Faktura inostranom kupcu: PDV, devize i SEF

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 25. jun 2026. · 9 min čitanja

Klijent iz Berlina ti je upravo potvrdio projekat — 3.500 evra za web aplikaciju. Otvaraš Excel da napraviš fakturu i staješ: stavljaš li PDV, na koji račun da legnu pare, moraš li ovo da prijaviš NBS-u, ide li ovo na SEF? Tri različita foruma, tri različita odgovora. Hajde da to raščistimo jednom za svagda.

Da li se na faktura inostranom kupcu obračunava PDV

Kada srpski preduzetnik ili firma fakturiše uslugu stranom kupcu, u najvećem broju slučajeva PDV se NE obračunava — usluga se smatra izvozom usluga i mesto prometa je u inostranstvu. To znači da na fakturi ide neto iznos, a u rubrici za PDV stoji 0% sa napomenom o osnovu za oslobođenje.

Ali "u najvećem broju slučajeva" nije isto što i "uvek". Tretman PDV-a zavisi od dve stvari: da li si u sistemu PDV-a i gde se po Zakonu o PDV-u smatra da je mesto prometa usluge.

Evo grube mape situacija — uvek proveri konkretan slučaj sa svojim knjigovođom ili u aktuelnoj verziji Zakona o PDV-u:

Ključno pravilo: za većinu "klasičnih" usluga koje srpski freelanceri i agencije rade za strane firme (programiranje, dizajn, marketing, prevodi, konsalting), mesto prometa je sedište primaoca. Pošto je primalac u inostranstvu, srpski PDV se ne obračunava.

Na fakturi ipak mora da stoji napomena o osnovu oslobođenja — najčešće referenca na član Zakona o PDV-u koji to reguliše. Tu ti je knjigovođa najkorisniji: da ti jednom napiše tačnu formulaciju koju onda kopiraš na svaku fakturu.

Kako naplatiti uslugu iz inostranstva — devizni račun

Strani kupac ne može da uplati na tvoj dinarski račun — uplata mora da ide na devizni račun otvoren na pravno lice ili preduzetnika. Ako još nemaš devizni račun, prvi korak je da ga otvoriš u banci u kojoj već imaš poslovni račun (obično traje par dana, traže rešenje APR-a i ličnu kartu).

Kada novac stigne, banka ti šalje obaveštenje o prilivu iz inostranstva. Tu kreće praktični deo o kome niko ne priča dok ne udariš glavom:

• Rok za pravdanje priliva. Po deviznom poslovanju, priliv mora da bude opravdan osnovom (najčešće fakturom) u zakonskom roku. Banka će tražiti da popuniš obrazac sa osnovom uplate i da im pošalješ kopiju fakture. Aktuelan rok proveri u svojoj banci ili u Zakonu o deviznom poslovanju jer banke imaju različite interne procedure.
• Šifra osnova. Svaki priliv ima šifru — npr. usluge programiranja, konsalting, autorske naknade. Pogrešna šifra = problem kasnije sa NBS-om i poreskom. Pitaj banku koja je tačna šifra za tvoju delatnost pre nego što pošalješ prvu fakturu.
• Konverzija u dinare. Po važećim propisima, određeni prilivi se konvertuju u dinare po srednjem kursu NBS-a, dok deo možeš zadržati u devizama za plaćanje obaveza u inostranstvu (npr. Stripe naknade, alati, hosting). Tačan režim zavisi od tipa pravnog subjekta — paušalac i DOO nemaju identičan tretman.

Praktičan savet: pre prve fakture, sedi 15 minuta sa službenicom u banci i pitaj je doslovno — "kako tačno izgleda procedura kad mi stigne 3.000 evra od kupca iz Nemačke". Dobićeš konkretan flow umesto da pogađaš iz pravilnika.

Kurs po kome se faktura knjiži

Faktura inostranom kupcu se izdaje u stranoj valuti (EUR, USD, GBP — šta god ste se dogovorili), ali u poslovnim knjigama mora da bude iskazana i u dinarima.

Pravilo: koristi se srednji kurs Narodne banke Srbije na dan izdavanja fakture. Kada novac stigne, koristi se kurs na dan priliva. Razlika između ta dva kursa je kursna razlika — pozitivna ili negativna — i knjiži se posebno.

Konkretan primer:

Frilenser izdaje fakturu 10. juna na 2.000 EUR. Srednji kurs NBS tog dana: 117,12 din. U knjigama: 234.240 dinara prihoda.

Klijent plaća 25. juna. Srednji kurs tog dana: 117,28 din. Priliv: 234.560 dinara.

Kursna razlika: +320 dinara (pozitivna).

Za paušalca ovo nije naročita drama jer se porez plaća paušalno. Za DOO koji vodi dvojno knjigovodstvo, kursne razlike utiču na poslovni rezultat i poresku osnovicu.

Da li faktura inostranom kupcu ide na SEF

Kratko: ne, ne ide. Sistem elektronskih faktura (SEF) je obavezan za promet između subjekata javnog sektora i obveznika u Srbiji. Strani kupac nije srpski PDV obveznik, nema PIB, ne može biti registrovan na SEF-u — dakle, faktura prema stranom klijentu se NE šalje kroz SEF.

To ne znači da nemaš nikakvih obaveza prema državi:

Klasična zabuna: preduzetnik koji rade i za domaće i za strane klijente misli da MORA da pošalje sve fakture na SEF. Ne. SEF je za domaće obveznike i javni sektor. Inostrane fakture idu mejlom (PDF) klijentu i u tvoju evidenciju — to je to.

Jedan važan izuzetak: ako uvoziš uslugu od stranog dobavljača (npr. plaćaš Google Ads, AWS, Adobe), tu može da postoji obaveza internog obračuna PDV-a za PDV obveznike. To je tema za sebe i tu je knjigovođa nezamenjiv.

Obavezni elementi fakture za inostranstvo

Faktura prema stranom kupcu mora da deluje ozbiljno i da sadrži sve što stranom računovodstvu i tvojoj banci treba. Praktičan minimum:

1. Tvoji podaci — pun naziv, adresa, matični broj, PIB, broj deviznog računa sa IBAN-om i SWIFT/BIC banke.
2. Podaci kupca — pun naziv firme, adresa, VAT broj ako je iz EU, kontakt osoba.
3. Broj fakture i datum — kontinuirana numeracija, datum prometa usluge, datum izdavanja fakture, rok plaćanja.
4. Opis usluge — konkretno, na engleskom (ili jeziku ugovora). "Consulting services" je previše uopšteno za stranog knjigovođu; "Backend development — May 2026, 40h" je čistije.
5. Iznos i valuta — jasno naveden iznos i valuta (EUR, USD).
6. PDV napomena — "VAT exempt — place of supply outside Serbia, Article XX of Serbian VAT Law" ili formulacija koju ti je dao knjigovođa.
7. Bankarski podaci za uplatu — IBAN, SWIFT, naziv i adresa banke. Bez ovoga klijent ne može da plati.

Mali, ali bitan detalj — na engleskom jeziku. Strani knjigovođa neće da prevodi srpsku fakturu, a klijent može da odbije da je proknjiži ako ne razume šta piše.

Za EU klijente često se traži i reverse charge napomena — formulacija koja stranom kupcu kaže da je on dužan da obračuna lokalni PDV po reverse charge mehanizmu. Bez ove napomene, evropske firme ponekad odbijaju da plate fakturu dok je ne dopuniš.

Tri tipične situacije iz prakse

Paušalac koji radi za američku firmu. Najjednostavnija varijanta. Paušalac nije u PDV sistemu, pa nema PDV problematike. Izda fakturu na USD, klijent uplati na devizni račun, banka traži opravdanje priliva, ti pošalješ fakturu — gotovo. Na SEF ništa ne ide. U KPO se priliv knjiži u dinarima po kursu na dan priliva.

DOO u PDV sistemu koji prodaje SaaS u EU. Faktura ide bez PDV-a sa napomenom o oslobođenju i reverse charge formulacijom. EU klijent koristi VIES da proveri tvoj PIB — ako se ne nalaziš u VIES bazi (a srpske firme se ne nalaze, jer nismo u EU), ide drugačiji tretman. Ovde se najčešće greši: srpska firma fakturiše EU klijentu bez PDV-a, ali u poreskoj prijavi mora pravilno da iskaže taj promet kao oslobođen.

Frilenser koji radi preko Upwork-a ili sličnih platformi. Tu je tehnički kupac platforma (često u Irskoj ili SAD), a ne krajnji klijent. Faktura se izdaje platformi, priliv stiže od platforme, šifra osnova je za usluge ka inostranstvu. Provizija platforme se knjiži kao trošak. Ako koristiš Payoneer ili Wise, novac prvo legne tamo pa ti ga prebacuješ na devizni račun firme — i to mora da bude evidentirano.

Najčešće greške koje koštaju

• Izdavanje fakture sa srpskim PDV-om stranom kupcu. Klijent je odbije, ti gubiš nedelju dana na ispravke, pare kasne.
• Bez napomene o osnovu oslobođenja. Poreska na kontroli može da osporava tretman i da naknadno obračuna PDV.
• Priliv nije opravdan u roku. Banka može da blokira priliv ili da prijavi NBS-u kao neusklađenost.
• Pogrešna šifra osnova priliva. Stvara probleme u statističkom izveštavanju i kasnijim kontrolama.
• Faktura na srpskom jeziku. Strani klijent ne može da je knjiži, traži novu, kasniš sa naplatom.
• Nema IBAN-a i SWIFT-a na fakturi. Klijent ne može da uplati, šalje ti mejl tri dana kasnije, traži podatke. Profesionalno ne deluje.

Gde Fakturko ulazi u priču

Najveći deo gore navedenog je rutina — ali rutina koju je lako zabrljati ako svaku fakturu kucaš ručno u Excelu. Fakturko ti omogući da kreiraš fakturu u EUR, USD ili nekoj drugoj valuti sa automatskim kursom NBS-a na dan izdavanja, pravilno postavi napomenu o PDV oslobođenju, i ubaci sve podatke koje strani kupac očekuje — IBAN, SWIFT, opis usluge na engleskom, reverse charge formulacija.

Praktično: kažeš Faktoru preko Telegrama "pošalji Berlin Tech istu fakturu kao prošli mesec, 3.500 evra", on je generiše u EUR sa pravilnim PDV tretmanom, pošalje na mejl klijentu, i NE šalje je na SEF (zato što sistem prepoznaje da je kupac strani). Domaće fakture istovremeno ide automatski na SEF. Jedna aplikacija, dva potpuno različita workflow-a iza scene — ti ne razmišljaš koja gde ide.

Šta uraditi pre prve fakture za inostranstvo

Pre nego što pošalješ prvu fakturu stranom kupcu, prođi kratku check listu:

1. Imaš li otvoren devizni račun na firmu/preduzetnika?
2. Znaš li šifru osnova priliva za svoju delatnost? (Pitaj banku.)
3. Imaš li tačnu formulaciju PDV napomene od knjigovođe?
4. Da li je tvoj šablon fakture na engleskom sa svim podacima (IBAN, SWIFT, opis)?
5. Znaš li kako knjižiš kursne razlike (ako vodiš dvojno knjigovodstvo)?
6. Da li tvoj alat za fakturisanje razlikuje domaće i inostrane fakture kada je u pitanju SEF?

Ako si na sve šest odgovorio sa "da", spreman si. Ako nisi — bolje sad pet sati provesti sređujući ovo, nego za šest meseci na poreskoj kontroli.

Fakturisanje inostranim kupcima nije komplikovano, ali jeste drugačije od domaćeg. Kada jednom postaviš proces — devizni račun, šablon fakture na engleskom, pravu PDV napomenu, šifru osnova — sve sledeće fakture su copy-paste. Probaj besplatno na fakturko.io/register i pošalji prvu fakturu u EUR za dva minuta.