Izmene PIO zakona: šta čeka preduzetnike

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 18. jun 2026. · 9 min čitanja

Otvorena je javna rasprava o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a Ministarstvo za rad prima sugestije do početka decembra. Za preduzetnika koji svakog meseca gleda iznos doprinosa na izvodu, ovo nije apstraktna pravna tema — ovo je pitanje koliko će ti ostati u džepu sledeće godine i da li ti se računa staž koji misliš da ti se računa.

U nastavku ide praktičan vodič: šta se menja, na koga to udara, kako da se pripremiš i kako da ne propustiš rok za sopstvenu primedbu na nacrt — jer dok je rasprava otvorena, i tvoj glas se računa.

Šta se zapravo menja i zašto baš sada

Zakon o PIO je jedan od onih propisa koje preduzetnik retko otvara — dok ga ne otvori knjigovođa sa rečenicom „znaš, od sledeće godine…". Ovog puta povod za izmene su uobičajeni: usklađivanje sa praksom, zatvaranje rupa kroz koje su neki obveznici izbegavali doprinose, i tehničke korekcije oko obračuna staža za one koji rade u više svojstava istovremeno.

Za preduzetnika je najvažnije da razume tri stvari:

1. Osnovica — od kog iznosa se računa doprinos.
2. Stopa — koliki je procenat tog doprinosa.
3. Staž — koliko ti se godina staža evidentira za ono što si uplatio.

Svaka izmena zakona dira u bar jednu od ove tri tačke, i upravo zato je važno pratiti šta tačno piše u nacrtu. U javnoj raspravi obično se vide tri tipa intervencija: preciziranje ko sve mora da uplaćuje (samostalna delatnost vs. paušal vs. ugovor o delu), tretman onih koji rade u inostranstvu ili za inostrane klijente, i način usklađivanja minimalne i maksimalne osnovice.

Pošto je nacrt još uvek u fazi rasprave, ne treba uzimati nikakve konkretne cifre iz medijskih napisa kao gotovu stvar. Aktuelne iznose minimalne i maksimalne osnovice doprinosa uvek proveravaš na sajtu PIO fonda i Poreske uprave — i to onog dana kad ti treba podatak, ne pre šest meseci.

Ko najviše oseti promene

Promene PIO zakona ne pogađaju sve preduzetnike isto. Evo grube mape — ko šta gleda kad pročita nacrt:

Ako spadaš u više od jedne kategorije (a većina nas spada), pravilo je jednostavno: prvo pročitaš deo zakona koji se odnosi na glavni izvor prihoda, pa onda gledaš sekundarne.

Konkretan primer iz prakse

Marko je paušalac, IT konsultant, ima jednog stranog klijenta i jednog domaćeg. Njegovo paušalno rešenje za doprinose mu stiže jednom godišnje, plaća ratu mesečno, ne razmišlja previše. Ali u istom paketu izmena često se tiče i to kako se tretiraju uplate od inostranih klijenata — da li se i dalje računaju u osnovicu, da li postoje izuzeci, da li mora i kvartalni izveštaj.

Za Marka, izmene znače dve stvari: prvo, da proveri da li mu se osnovica menja sledeće godine (i da li mora da pređe na vođenje knjiga ako prebaci limit), i drugo, da pita knjigovođu kako će se prijavljivati prihod iz inostranstva — jer i to često dolazi u istom paketu izmena.

Mila vodi mali DOO sa dvoje zaposlenih. Za nju je važno da razume da li se nešto menja u načinu obračuna doprinosa za nju kao direktora-osnivača. Ako u nacrtu stoji izmena minimalne osnovice za zaposlene, to direktno utiče na trošak plate, što direktno utiče na cenu njenih usluga.

Stefan je frilenser na ugovore o delu, radi za tri agencije. Njega zanima da li će morati da se registruje kao samostalni preduzetnik ako pređe određeni prag — to je tip pitanja koje se uvek vraća u izmenama PIO i poreskih propisa.

Kako se priprema obračun doprinosa danas — i šta gledati u nacrtu

Da bi razumeo šta se menja, korisno je da znaš kako stvar funkcioniše danas. Najkraće rečeno:

• Paušalac dobija godišnje rešenje od Poreske uprave u kome je sve uračunato: porez, PIO, zdravstveno. Mesečna rata je fiksna i ne zavisi od stvarnog prihoda — zavisi od šifre delatnosti, opštine, godina staža i još par parametara.
• Preduzetnik koji vodi knjige plaća doprinos na stvarno ostvarenu dobit, ali ne manje od minimalne i ne više od maksimalne osnovice koju propisuje država.
• Osnivač DOO koji je u radnom odnosu u sopstvenoj firmi plaća doprinose kao i svaki zaposleni — na ugovorenu zaradu.
• Frilenser na ugovor o delu ima drugačiji režim — doprinosi se uplaćuju po ugovoru, sa specifičnim umanjenjima i obračunima.

Kad otvoriš nacrt izmena (objavljen je na sajtu Ministarstva za rad u okviru javne rasprave), traži tri stvari:

1. Promene u članovima koji definišu osnovicu — to su obično članovi u prvom delu zakona.
2. Promene u prelaznim i završnim odredbama — tu se krije kada nešto stupa na snagu i da li ima prelaznog perioda.
3. Promene u kaznenim odredbama — ako su uvedene nove obaveze prijavljivanja, biće i kazne za njihovo neispunjavanje.

Kako da daš primedbu u javnoj raspravi

Ovo je deo koji većina preduzetnika preskoči, a zapravo je ovde stvarni uticaj — dok je rasprava otvorena, sugestije se čitaju i ponekad usvajaju.

Proces je manje komplikovan nego što izgleda:

1. Skini nacrt sa sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Obično ide kao PDF zajedno sa obrascem za komentare.
2. Pročitaj obrazloženje — to je dokument koji ide uz nacrt i objašnjava zašto se menja koji član. Često je obrazloženje korisnije od samog teksta zakona.
3. Napiši konkretnu primedbu — ne „ovo nije dobro za preduzetnike", nego „član X, stav Y, predlažem izmenu jer u praksi to znači sledeće…". Konkretni primeri iz tvog poslovanja imaju težinu.
4. Pošalji u roku na mejl naveden u pozivu za raspravu. Rok je do 6. (proveri tačan datum u pozivu — javna rasprava obično traje 20 dana).

Ako si u nekom udruženju preduzetnika ili strukovnoj komori, najefikasnije je da primedbu predaš preko njih — kolektivni glas se uvek više čuje od pojedinačnog.

Šta da uradiš odmah, bez obzira na ishod rasprave

Bez obzira da li će predložene izmene proći u predloženom obliku ili će biti korigovane, par stvari treba da uradiš sad — jer ti se isplate u svakom scenariju.

Proveri svoj M-4 obrazac. To je dokument iz PIO fonda koji pokazuje koliko ti je staža evidentirano. Mnogi preduzetnici otkriju, tek pred penziju, da im neki period nije uredno upisan — najčešće zato što doprinosi nisu uplaćeni, ili su uplaćeni na pogrešnu osnovicu. Proveru radiš na portalu PIO fonda ili lično u filijali.

Skupi sve godišnje PPP-PD obrasce i rešenja Poreske uprave za poslednjih nekoliko godina. Ako se menja način obračuna, knjigovođi će trebati istorija da uporedi staro i novo.

Razgovaraj sa knjigovođom o scenarijima. Ne o tome šta će se desiti — niko ne zna — nego o tome: „Ako se osnovica poveća za X, koliko mi raste mesečni trošak? Ako se uvede nova obaveza prijavljivanja, koliko će me to koštati u njegovom radu?" Tako imaš dva-tri broja u glavi i nećeš biti zatečen kad zakon stupi na snagu.

Proveri rešenje za paušal ako si paušalac. Paušalna rešenja se izdaju jednom godišnje, ali se mogu izmeniti tokom godine ako se menja zakon ili tvoji parametri (zaposleni, promet). Sledi imaš pravo na žalbu ako misliš da je rešenje pogrešno — ali rok za žalbu je kratak.

Tipične greške koje koštaju

Iz prakse — evo šta najčešće preduzetnici previde kad se menja PIO zakon:

Greška 1: „Knjigovođa će me obavestiti." Knjigovođa će te obavestiti kad zakon stupi na snagu i kad bude bilo kasno za primedbu. Knjigovođa nije obavezan da te informiše o javnoj raspravi. Pretplati se na newsletter Privredne komore ili nekog strukovnog udruženja — tamo informacije stižu ranije.

Greška 2: „Mene se ne tiče, ja sam paušalac." Izmene PIO zakona menjaju i osnovice za paušalce, jer se paušalno rešenje računa po formuli koja uključuje minimalnu osnovicu doprinosa. Promena u tom delu zakona znači direktnu promenu tvoje mesečne rate.

Greška 3: „Sačekaću da se sve smiri." Kad zakon stupi na snagu, prelazni rokovi su obično kratki (30–60 dana). Ako si zatečen, nemaš vremena da pripremiš dokumentaciju, da prijaviš izmene ili da prilagodiš poslovanje.

Greška 4: Ne pratiš lični staž. Ovo se isplati napomenuti dvaput. Mnogi preduzetnici, pogotovo oni koji su godinama plaćali doprinose preko paušala ili kao osnivači DOO, otkriju neslaganja tek 20 godina kasnije. Tada je rešavanje znatno teže.

Kako ovo rešava Fakturko

Pravne izmene Fakturko ne menja — ali ono što menja jeste količina vremena koje gubiš na obračune i pitanja „koliko će me ovo koštati". Faktor, AI asistent, ima kontekst tvojih faktura, tvojih klijenata i tvog prometa, pa kad pitaš „koliko sam ovog meseca fakturisao po klijentima iz inostranstva" ili „pošalji knjigovođi sve fakture za prethodni kvartal" — odgovor stiže odmah, bez kopanja po fasciklama. Kad knjigovođa traži paket dokumenata za proveru novog obračuna doprinosa, jedna glasovna poruka i sve mu stiže na mejl.

Za paušalce i frilensere koji rade i sa srpskim i sa stranim klijentima, dragoceno je što fakture u EUR/USD idu po automatskom NBS kursu — pa kad knjigovođa pita „koliko si u dinarima fakturisao za inostranstvo u prethodnoj godini", brojka je tačno tu, bez prepisivanja kursnih lista. A kad SEF e-fakture stižu i odlaze automatski, ostaje ti vreme da pročitaš nacrt zakona umesto da kucaš podatke u portal Ministarstva.

Šta da očekuješ u narednim mesecima

Javna rasprava se završava početkom decembra, posle čega Ministarstvo objavljuje izveštaj o raspravi i prerađen nacrt. Zatim ide vladina procedura i skupština. Realno, ako sve prođe brzo, izmene mogu da stupe na snagu od početka sledeće godine — što znači da prelazni period može biti vrlo kratak.

Praktičan kalendar koji možeš da koristiš:

Sve ovo zvuči formalno, ali u suštini se svodi na: budi informisan, ne čekaj poslednji čas, i imaj brojeve pri ruci kad ti zatrebaju.

Zaključak

Izmene PIO zakona nisu trenutak za paniku, ali jesu trenutak za pažnju. Ono što danas uradiš — proveriš svoj M-4, popričaš sa knjigovođom, eventualno predaš primedbu u raspravi — vredi više od bilo kojeg sutrašnjeg objašnjenja zašto ti je rata porasla. Preduzetnici koji prate izmene unapred imaju vremena da se prilagode; oni koji čekaju da im stigne novo rešenje obično plaćaju i prilagođavanje i kaznu.

A za sve što se tiče svakodnevnog fakturisanja, dugovanja, paketa za knjigovođu i SEF-a — neka te ne brine. Probaj besplatno na fakturko.io/register i prvu fakturu pošalji za dva minuta.