E-faktura i UJP: da li je to isto što i SEF?

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 20. oktobar 2026. · 7 min čitanja

Računovođa ti kaže „pošalji im e-fakturu preko UJP-a", kupac traži „potvrdu sa izvoda", a ti nisi siguran da li to znači tri različita kanala ili jedan te isti. Ovaj tekst razdvaja pojmove koji se u razgovoru stalno mešaju: SEF, UJP i izvod banke. Na kraju znaš koji služi za šta i kako se faktura zaista šalje.

Kratak odgovor: SEF nije UJP, a nije ni izvod banke

SEF (Sistem elektronskih faktura) je rešenje Ministarstva finansija za slanje, prijem, evidentiranje i čuvanje e-faktura. UJP u smislu platnog prometa je nešto drugo: o tome ko vodi platni promet javnog sektora piše niže. Izvod banke je treća stvar: evidencija novca koji je ušao ili izašao s računa. Faktura je dokument, uplata je novac, a to su dva odvojena toka.

Ako nešto od ovoga pomešaš, najčešće završiš sa fakturom koja je „negde poslata", a kupac je nikad nije dobio na pravom mestu.

Odakle zabuna oko UJP-a

Pojam UJP se u razgovoru često koristi za sve što ima veze sa državnim plaćanjima, ali on nije deo sistema e-faktura. Srpske e-fakture idu isključivo kroz SEF. Ako guglaš „UJP e-faktura", naići ćeš i na slovenačku Upravo za javna plaćila, koja u Sloveniji služi kao ulazna tačka za e-račune. To nema veze sa srpskim sistemom i ne treba ga mešati sa SEF-om.

U Srbiji platni promet korisnika javnih sredstava u dinarima vodi Uprava za trezor Ministarstva finansija, kroz sistem konsolidovanog računa trezora. To je kanal za novac, ne za fakture. Kad ti javna ustanova kaže „platićemo preko trezora", to se odnosi na uplatu, a faktura i dalje mora da stigne preko SEF-a.

Koji kanal služi za šta

Najlakše je da gledaš korak po korak, od izdavanja do naplate:

1. Izdaješ fakturu. Ako je kupac obveznik SEF-a ili javni sektor, faktura ide kao strukturirani dokument kroz SEF.
2. Kupac je prima i prihvata ili odbija. To se dešava u SEF-u, ne u banci. Statusi koje faktura prolazi su: Nova, Pregledana, Poslata, Prihvaćena, Odbijena, Otkazana, Stornirana i Greška. Statusa „plaćena" u SEF-u nema.
3. Kupac plaća. To ide kroz banku, a kod javnog sektora kroz platni promet koji vodi trezor.
4. Uplata stiže na tvoj račun. Vidiš je na izvodu banke. Tek tu fakturu možeš da označiš kao plaćenu u svojim evidencijama.

Važna posledica: SEF je samo kanal za dostavljanje i prijem faktura i ne menja obaveze po ostalim propisima, na primer po propisima o PDV-u. Faktura koja je „Prihvaćena" na SEF-u ne znači da je novac stigao. A uplata na izvodu ne znači da je e-faktura pravilno izdata.

Ko mora na SEF, a ko ne

Obaveza zavisi od toga ko si i kome fakturišeš.

Svi obveznici PDV-a moraju da se registruju na SEF, čak i ako su za neki svoj promet izuzeti od izdavanja e-faktura. Registracija je moguća samo za subjekte koji imaju PIB.

Često se čuje da je od 2026. SEF obavezan za sve paušalce. To nije tačno. Paušalac koji fakturiše samo privatnim firmama i fizičkim licima nije obveznik, a ako se dobrovoljno registruje, ubuduće šalje fakture kroz SEF. Pazi i na jednu stvar: paušalac koji se dobrovoljno registruje postaje dobrovoljni korisnik i obavezu korišćenja SEF-a nosi u tekućoj i narednoj godini. Fakturisanje javnom sektoru je posebna obaveza, jer paušalac van PDV-a prema javnom sektoru mora da koristi SEF. Pre nego što se odlučiš, proveri uslove na efaktura.gov.rs ili kod knjigovođe.

Kazne za nepoštovanje zakona postoje: za pravno lice od 200.000 do 2.000.000 dinara, za preduzetnika od 50.000 do 500.000, a za odgovorno lice od 50.000 do 150.000. Zato nije dobro da „probaš pa vidiš".

Zašto PDF poslat mejlom nije e-faktura

Najčešća greška u praksi: napraviš lepu fakturu u PDF-u, pošalješ je kupcu na mejl, a kupac je obveznik SEF-a. PDF poslat mejlom nije e-faktura u smislu Zakona o elektronskom fakturisanju kada postoji obaveza izdavanja preko SEF-a. E-faktura je strukturirani dokument izdat, poslat i primljen kroz SEF.

PDF i dalje ima smisla: kao pregledna kopija, kao dokument sa IPS QR kodom za plaćanje, kao ono što kupac čuva. Ali ako je kupac na SEF-u, PDF nije zamena za slanje kroz sistem.

Pre slanja proveri i da li je primalac na javnoj listi korisnika SEF-a. Ako nije, e-faktura ne može do njega kroz sistem, pa je prava priča druga.

Kako se faktura zaista šalje na SEF

Postoje dva načina, prema Pravilniku o elektronskom fakturisanju: preko korisničkog interfejsa (direktan rad na portalu) ili preko aplikativnog interfejsa, tj. povezivanjem SEF-a sa softverom koji koristiš.

Ručno na portalu. Prijavljuješ se na efaktura.mfin.gov.rs preko eID portala. Samo korisničko ime i lozinka nisu dovoljni: treba ti kvalifikovani elektronski sertifikat ili aplikacija ConsentID. Zatim fakturu unosiš ili učitavaš i šalješ.

Preko API-ja iz softvera. Zvanična prezentacija Ministarstva finansija opisuje slanje izlazne fakture u UBL formatu preko API servisa. Da bi softver to mogao, generišeš API ključ: korisnik sa ulogom administratora u podešavanjima bira „API menadžment" i „Generiši ključ", a ključ zatim treba prebaciti u status „Aktivan". Za probu postoji i demo okruženje (demoefaktura.mfin.gov.rs) sa posebnim ključevima.

Neke banke nude i povezivanje sa SEF-om: unosiš API ključ generisan na portalu i daješ saglasnost za preuzimanje podataka. To je koristan način da vidiš fakture iz banke, ali slanje faktura je posebna stvar.

Praktično: jednom na portalu napraviš API ključ, a posle faktura odlazi iz programa koji ionako koristiš, bez ponovnog ulaska na portal.

Primer iz prakse

Frilenser (paušalac) radi za privatnu firmu koja je u sistemu PDV-a. On nije obveznik SEF-a, pa može i dalje da šalje PDF. Ali ta firma od njega traži e-fakturu, pa se on dobrovoljno registruje. Od tada svaka njegova faktura ide kroz SEF, tekuću i narednu kalendarsku godinu. Ako je paušalac van PDV-a, na e-fakturi bira poresku kategoriju SS sa osnovom PDV-RS-33 (član 33 Zakona o PDV), a ne „O".

Kako ovo rešava Fakturko

Fakturko pravi ovo razdvajanje vidljivim. Fakturu pripremiš u aplikaciji i šalješ je na SEF pojedinačno, bez ulaska na portal Ministarstva finansija: API ključ jednom uneseš, a status fakture (Nova, Poslata, Prihvaćena, Odbijena i ostali) pratiš u aplikaciji. Ulazne fakture stižu u Inbox, gde ih prihvataš ili odbijaš pojedinačno ili više odjednom.

Faktoru, AI asistentu, možeš da napišeš ili pošalješ glasovnu poruku u aplikaciji, na Telegramu ili na WhatsApp-u. On pripremi fakturu ili slanje, a ništa ne odlazi dok ti ne potvrdiš. Uplatu pratiš odvojeno: uvezeš izvod banke, Fakturko predloži koja uplata pripada kojoj fakturi, a ti potvrđuješ. Tako SEF ostaje za fakture, a banka za novac.

Šta da zapamtiš

SEF je za fakture, platni promet je za novac, izvod banke je dokaz da je novac stigao. Ne zamenjuju se međusobno. Pre prvog slanja proveri da li si obveznik ili dobrovoljni korisnik, da li je kupac na listi SEF-a i da li imaš API ključ. Za rokove i posledice prihvatanja ili odbijanja ulazne fakture proveri aktuelne propise na efaktura.gov.rs.

Ako ne želiš da se svaki put prijavljuješ na portal, isprobaj Fakturko: registracija je besplatna, a probni period traje 90 dana, bez kartice.