV prag nije 6 nego 8 miliona dinara prometa u prethodnih 12 meseci — kad ga pređeš, dužan si da se u zakonskom roku evidentiraš kao PDV obveznik, a time prestaješ da budeš paušalac (poslovne knjige vodiš najkasnije od dana kada postaneš obveznik PDV-a). Od tog momenta na sve svoje fakture obračunavaš PDV, podnosiš mesečne ili kvartalne PDV prijave i imaš pravo na odbitak prethodnog PDV-a.

3. Obaveza slanja faktura preko SEF-a. Ulaskom u PDV sistem postaješ obveznik elektronskog fakturisanja preko Sistema elektronskih faktura. Fakture drugim obveznicima PDV-a i javnom sektoru više ne idu kao PDF na mejl, nego kroz SEF.

Rokovi za prijavu ulaska u PDV i prelazak na knjige su precizno definisani Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o PDV-u, i u praksi se računaju od dana kada je promet stvarno pređen. Konkretne rokove i procedure proveri na sajtu Poreske uprave — ovde namerno ne navodim datume jer se administrativna pravila menjaju.

Tri scenarija — paušalac, mala firma, frilenser

Scenario 1: Paušalac frizer, prelazi prag u novembru

Ana ima salon, paušalac je, šifra delatnosti frizerske usluge. U novembru joj promet pređe 6 miliona. Šta sad?

Realno: Ana ne prestaje da bude paušalac istog dana, već joj Poreska uprava rešenjem nalaže vođenje knjiga od polovine tekuće ili od početka naredne godine. Ulazak u PDV sistem je posebna stvar: obavezan je tek kad joj promet u prethodnih 12 meseci pređe 8 miliona dinara, a tada prestaje da bude paušalac (poslovne knjige vodi najkasnije od dana kada postane obveznik PDV-a). Za Anu to znači:

• Cene usluga moraju da uključe PDV ili da poskupe za ~20% ako pređe i PDV prag
• Mora da ima knjigovođu (ili poslovni softver) za vođenje knjiga
• Kad uđe u PDV, e-fakture drugim obveznicima PDV-a mora da šalje preko SEF-a
• Plaća porez na stvarni prihod, ne paušalni

Ana mora da donese odluku: ostati i raditi sa PDV-om, ili usporiti tempo i ostati ispod praga. Treća opcija — pretvoriti se u DOO — ima smisla tek ako planira rast.

Scenario 2: Mala IT firma (DOO), nije relevantno

Marko ima DOO sa dva zaposlena. Ovaj limit ga se ne tiče — paušalno oporezivanje je rezervisano za preduzetnike, ne za pravna lica. DOO vodi knjige od prvog dana i ulazi u PDV sistem po pragu od 8 miliona u prethodnih 12 meseci, ali nema "gubitka statusa" jer ga nikada nije ni imao.

Scenario 3: Frilenser developer sa stranim klijentom

Ovde ima zanimljiv detalj. Za usluge stranom klijentu mesto prometa je po pravilu u inostranstvu, pa se na njih ne obračunava srpski PDV, a pravo na odbitak prethodnog PDV-a ipak postoji. Što znači: kad pređeš prag i uđeš u PDV sistem, na fakture stranom klijentu ne obračunavaš PDV (uz ispunjene uslove o mestu prometa), ali imaš pravo da odbiješ PDV koji si platio na svoje troškove (laptop, software, kancelarija).

Za frilensera koji 100% radi za inostranstvo, ulazak u PDV može da bude finansijski povoljan: nema dodatnog tereta na fakture, a vraća se PDV na troškove. Glavni teret je administrativni — knjigovodstvo, mesečne prijave, SEF. Ali knjige ionako moraš da vodiš jer si izgubio paušalni status.

Strategije pre nego što priđeš pragu

Ako u oktobru vidiš da ti promet ide ka 5.5 miliona, imaš nekoliko realnih opcija. Nijedna od njih ne podrazumeva "lažiranje" — to je rizik koji se ne isplati ni teoretski.

Opcija A: Uspori i ostani paušalac. Pomeri deo faktura u narednu godinu (ako klijent može da čeka), odbij dodatne projekte do kraja godine. Ovo ima smisla ako si blizu praga ali ne planiraš dugoročno da rasteš.

Opcija B: Pređi prag svesno i pripremi se. Ako tvoj biznis ide ka 8-10 miliona naredne godine, nema svrhe da forsiraš paušalni status. Bolje uđi u knjige i PDV organizovano — sa knjigovođom, softverom za fakturisanje, jasnim cenama koje uključuju PDV.

Opcija C: Otvori DOO. Ako planiraš rast, partnere ili zapošljavanje, DOO ima smisla. Ali to je odvojena računica — porez na dobit, oporezivanje dividendi, drugi administrativni teret.

Opcija D: Druga firma za drugu delatnost. Ako imaš jasno odvojene delatnosti, neki preduzetnici otvaraju drugu firmu (DOO) za jednu, a paušalca zadržavaju za drugu. Ovo radi samo ako su delatnosti zaista različite — Poreska uprava ne gleda blagonaklono na veštačko deljenje istog posla.

Šta NE raditi

• Ne deli fakture na dva naloga člana porodice. To je poreska utaja, ne optimizacija.
• Ne odlažeš fakturisanje u narednu godinu za posao koji je urađen ove. Promet se računa po datumu izdavanja fakture, ali datum mora da odgovara stvarnom izvršenju usluge.
• Ne prelazi prag pa ćuti. Poreska uprava ima pristup tvojim podacima iz banke, SEF-a i drugih sistema. Pre ili kasnije se vidi.

Praktični kontrolni sistem — koliko ti je ostalo do praga

Ovo je deo gde većina paušalaca pravi grešku: nemaju nikakav sistem za praćenje u toku godine. Tabela u Excelu koju otvore jednom u kvartalu, ili — još gore — broje napamet.

Minimum koji preporučujem:

Kad uđeš u zonu od 75% limita (4.5 miliona), počinješ da pratiš sedmično, ne mesečno. Kad uđeš u 90% (5.4 miliona), donosiš odluku iz prethodne sekcije — opcije A, B, C ili D.

Ono što je ključno: ovaj sistem ti mora da javlja pre nego što dođeš u problem, ne posle. Ako u decembru shvatiš da si u oktobru prešao limit, izgubio si dva meseca u kojima si mogao da reaguješ.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Ovaj deo nije magičan — Fakturko ne menja zakon i ne smanjuje ti porez. Ali rešava jedan konkretan problem: praćenje godišnjeg prometa, da vidiš gde si pre nego što pređeš prag. Svaka faktura koju izdaš (preko aplikacije, glasovne poruke Faktoru na Telegramu, ili konvertovana iz starog PDF-a) automatski ulazi u kumulativ. Fakturko podržava fakture u stranoj valuti i kurs NBS, a način preračuna za limit proveri sa knjigovođom.

Na kontrolnoj tabli vidiš koliko si fakturisao od početka godine i koliko si blizu limita. Kad uđeš u PDV, fakture drugim obveznicima PDV-a šalješ na SEF iz iste aplikacije — bez prelaska na drugi sistem.

Šta da uradiš ove nedelje

Limit od 6 miliona nije apstraktna brojka — to je granica koja menja ceo administrativni način na koji vodiš firmu. Razlika između paušalca koji zna gde stoji u oktobru i onog koji u januaru sazna da je pre dva meseca prešao prag je razlika između mirne i panične godine.

Tri konkretna koraka:

1. Danas: zbroji sve fakture izdate od 1. januara ove godine i izračunaj kumulativ.
2. Ove nedelje: napravi sistem (tabela, softver, šta god) koji ti mesečno javlja gde si u odnosu na prag.
3. Do kraja meseca: popričaj sa knjigovođom o scenariju ako pređeš prag — da odluku ne donosiš pod pritiskom.

Ako želiš da preskočiš prvi i drugi korak i odmah imaš automatsko praćenje, registruj se besplatno na fakturko.io i napravi prvu fakturu.