Godišnji porez na dohodak 2025: 27.900 prijava

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 17. jul 2026. · 8 min čitanja

Ako ste u 2025. dobro poslovali kao paušalac, frilenser ili osnivač male firme, možda spadate u onih 27.900 ljudi koje je Poreska uprava već stavila na svoju listu. Cenzus je prošle godine bio 5.439.096 dinara — trostruki iznos prosečne godišnje zarade. Ono što mnogi propuste: obaveza prijave se ne aktivira samo od plate, nego od zbira svih prihoda koje ste ostvarili tokom cele godine.

Ovo je vodič kroz to kako godišnji porez na dohodak građana funkcioniše u praksi, ko od preduzetnika najčešće upada u obavezu, i kako da tokom godine imate jasnu sliku gde se nalazite u odnosu na cenzus — bez panike u martu.

Šta je godišnji porez na dohodak i zašto vas se tiče

Godišnji porez na dohodak građana je dodatni porez koji plaćaju fizička lica čiji ukupan godišnji prihod pređe zakonom propisan cenzus. Za dohotke ostvarene u 2025. godini cenzus je iznosio 5.439.096 dinara, što odgovara trostrukom iznosu prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Srbiji za tu godinu.

Poreska uprava je saopštila da je primljeno 27.900 prijava — što znači da toliko fizičkih lica u Srbiji spada u kategoriju koja plaća ovaj porez pored redovnih doprinosa i poreza koje su već platili tokom godine. Za preduzetnika ovo je važno iz jednog razloga: prihodi iz preduzetničke delatnosti se uračunavaju u osnovicu za godišnji porez, ali ne baš svi na isti način. Neke kategorije se uzimaju u punom iznosu, neke sa umanjenjem za normirane troškove.

Ono što ljude često iznenadi je da ovaj porez pogađa i neke koji ne osećaju da su „bogati" u klasičnom smislu. Ako ste tokom godine imali platu, uz to fakture kao frilenser sa strane, plus honorarne poslove, plus neku dividendu ili prihod od izdavanja — zbir može tiho preći cenzus.

Ko od preduzetnika najčešće pređe cenzus

Cenzus od preko 5,4 miliona dinara zvuči visoko dok ne razdelite godinu na mesece. To je otprilike 453.000 dinara mesečno neto prihoda koje treba da premašite u proseku. Za frilensera koji naplaćuje inostrane klijente, ili paušalca u IT-ju sa dobrim ugovorima, to nije nedostižna cifra.

U praksi, sledeće grupe najčešće završe u obavezi:

Najopasnija je poslednja kategorija — kombinacija. Neko ko ima paušalnu firmu, iznajmljuje stan, i povremeno drži predavanja, može biti ubeđen da nijedan pojedinačni izvor nije velik, a da kad se sve sabere pređe cenzus.

Šta se uračunava, a šta ne

Ovo je deo gde ljudi najviše greše. Ne uračunava se svaki dinar koji ste videli na računu tokom godine, niti se sve uračunava u punom iznosu. Za tačna pravila i eventualne izmene proverite trenutno važeći zakon i uputstva na sajtu Poreske uprave — ali principijelno, evo kako to izgleda:

Uračunava se u osnovicu:

• Zarade (plate) po odbitku poreza i doprinosa
• Prihodi od samostalne delatnosti (preduzetnici)
• Prihodi od autorskih prava i srodnih prava
• Prihodi od nepokretnosti (izdavanje)
• Prihodi od kapitala u određenim slučajevima
• Ugovori o delu i drugi ugovoreni honorari

Ne uračunava se ili se posebno tretira:

• Prihodi od kojih je već plaćen poseban porez u konačnom iznosu
• Prihodi izuzeti zakonom (određene socijalne kategorije)
• Kapitalna dobit se tretira odvojeno

Umanjenja i priznati troškovi: Kod pojedinih kategorija prihoda priznaju se normirani troškovi ili stvarni troškovi. Na primer, kod autorskih naknada zakon predviđa određeni procenat normiranih troškova koji smanjuje osnovicu. Zbog toga bruto iznos od 6 miliona dinara ne mora nužno značiti da ste prešli cenzus — zavisi od strukture prihoda.

Zato je ključno da tokom godine vodite čistu evidenciju po tipu prihoda, ne samo ukupan zbir.

Kako se računa porez kad pređete cenzus

Godišnji porez se ne plaća na kompletnu zaradu, već na iznos iznad cenzusa, uz dodatna umanjenja za obveznika i za izdržavane članove porodice. Sistem funkcioniše u dva sloja:

Prvi sloj (niža stopa): primenjuje se na deo osnovice do određenog praga iznad cenzusa. Drugi sloj (viša stopa): primenjuje se na deo koji prelazi taj prag.

Ovo znači da samo prelazak cenzusa ne mora biti dramatičan. Ako ste ga prešli za 200.000 dinara, dodatni porez je relativno mali. Ako ste prešli za 3 miliona, priča je drugačija.

Praktičan primer: paušalac u IT-ju koji je u 2025. imao ukupno naplaćeno oko 6,2 miliona dinara. Cenzus je 5,439 miliona. Osnovica za godišnji porez je razlika, dodatno umanjena za lična odbijanja i, ako ima decu ili izdržavane članove porodice, još i za njih. Efektivno može ostati između 400.000 i 600.000 dinara osnovice na koju se plaća stopa iz prvog sloja.

Za tačne stope i pragove u godini za koju podnosite prijavu, obavezno proverite aktuelno zvanično uputstvo Poreske uprave — jer se cenzus svake godine menja u skladu sa promenom prosečne zarade.

Rokovi i način podnošenja prijave

Prijava godišnjeg poreza podnosi se elektronskim putem, preko portala e-Poreske uprave, korišćenjem kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili preko naloga na portalu eUprava. Papirna prijava više nije opcija.

Ono što je bitno da imate spremno pre nego što uopšte otvorite obrazac:

1. Zbir svih prihoda po vrsti, za celu prethodnu godinu
2. Podatke isplatilaca (za honorare i zarade)
3. Iznose već plaćenih poreza i doprinosa — jer se oni uzimaju u obzir
4. Podatke o izdržavanim članovima porodice (za dodatna umanjenja)
5. Elektronski sertifikat ili aktivan nalog na eUpravi

Prijava se u praksi popunjava relativno brzo — problem je gotovo uvek u pripremi podataka. Ljudi u martu i aprilu vade papirne račune, PDF fakture iz mejlova, i pokušavaju rekonstruisati godinu unazad. To je greška koja košta vremena i često rezultira netačnim iznosima.

Ključna činjenica: Poreska uprava vidi većinu vaših prihoda kroz svoj sistem (jer su isplatioci prijavili obračune). Ako vaša prijava ne odgovara njihovim podacima, dolazi upit ili kontrola. Zato je čistoća evidencije tokom cele godine — a ne pred rok — jedina realna zaštita.

Šta ako propustite ili pogrešite u prijavi

Ako imate obavezu, a niste podneli prijavu, Poreska uprava može sama utvrditi porez i naplatiti kamatu za period kašnjenja. Ako ste podneli prijavu ali sa netačnim podacima, moguć je prekršajni postupak. U težim slučajevima — kod ozbiljnog prikrivanja prihoda — priča ide u kaznenu zonu.

Ono što u praksi vidimo je da retko ko svesno „krije" — problem je gotovo uvek u tome što ljudi ne znaju da su prešli cenzus. Frilenser koji je imao dobru godinu, tri klijenta u EUR, i uz to plaćen honorar za predavanje, jednostavno ne vodi ukupan zbir u glavi.

Zato je preventiva jednostavna: znajte gde ste u odnosu na cenzus u realnom vremenu. Ne u martu, nego u julu i septembru — kad još možete da isplanirate.

Praktičan sistem za preduzetnika koji ne želi iznenađenja

Umesto da čekate mart i onda panično sabirate, evo sistema koji radi:

Mesečna kontrola (10 minuta): Krajem svakog meseca zapišite ukupno fakturisano po tipu prihoda. Za paušalce — to su fakture ka klijentima. Za frilensere — dodajte honorare i eventualne autorske. Za vlasnike DOO — dodajte i zarade i dividende koje ste sebi isplatili.

Kvartalna projekcija: Na kraju svakog kvartala pomnožite tekući mesečni prosek sa preostalim brojem meseci i vidite gde biste završili godinu. Ako projekcija prelazi 80% cenzusa, znate da morate paziti u drugom polugodištu.

Rezerva za porez: Čim vam projekcija pokaže da ćete preći cenzus, počnite da izdvajate procenat na odvojen račun. Bolje da vam ostane novca nego da tražite u martu.

Kraj oktobra — realna slika: Do tada znate koliko ćete otprilike završiti godinu. Ovo je poslednji razuman trenutak da razgovarate sa knjigovođom o strukturi prihoda i eventualnim potezima do kraja godine.

Ovaj ritam štedi mnogo živaca. Ljudi koji ga primenjuju retko budu iznenađeni. Ljudi koji ga ne primenjuju gotovo uvek budu.

Gde Fakturko ulazi u priču

Fakturko tokom cele godine drži tačnu evidenciju svake fakture koju ste izdali — sa datumom, iznosom, klijentom, valutom i po kojem kursu je preračunato u dinare (ako naplaćujete u EUR ili USD, konverzija ide po zvaničnom kursu NBS). To znači da u svakom trenutku možete videti pravi kumulativni zbir za tekuću godinu, bez ručnog sabiranja PDF-ova iz mejlova.

AI asistent Faktor može da vas upozori kad se približite pragu koji ste sami postavili — na primer, kad pređete 70% ili 80% cenzusa za godišnji porez. Pošaljete mu poruku preko Telegrama ili WhatsApp-a: „Gde sam sa prihodima ove godine?" — i dobijete jasan iznos. Kad dođe vreme za prijavu, knjigovođa dobija uredan mesečni paket faktura umesto fascikle koju sami rekonstruišete iz sećanja.

Zaključak: znanje unapred vredi više od poreskog savetnika u martu

Onih 27.900 prijava koje je Poreska uprava primila za 2025. godinu je stvarnost srpskog tržišta — sve više paušalaca, frilensera i vlasnika malih firmi prelazi cenzus. To nije loše. Znači da posao ide. Ono što je loše je saznati u martu, iz upita Poreske uprave, umesto u julu iz sopstvene evidencije.

Sistem je jednostavan: uredna evidencija tokom cele godine, mesečna kontrola gde ste u odnosu na cenzus, i pravovremen razgovor sa knjigovođom kad projekcija pređe prag. Sve ostalo je rutina.

Ako želite da fakturisanje i praćenje prihoda tokom godine ide samo — bez tabela u Excelu i preskočenih meseci — možete probati Fakturko besplatno i napraviti nalog za par minuta. Prva faktura ide odmah, a evidencija koja vam može zatrebati u martu počinje da se pravi od danas.