CRF registracija faktura: ko, kada i kako šalje

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 25. jun 2026. · 26 min čitanja

Dobio si posao od opštine, škole ili javnog preduzeća, izdao prvu fakturu i sad ti neko kaže "moraš to da registruješ u CRF". Pola interneta priča o SEF-u, a CRF se pojavljuje kao još jedan portal, još jedna obaveza i još jedna potencijalna kazna. Evo šta CRF zaista jeste, kad si u obavezi da šalješ i šta se dešava ako preskočiš korak.

Šta je CRF i zašto postoji odvojeno od SEF-a

Centralni registar faktura (CRF) je elektronska evidencija koju vodi Uprava za trezor pri Ministarstvu finansija. U njega se upisuju sve fakture koje poverioci (dobavljači) izdaju subjektima javnog sektora — direktnim i indirektnim korisnicima budžeta, javnim preduzećima, fondovima i sličnim entitetima. Cilj je jednostavan: država želi da na jednom mestu vidi koliko duguje svojim dobavljačima i u kojim rokovima plaća.

CRF nije isto što i SEF, iako se često mešaju. SEF (Sistem elektronskih faktura) je sistem za slanje i prijem e-faktura. CRF je registar — evidencija da faktura postoji, sa tačnim iznosom i rokom plaćanja. Praktično, faktura ka javnom sektoru prvo ide na SEF (jer si u obavezi da izdaješ e-fakturu), a potom se registruje u CRF kako bi se znalo da postoji potraživanje prema budžetskom korisniku.

Pravni okvir je Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i prateći pravilnici. Logika zakona: javni sektor je dužan da plaća u zakonom propisanim rokovima (po pravilu do 45, odnosno 60 dana, zavisno od vrste transakcije — proveri aktuelnu verziju zakona za svoj slučaj), a CRF služi da se to kontroliše.

Zato je CRF centralna tačka za praćenje budžetske likvidnosti prema dobavljačima.

Kratko poređenje: SEF vs. CRF

Ovo je najčešća zabuna u prvih par meseci rada sa javnim sektorom, pa evo tabele koju možeš da imaš pri ruci:

Kratko: SEF je "pošta", CRF je "knjiga potraživanja koju čita trezor". Bez pošte kupac ne dobija fakturu; bez knjige potraživanja trezor ne pušta uplatu.

Vizualna mapa toka: od izdavanja do uplate

Da bi ceo proces bio kristalno jasan, evo redosleda koraka i sistema koji učestvuju:

[Ti / poverilac]
      │
      ▼
[Kreiraš e-fakturu u programu za fakturisanje]
      │
      ▼
[SEF prihvata i dostavlja e-fakturu kupcu (JBKJS)]
      │
      ▼
[CRF evidencija — automatski iz SEF-a]
      │
      ▼
[Javni sektor prihvata fakturu na SEF-u]
      │
      ▼
[Trezor izvršava plaćanje u zakonskom roku]

Svaki korak koji preskočiš (ili uradiš nepravilno) pomera priliv novca u pravcu koji tebi ne odgovara.

Ko se šta dešava iza scene (za tehničke tipove)

Ako te zanima šta se stvarno dešava kad klikneš "Pošalji" u profesionalnom sistemu za fakturisanje, tok je sledeći:

1. Sistem generiše XML u UBL 2.1 formatu sa obaveznim ekstenzijama Ministarstva finansija (podaci o JBKJS-u, referenci ugovora, roku plaćanja).
2. Poziva se SEF API (autorizacija preko API ključa koji se generiše na SEF nalogu).
3. SEF vraća salesInvoiceId i status "Sent".
4. CRF tu e-fakturu evidentira na osnovu podataka iz SEF-a, bez posebnog poziva iz tvog softvera.
5. CRF vraća jedinstveni CRF broj registracije (bitan za sve buduće reference — zatezne kamate, sporove, faktoring).
6. Status fakture na SEF-u (npr. kada je kupac prihvati) prati se iz sistema za fakturisanje, a plaćanje proveravaš na izvodu i u CRF-u.

Ako vidiš da tvoj softver traži da "ručno prosleđuješ" fakturu iz SEF-a u CRF, znači da nema pravu integraciju — samo emuliraše ručni klik.

Ko ima obavezu da registruje fakturu u CRF

Fakturu subjektu javnog sektora šalje poverilac — onaj koji ju je izdao, dakle ti kao dobavljač, i to kao e-fakturu preko SEF-a. CRF je zatim evidentira na osnovu podataka iz SEF-a, bez posebnog unosa. Ovo zbunjuje preduzetnike koji misle da je javni sektor dužan da "njihovu fakturu unese u sistem". Nije — ti šalješ e-fakturu preko SEF-a, CRF je evidentira automatski, a javni sektor je prihvata.

Evo na koga se odnosi (e-faktura preko SEF-a, pa evidencija u CRF-u):

Ako tvoj dužnik ima JBKJS (Jedinstveni broj korisnika javnih sredstava), praktično si u CRF priči. Ako nemaš pojma da li ga ima — pogledaj jbkjs registar na sajtu Uprave za trezor ili pitaj kontakt osobu kod kupca. Najčešća greška: preduzetnik misli "to je samo lokalno javno preduzeće, neće ih biti u sistemu", a ono ima JBKJS i obaveza je tu.

Kako proveriti JBKJS za pet sekundi

Uprava za trezor ima javni pretraživač JBKJS-a. Uneseš PIB ili naziv subjekta i odmah vidiš da li se vodi kao korisnik javnih sredstava i koji mu je jedinstveni broj. Ako se ne pojavi — nije korisnik javnih sredstava i CRF ne dolazi u obzir. Ako se pojavi — automatski si u CRF režimu, čak i ako je u pitanju "obična" javna ustanova poput mesne zajednice ili studentskog centra.

Realan primer koji često promiče: fakultet, dom zdravlja, biblioteka, Turistička organizacija grada, sportski centar, komunalno preduzeće — sve to su korisnici javnih sredstava sa JBKJS-om. Ako ti neko od njih naruči web sajt, konsultacije ili robu, fakturu im šalješ kao e-fakturu preko SEF-a, pa se evidentira u CRF-u.

Granični slučajevi koji zbunjuju

Neki slučajevi izgledaju kao "javni sektor" ali nisu, ili obrnuto:

• Zadužbine i fondacije osnovane od strane grada. Često imaju JBKJS iako u nazivu deluju kao NVO. Uvek proveriti.
• Sportski klubovi i udruženja. Većinom nemaju JBKJS, ali ako je klub finansiran iz budžeta grada preko posebnog aranžmana, može imati.
• Ustanove kulture (pozorišta, muzeji, domovi kulture). Skoro uvek imaju JBKJS.
• Zdravstvene ustanove privatnog tipa koje imaju ugovor sa RFZO-om. Same nemaju JBKJS, ali RFZO ima — ako fakturišeš RFZO-u za lekove ili opremu, u CRF si.
• Javna komunalna preduzeća koja su se transformisala u DOO. Neki su i dalje u JBKJS registru, neki nisu — status se povremeno menja, pa je jedina pouzdana provera direktno u pretraživaču.
• Škole i vrtići u kombinovanom režimu. Državne obrazovne ustanove uvek imaju JBKJS. Privatne po pravilu nemaju — ali ako privatna škola dobija subvencije iz republičkog/gradskog budžeta, pojedini programi mogu biti u JBKJS režimu. Pitaj eksplicitno.
• Fakulteti i njihove pomoćne jedinice. Fakultet ima jedan JBKJS, ali njegov institut ili centar može imati zaseban. Uvek koristi tačan JBKJS one organizacione jedinice koja je stvarni naručilac.

Kada se faktura mora registrovati i šta su rokovi

Faktura izdata javnom sektoru mora biti registrovana u CRF pre nego što stigne rok dospeća za plaćanje — što praktično znači što pre nakon izdavanja, jer bez registracije u CRF dužnik (javni sektor) ne sme da izvrši plaćanje. Ako faktura ne bude evidentirana u CRF-u, dobio si situaciju u kojoj je faktura izdata, prihvaćena, validna — ali stoji jer trezor ne pušta uplatu.

Praktična mehanika izgleda ovako:

1. Izdaš fakturu i pošalješ je preko SEF-a budžetskom korisniku.
2. CRF je evidentira na osnovu podataka iz SEF-a.
3. Korisnik javnih sredstava prihvata fakturu.
4. Trezor isplaćuje fakturu u zakonskom roku (računa se od dana izdavanja e-fakture preko SEF-a).

Ključni momenat: rok plaćanja teče od dana izdavanja e-fakture preko SEF-a (član 3 stav 3 tačka 4 Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama), a CRF tu fakturu evidentira na osnovu podataka iz SEF-a.

Praktičan primer: paušalac iz Niša radi IT usluge za jednu opštinu. Izda fakturu 5. u mesecu i pošalje je na SEF. CRF je evidentira na osnovu podataka iz SEF-a, a rok plaćanja od 45 dana teče od 5. u mesecu, dana izdavanja e-fakture.

Kalkulacija: koliko te zaista košta kašnjenje u registraciji

Da ovo ne bude apstraktno, evo brojki na primeru mesečne fakture od 300.000 dinara ka javnom preduzeću, rok placanja javni sektor 45 dana:

Za paušalca koji svaki dinar planira po nedelji, mesec dana kašnjenja znači da mora da pokriva rate iz privatnog džepa ili da uzima minus. Za DOO sa platnim spiskom, znači kredit za obrtna sredstva sa realnom kamatom. Sve to zbog nečega što se rešava klikom.

Kolika je stvarna cena kašnjenja u dinarima

Ako uzmeš prosečnu efektivnu kamatnu stopu na kratkoročni kredit za obrtna sredstva u Srbiji (uzmimo, primera radi, 10% godišnje), evo koliko te dodatnih 30 dana kašnjenja košta u čistoj kamati:

Zvuči malo dok ne pomnožiš sa brojem faktura godišnje. DOO koje fakturiše javnom sektoru 60 miliona dinara godišnje i pravi rutinsko kašnjenje u slanju na SEF od 15 dana po fakturi — realno gubi oko 250.000 dinara godišnje (uz kamatu od 10%) u čistoj cenovnoj vrednosti novca. To je jedna solidna godišnja pretplata na program za fakturisanje.

Kalendarski efekat: kada ti novac stvarno "sedne" na račun

Zakonski rok od 45 dana zvuči jednostavno dok ne razumeš kako trezor izvršava uplate. Praktično:

• Trezor izvršava plaćanja u serijama, tipično 2–3 puta nedeljno, i tzv. redosled prioriteta izmirenja može gurnuti tvoju fakturu za par dana čak i unutar zakonskog roka.
• Ako rok pada u petak, uplata realno stiže u ponedeljak.
• Ako rok pada u praznik ili produženi vikend (Uskrs, Nova godina, 1. maj) — može se pomeriti za 3–5 dana bez formalnog probijanja roka.
• Kraj kvartala i kraj godine su najgori periodi — trezor prioritetno izvršava tekuće obaveze, a "starije" fakture čekaju do sledeće rundе.

Ako planiraš cash flow za 15. u mesecu na osnovu roka koji tehnički ističe 15. u mesecu — kasniš već u startu. Praktično pravilo iskusnih dobavljača: planiraj +5 do +7 radnih dana na zakonski rok, i teži tome da e-fakturu pošalješ preko SEF-a istog dana kada je izdaš, ne sledeće nedelje.

Procedura: kako se faktura zaista registruje u CRF

Za e-fakturu poslatu preko SEF-a poseban unos u CRF nije potreban — CRF je evidentira na osnovu podataka iz SEF-a (član 4v Zakona o rokovima). Ispod su načini koji se pominju u praksi i šta od njih zaista važi. Ovo je najčešće pitanje ("kako registrovati fakturu u crf") koje čujem od preduzetnika koji tek počinju sa državnim poslovima.

1. Direktno preko portala CRF (Uprava za trezor)

Na crf uprava za trezor portal se prijavljuješ da proveriš status svojih faktura. Ručni unos iste fakture koju si već poslao preko SEF-a nije potreban, jer je CRF evidentira automatski.

Realno: portal ti služi za proveru, a ne kao zamena za slanje e-fakture preko SEF-a.

2. Automatski preko SEF integracije

Kada se sef e fakture izda i adresira budžetskom korisniku (sistem prepoznaje po JBKJS-u), ona se automatski evidentira i u CRF-u, na osnovu podataka iz SEF-a — bez obzira na to kojim programom je poslata.

3. Preko ovlašćenog lica (knjigovođe)

Knjigovođa može, uz ovlašćenje, da u tvoje ime šalje e-fakture preko SEF-a i prati njihov status. Ovo je čest model za male firme — ali znači da svaka faktura mora da stigne do knjigovođe pre slanja, što opet usporava ceo proces.

Evo poređenja u praksi:

Šta se tačno šalje u CRF (spisak podataka)

Kada CRF evidentira e-fakturu iz SEF-a, u registar idu podaci kao što su:

• PIB i matični broj poverioca (tebe)
• PIB, matični broj i JBKJS dužnika (javnog subjekta)
• Broj fakture (identičan onom sa SEF-a)
• Datum izdavanja i datum prometa dobra/usluge
• Iznos (osnovica, PDV, ukupno)
• Rok dospeća (izračunat od datuma prometa/prijema)
• Broj računa za uplatu
• Osnov (ugovor, narudžbenica, JN broj, ako postoji)

Ako neki od ovih podataka nedostaje ili je pogrešan, CRF može registrovati fakturu, ali se ona neće pravilno vezati za budžetsku obavezu — trezor je preskače prilikom plaćanja.

Ručni proces korak po korak (ako si sam na portalu)

Za e-fakture poslate preko SEF-a ovaj korak nije potreban; ako ipak želiš da vidiš kako izgleda proces "peške":

1. Pripremi sertifikat — bilo koji kvalifikovani elektronski sertifikat priznat u Srbiji (MUP, Halcom, e-Smart, Pošta Srbije). Instaliraj drajvere i middleware.
2. Otvori portal Uprave za trezor i uloguj se sa sertifikatom kroz čitač kartice ili USB token.
3. Pronađi sekciju "Registracija fakture" ili "Nova faktura".
4. Unesi zaglavlje: broj fakture (mora biti identičan SEF-u), datum izdavanja, datum prometa, valuta.
5. Unesi dužnika po JBKJS ili PIB-u — sistem automatski povlači ostale podatke.
6. Unesi iznos i rok dospeća — sistem sam izračunava rok ako ostaviš prazno polje, po zakonskom roku.
7. Zakači osnov — broj ugovora, narudžbenice ili javne nabavke.
8. Snimi i pošalji — dobiješ potvrdu registracije sa jedinstvenim brojem.
9. Sačuvaj potvrdu (PDF ili screenshot) — dokaz za slučaj spora.

Za fakture koje idu preko SEF-a, CRF evidencija je ionako automatska.

Najčešće greške i kazne koje preduzetnici previde

Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza ne propisuje kaznu poveriocu zbog neregistrovane fakture; prekršajne kazne pogađaju dužnika koji ne plati u roku i odgovorna lica u javnom sektoru. Tačan raspon kazni se s vremena na vreme menja — proveri aktuelni iznos u Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza pre nego što planiraš ozbiljnije fakturisanje javnom sektoru. Za poverioca je važnije da e-faktura uredno prođe kroz SEF.

Najčešće greške iz prakse:

• Pogrešan PIB dužnika. Ako uneseš PIB pogrešno, CRF ti može registrovati fakturu, ali se ne vezuje za pravog dužnika. Trezor je ne vidi, faktura "lebdi". Rešenje: kopiraj PIB iz APR-a, ne kucaj napamet.
• Pogrešan datum prometa. Datum prometa nije isto što i datum izdavanja fakture. Po pravilima e-fakturisanja, datum prometa je ključan za rok dospeća — pogrešiš ovde, pomeriš rok plaćanja u sopstvenu štetu (ili otvoriš problem sa PDV-om).
• Faktura izdata, ali poslata na SEF danima kasnije. Rok plaćanja teče tek od izdavanja e-fakture preko SEF-a, a CRF je evidentira tek tada — zato šalji odmah.
• Avansne fakture nezaregistrovane. Avansna faktura prema javnom sektoru se takođe registruje. Mnogi misle da se registruje samo "konačna".
• Knjižna odobrenja (storno) zaboravljena. Ako stornješ fakturu, i knjižno odobrenje ide u CRF. U suprotnom, u registru ti i dalje "visi" nepostojeće potraživanje.
• Duplo registrovanje iste fakture. Dešava se kada probaš "ručno za svaki slučaj", pa te sistem već automatski registrovao. Trezor tada odbija obe stavke dok ne raščistiš duplikat.
• Fakture u stranoj valuti bez preračuna. Iznos u CRF ide u dinarima po srednjem kursu NBS na dan prometa. Ako ostaviš iznos u EUR bez preračuna, faktura se odbija.
• Broj ugovora ili JN reference koji ne postoji kod kupca. Ako referenciraš ugovor pod brojem koji kupac ne prepoznaje, on može odbiti fakturu na SEF-u iako je u CRF-u sve tehnički čisto.
• Fakture prema kupcu koji "još" nema JBKJS ali je u procesu upisa. Dešava se kod novoosnovanih javnih ustanova. Sačekaj upis pre izdavanja fakture ili rizikuješ status "u čekanju".

Primer: mala konsultantska firma iz Novog Sada fakturisala je javnoj agenciji više faktura tokom jednog kvartala, redovno preko SEF-a. CRF ih je evidentirao na osnovu podataka iz SEF-a, pa za kašnjenje plaćanja nije bila kriva registracija, već dužnik koji nije platio u zakonskom roku.

Šta ako je faktura odbijena u CRF

Ovo je scenario koji retko ko pominje. Ako CRF vrati grešku (npr. PIB ne postoji, JBKJS ne odgovara, datum prometa je u budućnosti), ti nemaš registrovanu fakturu — čak i ako misliš da je sve prošlo. Uvek proveri status registracije posle slanja. Ako je status "odbijena" ili "greška", ispravi podatke i pošalji ponovo, pa tek onda računaj rok dospeća.

Najčešće CRF greške i njihov prevod na srpski

Portal ume da vrati kratke tehničke poruke koje ne kažu očigledno šta je problem. Evo najčešćih i šta stvarno znače:

Kako reagovati kad trezor probije rok (a to se dešava)

Zakonski rok nije garancija — i pored CRF-a, dešava se da uplata ne stigne u roku. Redosled reagovanja koji stvarno radi:

1. Dan 46 (ili prvi radni dan posle roka): Proveri status na CRF portalu. Ako piše "registrovana, čeka plaćanje" — javi se službi finansija kod kupca (ne opštem broju, konkretnom licu koje obrađuje tvoje fakture).
2. Dan 50: Pošalji formalnu urgenciju mejlom na finansije kupca, sa referencom na CRF broj i datum registracije. Ovo je već pisani trag.
3. Dan 60: Pošalji opomenu pred utuženje sa obračunom zatezne kamate. Zatezna kamata teče od dana kada je istekao zakonski rok za plaćanje, a taj rok teče od dana izdavanja e-fakture preko SEF-a.
4. Dan 60+: Prijava Ministarstvu finansija — Sektor za budžetsku inspekciju prati baš probijanje ovih rokova i može pokrenuti proceduru protiv korisnika javnih sredstava.
5. Paralelno: razmatraš faktoring ili utuženje. Registrovana faktura u CRF je najčistiji dokaz potraživanja koji postoji u srpskom pravnom sistemu — utuženje je gotovo tehnička formalnost.

Ono što ovaj proces omogućava jeste da nikada ne dođeš do gubitka novca, samo do kašnjenja i eventualne kamate koju svakako imaš pravo naplatiti.

Kako CRF utiče na likvidnost — i kako se to ozbiljno koristi

Ako redovno fakturišeš javnom sektoru, CRF je tvoj alat za naplatu, ne smetnja. Razlog: javni sektor je zakonski obavezan da plati u propisanom roku, koji teče od izdavanja e-fakture preko SEF-a. Privatne firme često kasne mesecima, iako i za njih zakon propisuje kazne — a kod javnog sektora kašnjenje prati budžetska inspekcija.

Šta to znači u praksi:

• Praćenje: Na CRF portalu vidiš status svake svoje fakture — registrovana, prihvaćena, plaćena, sporna. Ne moraš da zoveš trezor.
• Dokaz potraživanja: Registrovana faktura je formalan dokaz dugovanja. Ako ide do utuživanja ili faktoring naplate, ovo je polazna tačka.
• Faktoring: Banke i faktoring kuće u Srbiji rado otkupljuju potraživanja prema javnom sektoru koja su registrovana u CRF — jer su izvesna. Ako čekaš novac 45 dana, a treba ti odmah, ovo je realna opcija (uz diskont, naravno).
• Pregovaračka pozicija: Kad pričaš sa novim kupcem iz javnog sektora, znaš tačno koliko će dana proteći od izdavanja do uplate. Možeš da kalkulišeš cenu i cash flow.
• Zakonska zatezna kamata. Ako trezor probije rok, imaš pravo na zateznu kamatu po zakonu — a ona teče od isteka roka koji počinje danom izdavanja e-fakture preko SEF-a.

Ažurno vođenje potraživanja prema javnom sektoru kroz CRF jedan je od najjeftinijih načina da mala firma poboljša cash flow — jer eliminiše neizvesnost "kad će država platiti".

Kada je faktoring realno isplativ

Faktoring nije za svakoga i nije uvek finansijski opravdan, ali za CRF-registrovane fakture postoji specifičan slučaj kada se plati:

• Kada ti novac treba u roku od 5–10 dana, a rok dospeća je 45 dana. Diskont od 1–2% mesečno je manji od gubitka posla koji ne možeš da završiš bez kešolija.
• Kada radiš više paralelnih javnih projekata i imaš veće obrtne potrebe od kreditne linije koju banka odobrava.
• Kada želiš da izbegneš dodatnu kreditnu izloženost — faktoring nije klasičan kredit, tehnički je otkup potraživanja.

Za paušalce sa malim brojem faktura, faktoring je uglavnom preskup zbog fiksnih troškova obrade. Za DOO sa mesečnim potraživanjima od 500.000 dinara i više, isplati se razgovarati sa bar dve faktoring kuće.

Specifičan slučaj: e faktura paušalac koji tek počinje sa javnim sektorom

Paušalci su najosetljivija kategorija u ovoj priči — često imaju samo jednog ili dva kupca iz javnog sektora, ne rade svakodnevno sa SEF-om, i svaki propust ih boli više jer nemaju kadar da pokrije kešoflo rupe.

Šta konkretno treba da uradi e faktura paušalac koji dobije prvu narudžbenicu od javne ustanove:

1. Otvori nalog na SEF-u — bez obzira što nisi PDV obveznik, fakturu javnom sektoru moraš da pošalješ preko SEF-a (obaveza od 1. maja 2022), pa ti je nalog neophodan.
2. Nabavi elektronski sertifikat ako ga nemaš. MUP-ov je najjeftiniji, Halcom/e-Smart su komercijalno praktičniji.
3. Proveri JBKJS kupca pre nego što uopšte izdaš fakturu.
4. Ugovori tačan datum prometa — kod usluga koje traju (mesečna konsultacija, IT support), datum prometa je poslednji dan meseca, ne dan izdavanja fakture.
5. Ako imaš 1–2 fakture mesečno, može ručno preko portala. Ako imaš 5+, apsolutno se isplati automatika.
6. Vodi tabelu neplaćenih faktura sa datumom CRF registracije i očekivanim rokom dospeća. Kad prođe rok — pošalji urgenciju sa referencom na CRF broj.

Ključna razlika za paušalca je što obično radi bez internog knjigovodstvenog softvera, pa je program za fakturisanje sa SEF/CRF integracijom praktično jedini efikasan način da se ovo pokrije bez unajmljivanja knjigovođe punog radnog vremena.

Primer: IT paušalac iz Beograda, ugovor sa gradskom bibliotekom

Da bi ovo bilo opipljivo — evo tipične situacije za IT paušalca:

• Kupac: Biblioteka grada Beograda (JBKJS ima).
• Ugovor: godišnji, 12 mesečnih faktura od po 80.000 RSD za održavanje sistema.
• Datum prometa: poslednji dan svakog meseca (npr. 30. septembar za septembarsku fakturu).
• Rok: 45 dana od izdavanja e-fakture preko SEF-a.

Tok koji radi:

1. 30. septembar (kraj radnog dana): izdaš fakturu sa datumom prometa 30.09, datumom izdavanja 30.09.
2. Isti dan: faktura ide na SEF, automatski se registruje u CRF.
3. 1–3. oktobar: biblioteka je prihvata na SEF-u.
4. Do 14. novembar (dan 45): trezor izvršava uplatu.
5. Ti u tabeli vidiš: izdato 30.09, CRF registrovano 30.09, prihvaćeno 02.10, plaćeno 12.11 — sve 12 puta godišnje isti obrazac.

Ono što ovaj paušalac konkretno dobija u godini: 12 uplata koje stižu tačno kad treba, bez zvanja, bez urgencija, bez pola dana rada mesečno oko papirologije. Ako u jednom mesecu zakasni sa slanjem na SEF — ceo mesečni cash flow se pomera.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Ako fakturišeš javnom sektoru, najgora kombinacija je: izdaš fakturu u Excelu, pošalješ je mejlom, pa kad se setiš ulogiš se na SEF i pošalješ, pa kad se ponovo setiš odeš na CRF portal i ručno uneseš sve podatke. Tri sistema, tri prilike za grešku, tri puta gubitak vremena. Fakturko ima zvaničnu SEF integraciju kroz API Ministarstva finansija — fakturu adresiranu budžetskom korisniku šalješ na SEF direktno iz aplikacije i tamo pratiš njen SEF status, a registraciju u CRF-u proveravaš na portalu CRF-a.

Praktično: glasovna poruka Faktoru preko Telegrama ("Pošalji opštini istu fakturu kao prošlog meseca") — Faktor pripremi fakturu, a ti je pregledaš i potvrdiš slanje na SEF. Ako ti se desi da fakturišeš javnom sektoru samo povremeno, ovo je razlika između "moraću da naučim još jedan portal" i "već je gotovo".

Za paušalca koji ima 2–5 faktura mesečno ka opštini ili školi, ovo znači manje ručnog prepisivanja između sistema, a status svake fakture na SEF-u vidiš u aplikaciji.

Poređenje: manuelno vs. Fakturko (za tipičnog dobavljača)

Za DOO iz Beograda sa 20 mesečnih faktura ka javnim preduzećima, evo okvirne slike:

Šta uraditi ovog meseca ako tek počinješ sa javnim sektorom

Mini-checklist pre nego što izdaš prvu fakturu državi:

1. Proveri da li kupac ima JBKJS — pogledaj registar Uprave za trezor ili pitaj direktno.
2. Pripremi elektronski sertifikat — bez njega ne možeš na CRF portal, a na SEF se prijavljuješ preko eID naloga.
3. Saznaj tačan PIB i naziv kako se vode u APR-u, ne kako ih ti zoveš u prepisci.
4. Dogovori datum prometa sa kupcem — ovo je čest izvor problema kod usluga koje traju mesecima.
5. Odluči ko šalje e-fakture preko SEF-a — ti, knjigovođa ili automatika kroz sistem fakturisanja.
6. Postavi podsetnik da svaku fakturu izdatu javnom sektoru proveriš u CRF u roku od 24 sata.
7. Vodi mesečni pregled — svakog 1. u mesecu proveri listu neplaćenih faktura u CRF; ako je neka blizu roka, imaš vremena da urgiraš pre nego što probije zakonski rok.
8. Sačuvaj sve CRF potvrde — u posebnom folderu po godini/kvartalu. Ako dođe do inspekcije ili spora, imaš dokaznu dokumentaciju bez traženja po arhivi.

Ako uradiš ovo pre prve fakture, neće biti retroaktivnog "krpljenja" niti situacija u kojima ti faktura "stoji" mesec dana bez ikakve naznake zašto se ne plaća.

FAQ: pitanja koja se stalno vraćaju

Da li paušalac ima obavezu CRF-a? Da, ako fakturiše subjektu sa JBKJS-om. Paušalna delatnost ne utiče na CRF režim — bitno je samo ko je kupac.

Šta ako sam izdao fakturu privatnoj firmi koja radi za državu (podizvođač)? Nemaš CRF obavezu. CRF važi samo ako je tvoj direktan kupac korisnik javnih sredstava. Ko je iza njega u lancu, tebe se ne tiče.

Da li je registracija u CRF besplatna? Da. Uprava za trezor ne naplaćuje registraciju. Trošak može biti softver za automatizaciju ili sertifikat, ali sama registracija nema takse.

Koliko brzo trezor "vidi" registrovanu fakturu? Praktično u realnom vremenu. Čim status pređe u "registrovana", faktura je vidljiva korisniku javnih sredstava i trezoru.

Šta ako kupac odbije fakturu na SEF-u a već je registrovana u CRF? Moraš da povučeš registraciju (storno) i izdaš ispravnu fakturu. U suprotnom ti u CRF-u visi potraživanje koje javni sektor neće platiti jer ga je odbio.

Da li CRF važi i za fakture ka javnim preduzećima poput EPS-a ili Telekoma? Ako su registrovani kao korisnici javnih sredstava (imaju JBKJS) — da. Proveri konkretno u registru; velika javna preduzeća često imaju drugačiji status od klasičnih budžetskih korisnika.

Da li se avansne fakture prema javnom sektoru registruju u CRF? Da, i avansne i konačne se registruju. Kod avansa je bitno da uneseš tačnu referencu na osnovni ugovor.

Šta ako sam izdao fakturu pre nego što je kupac dobio JBKJS? Faktura se ne može registrovati dok kupac nije u JBKJS registru. Ako sumnjaš u status, sačekaj potvrdu ili ispregovaraj kasniji datum izdavanja fakture.

Da li se CRF registracija može uraditi vikendom i praznikom? Portal radi 24/7. Automatske SEF/CRF integracije takođe funkcionišu non-stop. Ali oprez — ako je datum prometa vikend, računovodstvene reference se drugačije tretiraju od poreske strane.

Kako da znam da je faktura zaista plaćena a ne samo prihvaćena? Na CRF-u ćeš videti status "plaćena" tek nakon što trezor izvrši uplatu. Prihvaćena znači samo da je kupac potvrdio fakturu — ne i da je novac otišao. Uvek proveri i izvod banke.

Šta ako CRF portal ne radi na dan kada moram da registrujem? Prekidi rada portala se ne uzimaju kao propust poverioca — sačuvaj screenshot greške sa datumom i vremenom, i registruj čim se sistem podigne. U praksi, automatske integracije rade retry, pa se ovaj problem uopšte ne pojavljuje.

Da li mogu ista faktura biti registrovana u CRF od strane više subjekata (npr. i moje firme i knjigovođe)? Ne — jednom registrovana faktura sa jedinstvenim brojem se ne može duplirati. Ako pokušate paralelno, drugi pokušaj vraća grešku "duplikat". Zato je bitno da se dogovoriš sa knjigovođom ko tačno vodi CRF unos.

Da li mi treba CRF ako fakturišem NGO ili udruženju koje realizuje projekat za državu? Ne, ako sam NGO/udruženje nema JBKJS. Ali proveri — neka udruženja koja upravljaju budžetskim sredstvima jesu u sistemu.

Menja li se CRF procedura ako sam strana firma bez PIB-a u Srbiji? Da, tada uopšte ne možeš u CRF direktno. Moraš imati poreskog punomoćnika u Srbiji ili raditi preko lokalnog partnera koji fakturiše u tvoje ime.

CRF nije birokratski višak — to je sistem koji ti, kad ga koristiš pravilno, pomaže da novac od države dobiješ u zakonskom roku. Greška je kad ga ignorišeš ili ga doživiš kao još jednu obavezu pored SEF-a. Ako redovno radiš sa javnim sektorom, ima smisla da deo posla automatizuješ — probaj besplatno na fakturko.io/register i prvu fakturu uradi.