KPO knjiga za paušalce: šta upisuješ i kako

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 2. septembar 2026. · 9 min čitanja

Paušalac često misli da nema šta da vodi — porez plaća po rešenju, knjigovođa ne treba, i gotovo. A onda stigne poziv iz Poreske: "Molimo dostavite KPO knjigu za prethodnu godinu na uvid." I tu počne panika, jer izvod iz banke nije KPO, a Excel u koji si nešto beležio "za sebe" ne prolazi kao evidencija.

KPO (Knjiga o ostvarenom prometu) je jedina poslovna knjiga koju paušalac po zakonu mora da vodi. Zvuči jednostavno — jedna kolona za datum, jedna za iznos — ali đavo je u detaljima: šta se tačno upisuje, kada, po kom kursu, i šta raditi kad kupac plati sa dva meseca zakašnjenja u dve rate.

Šta je KPO knjiga i ko mora da je vodi

KPO knjigu vodi svaki preduzetnik paušalac — dakle onaj kome je Poreska uprava rešenjem odredila paušalni porez i doprinose na osnovu šifre delatnosti. Za razliku od preduzetnika koji vode poslovne knjige (prosto ili dvojno knjigovodstvo), paušalac ne evidentira troškove, ne pravi bilans, ne obračunava amortizaciju. Jedina obaveza je da evidentira ostvareni promet — sav novac koji je naplatio od klijenata za obavljenu delatnost.

Ključna reč je naplaćeno, ne fakturisano. KPO se vodi po gotovinskom principu: upisuješ prihod onog dana kada ti novac legne na račun (ili primiš gotovinu, ako radiš delatnost u kojoj je to dozvoljeno). Faktura koja stoji neplaćena tri meseca ne ide u KPO dok se ne naplati.

Ovo je i razlog zašto izvod iz banke nije zamena za KPO. Izvod pokazuje sve — i uplate od klijenata, i povraćaj poreza, i lični transfer sa drugog računa, i kredit. KPO evidentira samo prihod od registrovane delatnosti, hronološki, sa jasnim opisom svake stavke.

Obaveza vođenja KPO knjige propisana je Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva. Aktuelnu verziju uvek proveri na sajtu Poreske uprave, jer se forma povremeno menja.

Šta se konkretno upisuje u KPO

KPO knjiga ima tačno propisanu formu — šest kolona. Nema improvizacije, nema "dopunske kolone za beleške". Evo šta ide u svaku:

Za većinu paušalaca (frilenseri, programeri, dizajneri, konsultanti, zanatlije koje pružaju usluge) sav promet ide u kolonu 4 — usluge. Ako prodaješ i proizvode i usluge, razdvajaš ih.

Redosled upisa je hronološki po datumu naplate, ne po datumu izdavanja fakture. Ako si fakturu izdao 15. januara, a klijent platio 3. februara — u KPO ide pod datumom 3. februara.

Konkretan primer za IT frilensera

Paušalac Marko, programer, u januaru izdaje tri fakture:

• Faktura 2026-001, klijent A, 120.000 din, izdata 5.1., plaćena 10.1.
• Faktura 2026-002, klijent B, 80.000 din, izdata 12.1., plaćena tek 28.2.
• Faktura 2026-003, klijent iz Nemačke, 800 EUR, izdata 20.1., plaćena 25.1. (kurs NBS na dan uplate 117,20)

U KPO za januar Marko upisuje:

Faktura 2026-002 još nije u KPO — upisaće se 28. februara, kad novac stigne. Devizna uplata je preračunata po srednjem kursu NBS na dan priliva (ne na dan fakturisanja).

Šta se NE upisuje u KPO

Ovo je deo gde većina grešaka nastaje. U KPO ne ide:

• Fakturisan, a nenaplaćen promet. Faktura koja stoji u statusu "poslata, čeka plaćanje" ne postoji za KPO dok se ne naplati.
• Lične uplate na poslovni račun. Ako prebaciš 50.000 din sa ličnog na poslovni račun jer si u minusu — to nije prihod od delatnosti.
• Povraćaj poreza ili doprinosa. Novac koji ti Poreska vrati nije prihod.
• Krediti i pozajmice. Bilo od banke, bilo od druge firme.
• Refundacije. Ako kupac tražio storno i ti vratio novac, ne umanjuješ prihod u KPO — vodiš to odvojeno, kroz storno fakturu, i onda originalni upis briješ ili koriguješ.
• PDV. Paušalac po pravilu nije u PDV sistemu (osim ako je dobrovoljno ušao ili prešao prag od 8 miliona), pa ni ne razmišlja o razdvajanju osnovice i PDV-a. Ako si u PDV sistemu, u KPO ide iznos bez PDV-a.
• Kamate na oročenu štednju, dividende, prihod od izdavanja stana. To su prihodi iz drugih izvora i oporezuju se posebno, van paušalnog sistema.

Poseban slučaj su transferi između sopstvenih računa. Ako imaš i dinarski i devizni poslovni račun i prebacuješ novac između njih, to ne upisuješ dva puta — to je i dalje isti novac, samo se šeta.

Kada i kako se vodi — rokovi i format

Zakonski, KPO se vodi hronološki, ažurno, najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec. U praksi, ovo znači da bi do 15. februara trebalo da imaš zaključen januar.

KPO možeš voditi:

1. U papirnoj formi — kupiš pripremljenu KPO knjigu u knjižari, upisuješ hemijskom. Overava se u Poreskoj upravi pre početka korišćenja. Zvuči arhaično, ali za paušalca sa 5-10 faktura mesečno ovo i dalje funkcioniše.
2. U elektronskoj formi — Excel, specijalizovan softver, ili modul u aplikaciji za fakturisanje. Uslov je da se u svakom trenutku može odštampati u propisanoj formi i predati na uvid.

Elektronska forma je danas standard, ali pazi na jednu stvar: KPO se ne sme naknadno menjati "unazad". Ako u martu shvatiš da si u januaru pogrešio iznos, ne brišeš stari upis — pravi se ispravka kroz storno ili dopunski upis, sa datumom i objašnjenjem. Excel u kojem svake nedelje "malo popravljaš prošli mesec" je crvena lampica za inspektora.

Na kraju godine, KPO se zaključuje — poslednji upis, zbir svih kolona, potpis. Ovaj godišnji zbir je osnova za proveru da li si prešao limit od 6.000.000 dinara, preko kojeg gubiš status paušalca i moraš u PDV sistem.

Najčešće greške i zašto banka nije dovoljna

Evo greški koje se ponavljaju u kontrolama:

1. "Ja imam izvode iz banke, to je isto." Nije. Izvod je bankarski dokument, ne poreska evidencija. Na izvodu ne piše koja uplata je za koju fakturu, ne razdvaja se prihod od delatnosti od ličnih transfera, i ne postoji hronologija koja odgovara propisanoj formi KPO knjige. Inspektor traži KPO — ne izvode.

2. Upisivanje fakture umesto naplate. Klasična greška početnika: "izdao sam fakturu 15.1., pišem je 15.1. u KPO". Onda kupac plati u martu, ti opet zaboraviš da upišeš, i imaš duplu grešku — jednu pogrešnu i jednu nedostajuću stavku.

3. Nedosledna hronologija. Redni brojevi moraju da idu redom, datumi rastuće. Ako u martu upisuješ januarske stavke unazad, to izgleda kao rekonstrukcija — a rekonstrukcija u toku kontrole je automatski problem.

4. Devizne uplate po pogrešnom kursu. Uplata je stigla 25.1., a ti si preračunao po kursu od 20.1. kad si fakturu izdao. KPO uvek koristi srednji kurs NBS na dan priliva deviza.

5. Neupisivanje malih uplata. "120 evra iz Nemačke, ma to je sitnica." Nije. Sve što je prihod od delatnosti ide u KPO, bez obzira na iznos.

6. Mešanje ličnog i poslovnog. Kupac ti platio na lični tekući račun jer je "tako brže" — to je i dalje prihod od delatnosti, i ide u KPO. Poreska ovo lako pronalazi kroz unakrsnu proveru sa izvodima.

7. Zaboravljanje na profakture koje su plaćene. Ako izdaš predračun i kupac plati na osnovu njega (a fakturu izdaš tek kasnije ili je ne izdaš uopšte za usluge gde nije obavezno), datum naplate je i dalje datum kad je novac stigao — bez obzira kad je "papir" izdat.

Šta rade Poreska i APR u kontroli

Poreska uprava paušalce ne kontroliše često, ali kad kontroliše — traži tri stvari:

1. KPO knjigu za tražene periode (obično poslednje 2-3 godine).
2. Izvode iz svih poslovnih računa (dinarskih i deviznih) za iste periode.
3. Kopije izdatih faktura i, ako je relevantno, ugovore sa većim klijentima.

Zatim se radi unakrsna provera: da li se svaka uplata na izvodu koja je prihod od delatnosti pojavljuje u KPO, i obrnuto, da li svaka stavka u KPO ima pokriće u nekoj uplati. Razlike moraju biti objašnjive — storno, refundacija, tehnička ispravka.

Ako je zbir prihoda u KPO na kraju godine preko 6.000.000 dinara, a ti nisi pravovremeno prijavio ulazak u PDV — kazna je značajna, plus retroaktivni PDV. Zato je praćenje limita u realnom vremenu, mesec po mesec, jedan od najvažnijih razloga da KPO vodiš ažurno, a ne "sredim sve u decembru".

Za frilensere koji rade sa inostranstvom, dodatna komplikacija je i evidencija deviznog priliva kod banke — svaka uplata iznad određenog iznosa se prijavljuje, i banka će te tražiti osnov (fakturu, ugovor). Ovo nije deo KPO, ali ide paralelno i sve mora da se slaže.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Umesto da posle svake naplate otvaraš Excel i ručno prekucavaš datum, iznos i broj fakture, Fakturko svaku izdatu fakturu automatski evidentira, a kad povežeš poslovni račun i uplata stigne — status fakture se menja u "plaćeno" i stavka se upisuje u KPO pod tačnim datumom priliva. Devizne uplate se preračunavaju po srednjem kursu NBS na dan naplate, bez tvog kalkulisanja.

Rezultat: u svakom trenutku možeš da izvezeš KPO knjigu u propisanoj formi — hronološki, sa svih šest kolona, spremnu za predaju Poreskoj. Ako radiš sa knjigovođom, mesečni paket sa svim fakturama i KPO evidencijom mu ide automatski, bez tvog uplitanja. Za paušalce kojima je fakturisanje sporedna stvar (a glavni posao je programiranje, dizajn, konsultacije), ovo je razlika između "provešću subotu popodne sređujući papire" i "sve je već sređeno".

Da zaokružimo

KPO knjiga nije komplikovana — ima šest kolona, vodi se hronološki, upisuje se samo naplaćeno. Ali disciplina je ključ: ažurno mesečno vođenje, jasno razdvajanje ličnog i poslovnog, pravilan kurs za devize, i sekvencijalni redni brojevi bez naknadnih "popravki". Izvod iz banke ti neće spasiti kožu kad inspektor pozvoni — jedino uredna KPO knjiga koja se slaže sa izvodima i fakturama.

Ako ti je fakturisanje deo posla koji radiš usput, između pravog posla i kafe, isprobaj Fakturko besplatno — prva faktura i prvi upis u KPO su gotovi za dva minuta, i onda o KPO knjizi ne moraš više da razmišljaš do sledeće kontrole (koja, ako sve radi kako treba, prođe za pola sata).