Frilenseri i porezi 2026: koji model ti se isplati

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 24. septembar 2026. · 9 min čitanja

Radiš za stranog klijenta preko Upwork-a, ili ti domaći studio uplaćuje 800 evra mesečno na devizni račun. Prvo pitanje koje svaki frilenser dobije od knjigovođe: "Jesi li se prijavio na samooporezivanje ili si otvorio preduzetnika?" Odgovor košta razliku od nekoliko desetina hiljada dinara mesečno — i vredi ga razumeti pre nego što ti stigne prvo rešenje.

Tri opcije koje frilenser u Srbiji ima

Ako u Srbiji zarađuješ novac od intelektualnog rada za klijente van redovnog radnog odnosa, država ti daje tri legalna puta:

1. Samooporezivanje — Model A. Poreski obveznik si kao fizičko lice, prijavljuješ prihod kvartalno na obrascu PP OPO. Priznaje ti se fiksni normirani trošak (proveri aktuelni iznos na sajtu Poreske uprave), a na razliku plaćaš porez i doprinose. Ovaj model je smišljen da bude povoljan za manje prihode i za frilensere sa niskim troškovima.

2. Samooporezivanje — Model B. Isti obrazac, ista dinamika (kvartalno), ali sa drugačijim normiranim troškom — većim procentualnim delom prihoda plus fiksnim delom. Model B se generalno isplati kad su ti prihodi veći, a stvarni troškovi mali, jer veći "papirni" trošak spušta osnovicu na koju plaćaš.

3. Registracija preduzetnika (PR) — najčešće paušalac. Otvoriš delatnost u APR-u, dobiješ PIB i matični broj, i plaćaš mesečno rešenje Poreske uprave (paušal). Iznos zavisi od šifre delatnosti, opštine i godina staža. Nema kvartalnog prijavljivanja prihoda — plaćaš isto svakog meseca dok ne pređeš limit (6 miliona dinara godišnje po važećem propisu — proveri da nije promenjen).

Koji ti se isplati zavisi od tri stvari: koliko zarađuješ godišnje, koliko klijenata imaš i koliko dugo planiraš da radiš frilens. Ako je frilens privremena stvar dok tražiš stalan posao, samooporezivanje ima smisla. Ako je to tvoj glavni izvor prihoda već godinu dana i preko toga, PR skoro uvek pobeđuje.

Model A vs Model B: kada koji

Oba modela samooporezivanja se prijavljuju istim obrascem (PP OPO), u istom roku — 30 dana od isteka kvartala. Razlika je u tome kako se računa osnovica.

Praktičan primer. Frilenser prima 400 evra mesečno od jednog klijenta iz Nemačke — to je oko 1.200 evra u kvartalu, recimo 140.000 dinara. Kod Modela A, fiksni normirani trošak spušta osnovicu drastično jer je prihod nizak. Kod Modela B, procentualni deo bi bio manji nego fiksni A. Zaključak: za mesečne prihode ispod nekog praga, Model A je povoljniji; iznad tog praga preokreće se u korist Modela B. Tačan prelomni iznos zavisi od aktuelnih parametara koje objavljuje Ministarstvo finansija — pre prve prijave uradi računicu za oba modela na svom stvarnom iznosu.

Model biraš prilikom svake prijave — nisi vezan za jedan cele godine, ali ne možeš da se predomišljaš unazad. Ako u prvom kvartalu odabereš A, a u drugom vidiš da je B bolji, u drugom kvartalu prijavljuješ B. To je fleksibilnost koju treba iskoristiti.

Kvartalne prijave: šta, kako i do kada

Obrazac PP OPO se predaje elektronski preko portala Poreske uprave (ePorezi), koristeći kvalifikovani elektronski sertifikat. Rok je 30 dana od isteka kvartala, što u praksi znači:

Uz prijavu se plaća porez i doprinosi odmah — nema odloženog plaćanja. Ako propustiš rok, ide kazna plus zatezna kamata. Ako u kvartalu nisi imao prihod, ne moraš da podnosiš prijavu za taj kvartal (ali proveri sa knjigovođom ako imaš druge okolnosti).

Šta ti treba pre prijave:

1. Ukupan bruto prihod iz kvartala u dinarima (svaka uplata preračunata po srednjem kursu NBS-a na dan uplate)
2. Podaci o klijentima (nije obavezno svakog navoditi, ali imaj evidenciju)
3. Fakture koje si izdao, uredno numerisane
4. Bankovni izvod deviznog i dinarskog računa
5. Pristup portalu ePorezi

Devizne uplate — čest zajeb. Kad ti Upwork ili strani klijent uplati u evrima, ne uzimaš iznos u evrima puta današnji kurs. Uzimaš srednji kurs NBS-a na dan uplate na tvoj račun. Ako ti je banka pripisala uplatu 15. marta, gledaš kurs za 15. mart. Za razliku od tekućeg dinarskog priliva, ovo se lako izgubi u računici.

Kada ima smisla otvoriti preduzetnika

Ako ti prihod pređe otprilike 1.500–2.000 evra mesečno stabilno, samooporezivanje počinje da bude skuplje od paušala. Razlog je jednostavan: kod paušala plaćaš fiksan iznos bez obzira na visinu prihoda (do limita od 6 miliona dinara godišnje), dok kod samooporezivanja porez i doprinosi rastu sa prihodom.

Prednosti PR-a (paušalca):

• Fiksno mesečno rešenje — znaš tačno koliko plaćaš
• Nema kvartalnih prijava
• Možeš da fakturišeš pod imenom firme (deluje ozbiljnije prema klijentima)
• Zdravstveno i penziono su pokriveni preko doprinosa
• Legalno podižeš novac sa poslovnog računa na lični

Mane PR-a:

• Papirologija oko otvaranja (mada danas online preko APR-a traje par dana)
• Odgovornost celokupnom ličnom imovinom (zato uvek razdvoj poslovni i lični novac)
• Ako pređeš 8 miliona dinara godišnje, PDV je obavezan
• Nema odmora bez plaćanja doprinosa — čak i kad ne radiš, rešenje ti stiže

Za frilensere iz IT, dizajna, prevodilaštva i konsultantskog rada, paušal je često najbolja opcija — šifre delatnosti su relativno povoljne, klijenti (naročito strani) traže fakturu sa PIB-om, i ceo poslovni tok postaje čistiji.

Strani klijenti: šta se menja u praksi

Većina frilensera u Srbiji radi za strane klijente, i ovo su najčešća pitanja koja se pojavljuju:

Da li plaćam porez u zemlji klijenta? Ne, ako klijent ne obustavlja porez pri isplati (a zapadni klijenti to skoro nikad ne rade prema slobodnim saradnicima iz Srbije). Srbija ima ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa većinom evropskih zemalja i SAD-om, tako da porez plaćaš samo u Srbiji.

Kako izgleda faktura za stranog klijenta? Standardna faktura sa tvojim podacima (kao preduzetnik ili kao fizičko lice sa JMBG-om ako si na samooporezivanju), podacima klijenta, iznosom u evrima (ili drugoj valuti), i SWIFT/IBAN-om deviznog računa. Ako radiš PR sa PDV-om, na fakturi za klijenta van EU ide napomena da PDV ne obračunavaš (izvoz usluga). Ako ti treba struktura, predračun obrazac je dobra polazna tačka za devizne varijante.

Devizni račun je obavezan? Za primanje uplata u evrima od strane firme — da. Kao fizičko lice otvaraš devizni račun besplatno u većini banaka. Kao preduzetnik dobijaš i poslovni devizni i poslovni dinarski račun.

Šta ako klijent traži da mu ja platim PDV? Ne treba. Kao pružalac usluge van EU (za EU klijenta), mesto oporezivanja je najčešće kod primaoca — klijent u Nemačkoj sam obračunava svoj PDV (reverse charge). Ti izdaješ fakturu bez PDV-a sa napomenom "izvoz usluga" ili "reverse charge — Article 44 EU VAT Directive".

Česte greške koje frilenseri prave

Iz prakse — evo šta redovno viđam kod ljudi koji prvi put ulaze u ovu priču:

Meša se lični i profesionalni novac. Ako si na samooporezivanju kao fizičko lice, to nije toliki problem, ali evidentiraj svaku uplatu. Kad otvoriš PR, obavezno razdvoj — poslovni račun je poslovni, tačka. Kupovina Netflix-a sa poslovne kartice će te koštati više nego što misliš.

Ne prijavljuje se sitna zarada "jer je malo". 200 evra od klijenta iz Amerike i dalje je prihod koji se prijavljuje. Poreska uprava vidi uplate na devizni račun — banke to prijavljuju. Ne igraj se sa neprijavljenim prihodom, kazne su bolne.

Čeka se poslednji dan roka. Portal ePorezi ume da bude spor 30. jula popodne. Predaj bar nedelju dana pre isteka.

Ne čuvaju se fakture i ugovori. Zakonski rok za čuvanje poslovne dokumentacije je više godina (proveri tačan rok za tvoj slučaj). Skeniraj sve, backup u cloud, ne uzdaj se u papir u fioci.

Ignorišu se doprinosi za zdravstveno. Ako si zaposlen negde drugde ili si student na budžetu, možda ti zdravstveno ide po drugom osnovu i ne plaćaš ga uz samooporezivanje. Proveri — nekad se plaća duplo bez razloga, nekad se ne plaća a trebalo je.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Frilenser koji radi u Beogradu preko Upwork-a je klasičan slučaj — 5-6 klijenata, mesečne fakture, jedan kvartalni obračun. Umesto da svaki mesec otvara Excel, ukucava kurs NBS-a i formatira fakturu za PDF, može da pošalje glasovnu poruku botu: "Napravi fakturu za Mesh Studio, 850 evra, opis 'front-end development septembar'." Faktor kreira fakturu po srednjem kursu NBS-a na taj dan, generiše PDF i šalje na mejl klijenta. Sve fakture su na jednom mestu, spremne za kvartalni obračun ili slanje knjigovođi.

AI asistent takođe odgovara na pitanja tipa "koliko sam ukupno fakturisao u Q2?" ili "pošalji knjigovođi sve fakture od aprila do juna" — što je tačno ono što ti treba pred rok za PP OPO. Ne moraš da čitaš zakon, ali imaš urednu evidenciju i sagovornika koji zna kontekst srpskog frilensera.

Šta konkretno da uradiš sledeće

Ako još nisi ušao u sistem, redosled je jednostavan:

1. Procenio prihod za narednih 6 meseci. Ispod 1.500 evra mesečno — samooporezivanje. Iznad, računaj paušal.
2. Otvori devizni račun (ako ga još nemaš) i uredi da sve uplate idu tu.
3. Odaberi model (A ili B) za prvu prijavu — uradi računicu za oba na stvarnom iznosu.
4. Zabeleži kvartalne rokove u kalendaru, sa notifikacijom nedelju dana ranije.
5. Postavi sistem za fakture od prvog dana — ne od trenutka kad ti zatreba dokaz za Poresku upravu.

Frilens u Srbiji nije komplikovan kad postaviš tokove kako treba. Komplikovano postaje kad tri meseca radiš bez ijedne fakture i onda pokušavaš da rekonstruišeš prihod iz PayPal istorije. Ako želiš da fakturisanje i evidencija budu rešeni od prve uplate, možeš da probaš Fakturko besplatno i napraviš prvu fakturu za dva minuta — dovoljno da vidiš da li ti sedi pre nego što ti stigne prvi kvartal.