Kazne do 2 miliona za bezbednost na radu: šta sada

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 9. jul 2026. · 8 min čitanja

Većina malih poslodavaca u Srbiji misli da se novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu tiče samo velikih firmi sa građevinskih platformi i fabričkih hala. Pogrešna procena — kancelarija sa tri programera, frizerski salon i dostavljač u kombiju spadaju u isti pravni okvir. A od 2027. inspekcija dolazi sa cenovnikom kazni koji ide do 2.000.000 dinara po prekršaju.

Zašto je odlaganje primene zamka, a ne poklon

Odlaganje pune primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu do početka 2027. godine većina poslodavaca doživljava kao produženi rok — mogu da odlože trošak stručnog lica, obuke i procene rizika za "kad bude vreme". Problem je što je zakon već na snazi, samo su neki članovi i inspekcijske kontrole odloženi, a prelazni period je najgori mogući trenutak za improvizaciju.

U praksi to znači da inspektor rada koji dođe u kancelariju u decembru 2026. i dalje može da traži akt o proceni rizika, evidencije o obučenim radnicima i lekarske preglede tamo gde su obavezni. Ono što se menja od 2027. jesu kazneni okviri i intenzitet nadzora — dakle, ista obaveza, samo mnogo skuplja greška.

Ono što preduzetnici propuštaju jeste da usklađivanje traje. Procena rizika nije jednodnevni papir — traži saradnju sa licenciranim stručnim licem, obilazak radnog mesta, izradu akta i njegovo usvajanje. Ako to počneš u januaru 2027, već kasniš. Ako počneš sada, imaš vremena da uradiš kako treba, jednom, i da ne plaćaš dva puta.

Ko je poslodavac u smislu ovog zakona

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu tretira kao poslodavca svakog ko zapošljava makar jedno lice — po ugovoru o radu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ili čak preko ugovora o delu ako radnik faktički radi u njegovim prostorijama i pod njegovim uputstvima. To znači da pod udar zakona padaju paušalci koji su zaposlili jednog pomoćnika, doo firme sa dva zaposlena, kao i preduzetnici koji imaju samo sebe ali koriste tuđ prostor za rad.

Ključno pitanje nije koliko imaš zaposlenih, nego da li tvoja delatnost proizvodi rizik — a inspektor rizik tumači šire nego što većina misli. Kancelarijski rad ima rizik od dugotrajnog sedenja i rada za računarom, dostava ima rizik saobraćajne nesreće, ugostiteljstvo ima rizik od opekotina i klizanja. Nijedna delatnost nije "bezbedna" po automatizmu.

Evo grube mape ko šta mora:

Ako si frilenser bez zaposlenih koji radi od kuće — najverovatnije nemaš obaveza po ovom zakonu. Ako si isti taj frilenser ali si uzeo praktikanta ili junior kolegu na ugovor o delu koji radi iz tvog stana — obaveze se aktiviraju.

Koliko koštaju kazne i ko ih plaća

Novi kazneni okvir je ono što je izazvalo najviše pažnje u stručnoj javnosti. Maksimalne kazne za pravno lice idu do 2.000.000 dinara po prekršaju, uz posebne kazne za odgovorno lice u firmi (najčešće direktora ili vlasnika) i za preduzetnika kao fizičko lice.

Bitno je razumeti da se kazne izriču po prekršaju, ne po kontroli. Ako inspektor dođe i utvrdi da nemaš procenu rizika, nemaš obučene radnike i nemaš evidencije — to su tri prekršaja, ne jedan. Zato je "sve ili ništa" najskuplja strategija.

Okvirno kako se kazne raspoređuju:

Konkretne iznose treba proveriti u aktuelnom tekstu zakona i pratećih uredbi jer se korekcije rade i tokom prelaznog perioda — ali logika je jasna: kazna za pravno lice može progutati mesečni profit male firme, a kazna za odgovorno lice pogađa privatni budžet direktora.

Za paušalca ovo je posebno bolno jer paušalac ne razdvaja "firmu" od "sebe" — svaka kazna ide direktno iz njegovog džepa, bez mogućnosti da je knjiži kao trošak firme na način na koji to može doo.

Šest koraka koje možeš da uradiš odmah

Ako zapošljavaš makar jedno lice, ovih šest koraka postavlja te u zonu bezbednog usklađivanja, bez obzira na to kada tačno inspektor kucne na vrata.

1. Uradi analizu — jesi li obveznik. Napiši na papiru: koga imaš na ugovoru (radnom, delu, PPP), gde ti ljudi rade, kojim alatima i mašinama. Ako je odgovor "niko, ja sam" — verovatno si van obaveze. Ako je odgovor "jedan pomoćnik radi iz mog lokala" — jesi obveznik.

2. Angažuj licencirano stručno lice za BZR. Cena procene rizika za malu kancelariju kreće se u širokom rasponu i zavisi od delatnosti i broja zaposlenih. Traži ponude od najmanje tri stručna lica pre nego što potpišeš — razlike su značajne. Spisak licenciranih lica je javan, dostupan preko Ministarstva za rad.

3. Donesi akt o proceni rizika. Stručno lice ga izrađuje, ti ga potpisuješ i usvajaš. Akt mora da bude potpisan i deponovan pre nego što ijedan radnik krene sa poslom, a revizija se radi periodično i posle svake promene (nova mašina, nov prostor, nova pozicija).

4. Sprovedi obuku zaposlenih. Svaki radnik mora da bude teorijski i praktično obučen za bezbedan rad na svom radnom mestu. Evidencija obuke je papir koji inspektor prvo traži — bez potpisa radnika i datuma, obuka se smatra da nije ni bila.

5. Vodi urednu evidenciju. Zakon propisuje niz obrazaca — evidencija o obuci, o povredama na radu, o pregledima opreme, o zaštitnoj opremi. Ovo je najčešća tačka pada malih firmi — obaveze su ispunjene ali papir ne postoji, pa se pred inspektorom vodi kao da nisu.

6. Postavi lice za bezbednost i zdravlje na radu. Za manje firme to može biti sam vlasnik ili neko od zaposlenih, uz obavezu polaganja stručnog ispita. Za veće firme mora biti licencirano stručno lice — interno ili preko ugovora.

Realan primer: doo sa četvoro zaposlenih

Uzmimo Marka koji drži malu marketing agenciju kao doo. Ima sebe, dva junior kopirajtera na neodređeno i jednu dizajnerku na određeno. Svi rade iz iznajmljene kancelarije od 60 kvadrata u Beogradu.

Marko misli da ga BZR ne dodiruje jer "svi samo kucaju po laptopu". Ipak, po slovu zakona, mora sve gore navedeno. Njegov realan trošak i vremenski okvir:

• Angažman stručnog lica za procenu rizika: jednokratno, cena u rasponu koji zavisi od ponuđača
• Obuka svih zaposlenih: nekoliko sati po osobi, može i online kod većine ovlašćenih pružalaca
• Papirologija i evidencije: pola dana kancelarijskog rada
• Godišnji trošak održavanja (revizija, nove obuke za nove ljude): manji, ali kontinuiran

Ukupno vreme investicije: dve do tri nedelje od poziva stručnom licu do potpisanog akta. Ukupan trošak: neuporedivo manji od jedne kazne za rad bez procene rizika.

Ako Marko odloži sve za januar 2027, dogodiće se dve stvari: prvo, stručna lica biće preopterećena zahtevima i cene će skočiti; drugo, ako u međuvremenu inspektor dođe u redovnu kontrolu, kazna stiže po važećem okviru bez obzira što je "planirao da uradi".

Šta sa freelancerima i paušalcima bez zaposlenih

Ako si paušalac koji radi sam, iz svog stana, za strane klijente preko računara — zakon te u najvećem broju slučajeva ne dodiruje. Nemaš zaposlene, nemaš tuđi radni prostor, nemaš odgovornost za tuđu bezbednost.

Trenutak kada obaveze počinju:

• Uzmeš praktikanta ili junior kolegu, čak i besplatno, na ugovor o stručnom osposobljavanju
• Otvoriš mali coworking ili studio pa dolaze ljudi da rade sa tobom
• Prelaziš iz paušala u doo i zapošljavaš nekog
• Sklopiš ugovor o delu sa nekim ko faktički radi kao tvoj zaposleni

Poslednja tačka je zamka koju mnogi paušalci prave. Ugovor o delu koji traje mesecima, sa fiksnom nadoknadom i radom iz tvog prostora — inspekcija rada može da prekvalifikuje u prikriveni radni odnos, i tada odjednom imaš i obavezu prijave i obavezu iz BZR.

Za freelancere koji sarađuju sa stranim firmama preko platformi važi njihova ugovorna hijerarhija i pravo — srpski BZR se ne primenjuje jer nisi ničiji zaposleni. Ali tvoja lična bezbednost i zdravlje, naravno, jesu tvoja stvar.

Gde Fakturko ulazi u priču

Nijedan softver za fakturisanje neće ti uraditi procenu rizika — to je posao licenciranog stručnog lica i uvek će biti. Ali ono gde AI asistent Faktor pomaže jeste svakodnevna zbunjenost oko toga šta se sme, šta se mora i šta se menja. Kad naiđeš na propis u kome nisi siguran — piše u Fakturkovom Telegram ili WhatsApp botu, glasovnom porukom u minuti pauze između dva sastanka: "Da li kao paušalac sa jednim praktikantom moram procenu rizika?" — dobiješ trezven, praktičan odgovor sa referencom šta dalje.

Uz to, sve što se tiče urednog papira firme — fakture, evidencije prihoda, SEF komunikacija sa kupcima, mesečni paket za knjigovođu — sedi na jednom mestu, pa kada dođe bilo koja inspekcija (rada, poreska, tržišna) imaš gde da pokažeš da si firma koja radi po pravilima, a ne kao da je papir sakriven po fiokama.

Zaključak: uskladi se dok si u prednosti

Prelazni period do 2027. je poklon samo onima koji ga koriste. Trošak stručnog lica, obuke i papirologije za malu firmu je red veličine manji od jedne prosečne kazne, a proces traje nekoliko nedelja, ne meseci. Poslodavci koji uskladjivanje odlažu do poslednjeg dana suočiće se sa poskupelim tržištem usluga, prepunim rasporedima stručnih lica i inspekcijom koja tada već ima pun kazneni okvir na raspolaganju.

Ako imaš makar jedno lice na ugovoru i još nisi krenuo — ova nedelja je pravi trenutak. A ako ti u međuvremenu treba brz odgovor na neko poresko ili regulatorno pitanje dok vodiš svoj mali biznis, probaj Fakturko besplatno i pusti Faktora da odradi teški deo administracije umesto tebe.