CRF registracija: vodič za dobavljače javnom sektoru

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 7. avgust 2026. · 10 min čitanja

Isporučio si robu ministarstvu ili opštini, izdao fakturu preko SEF-a — i onda tišina. Prošlo je 45 dana, para nema, a knjigovođa te pita da li si uopšte prijavio potraživanje u CRF. Ako ovo pitanje zvuči nepoznato, nisi jedini: većina novih dobavljača javnom sektoru sazna za Centralni registar faktura tek kada im prva uplata zakasni.

CRF (Centralni registar faktura) je sistem Uprave za trezor u kome se evidentiraju sva potraživanja prema korisnicima javnih sredstava. Bez registracije u CRF-u i unosa fakture, javni naručilac nema zakonsku obavezu da ti plati — čak i ako je faktura uredno stigla preko SEF-a. Ovaj vodič vodi te kroz celu proceduru: od pripreme kvalifikovanog sertifikata do prvog uspešnog unosa fakture.

Šta je CRF i zašto ti treba pre prve fakture državi

CRF je centralni registar Uprave za trezor u kome se evidentiraju sve fakture izdate korisnicima javnih sredstava — ministarstvima, agencijama, opštinama, javnim preduzećima, školama, bolnicama. Ako izdaješ fakturu bilo kom subjektu koji se finansira iz budžeta, moraš je evidentirati u CRF-u da bi se rok za plaćanje uopšte počeo brojati.

Zakonski rok za plaćanje javnog sektora je do 45 dana za posebne transakcije (zdravstvo) i do 60 dana za trgovinske transakcije prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ali taj rok počinje da teče od dana kada je faktura registrovana u CRF-u — ne od dana kada si je poslao. U praksi to znači: dan zakasneli unos = dan zakasnela uplata.

Ko mora u CRF:

• Svaki dobavljač (pravno lice, preduzetnik, paušalac) koji fakturiše korisniku javnih sredstava
• Kako za robu i usluge, tako i za avansne fakture
• Za sve iznose — ne postoji donji limit ispod kojeg se ne evidentira

Ko ne mora:

• Dobavljači koji rade isključivo B2B ili B2C u privatnom sektoru
• Fakture ka drugim privrednim društvima koja nisu korisnici javnih sredstava

Praktičan primer: paušalac koji radi grafički dizajn za privatne klijente ne mora u CRF. Isti taj paušalac koji dobije jedan posao od gradske opštine — mora se registrovati pre nego što pošalje fakturu.

Šta ti treba pre nego što počneš registraciju

Priprema materijala unapred štedi sate frustracije. Evo šta imaj spremno na stolu pre nego što uopšte otvoriš portal Uprave za trezor.

Kvalifikovani elektronski sertifikat. Ovo je apsolutni preduslov — bez sertifikata na pametnoj kartici ili USB tokenu ne možeš se ni prijaviti. Sertifikat izdaju ovlašćena sertifikaciona tela u Srbiji: MUP (najčešće besplatan uz ličnu kartu sa čipom), Pošta Srbije, Halcom, E-Smart Systems, Privredna komora Srbije. Ako imaš čipovanu ličnu kartu, verovatno već imaš sve što ti treba — samo treba čitač kartica i instalisan Čelik softver ili odgovarajući middleware.

Čitač kartica i middleware softver. Za MUP-ov sertifikat treba Čelik aplikacija. Za komercijalne sertifikate — softver koji je izdavalac dostavio uz karticu. Instaliraj i testiraj pre nego što kreneš na portal, jer ćeš u suprotnom pola sata gubiti na razumevanje zašto ti browser ne vidi sertifikat.

Podaci o firmi:

Ovlašćenje ako registruješ tuđu firmu. Ako si knjigovođa ili neko treći ko registruje dobavljača, moraš imati pisano ovlašćenje overeno kod javnog beležnika ili elektronski potpisano ovlašćenje.

Browser. Preporuka Uprave za trezor je Chrome ili Firefox u aktuelnoj verziji. Internet Explorer je odavno mrtav i portal na njemu prosto ne radi. Edge zna da napravi problem sa sertifikatima — Chrome je najsigurnija opcija.

Korak po korak: registracija na CRF portalu

Portal Uprave za trezor za CRF nalazi se na zvaničnoj adresi trezora (proveri aktuelni link na sajtu Uprave za trezor — Ministarstvo finansija povremeno menja domene). Ovo je tačan redosled koraka koji funkcioniše kod prve registracije.

1. Prijava sertifikatom. Otvoriš početnu stranu, klikneš „Prijava" i browser te pita koji sertifikat želiš da koristiš. Odabereš svoj lični sertifikat sa kartice, uneseš PIN i portal te propušta u sistem. Ako browser ne pokaže sertifikat — problem je 90% u middleware-u ili u tome što kartica nije pravilno priključena.

2. Odabir uloge. Kod prvog logina sistem te pita da li se prijavljuješ u ime fizičkog lica ili u ime pravnog lica/preduzetnika. Za dobavljača javnom sektoru biraš „pravno lice" ili „preduzetnik" — u zavisnosti od pravne forme.

3. Unos podataka o firmi. Sistem povlači deo podataka automatski preko PIB-a iz baze APR-a, ali sve moraš da proveriš i dopuniš. Kritični podaci koje ne smeš pogrešno uneti:

• Tekući račun u punom IBAN formatu (RS35... — 22 karaktera)
• E-mail za obaveštenja (koristi mejl koji stvarno pratiš, ne generički info@)
• Kontakt telefon

4. Definisanje ovlašćenih lica. Ako radiš sam, ti si i zakonski zastupnik i operater. Ako imaš knjigovođu koji će unositi fakture umesto tebe, ovde mu dodeljuješ ovlašćenje. Svako ovlašćeno lice mora imati svoj kvalifikovani sertifikat.

5. Elektronski potpis registracije. Kada popuniš sve, sistem generiše zahtev koji potpisuješ elektronski istim sertifikatom kojim si se prijavio. Ovo je pravno obavezujuća radnja — potpisom potvrđuješ tačnost svih unetih podataka.

6. Aktivacija naloga. Nakon potpisa, nalog je najčešće aktivan odmah ili u roku od nekoliko sati. Dobićeš potvrdu na mejl. Ako u roku od 24 sata ne dobiješ ništa — otvori zahtev preko kontakt forme trezora sa brojem PIB-a i vremenom podnošenja.

7. Prvi ulaz i test. Odjavi se, ponovo se prijavi i proveri da li vidiš prazan registar faktura. Ako vidiš — sve radi. Sada si spreman za prvi unos.

Kako se faktura unosi u CRF nakon slanja preko SEF-a

Ovo je najčešća zabuna kod novih dobavljača: SEF i CRF su dva različita sistema. SEF (Sistem elektronskih faktura) je za slanje e-fakture kupcu. CRF je za evidentiranje potraživanja prema javnom sektoru. Fakturu MORAŠ da uneseš u OBA, jer:

• Bez SEF-a: faktura nije zakonski dostavljena
• Bez CRF-a: ne teče rok plaćanja

Redosled koji se pokazao kao najmanje rizičan:

1. Kreiraš e-fakturu i pošalješ je preko SEF-a
2. Sačekaš da SEF potvrdi prijem od strane kupca (status: „poslato" ili „primljeno")
3. Odmah nakon toga uneseš istu fakturu u CRF sa tačno istim brojem, iznosom i datumom
4. Uneseš broj SEF ID-a u polje reference (ako je traženo)

Podaci koje CRF traži pri unosu fakture:

Praktičan primer: mala građevinska firma isporučuje materijal osnovnoj školi za 380.000 dinara. Faktura ide na SEF u ponedeljak. Ako je vlasnik zaboravi da unese u CRF, u petak ga zove računovođa škole i kaže „nema je u našoj evidenciji za plaćanje". Sledećih 60 dana rok kreće tek od momenta kada je unese u CRF — što znači umesto uplate za jul, uplata stiže u septembar.

Najčešće greške pri prvoj registraciji i kako ih izbeći

Iz iskustva sa desetinama dobavljača javnog sektora, ovih šest grešaka se ponavlja skoro kod svakog.

1. Sertifikat nije priznat od strane portala. Ako je sertifikat istekao, opozvan ili nije registrovan kod prihvaćenih izdavalaca, portal će ti javiti nejasnu grešku „Greška prijave". Rešenje: proveri validnost sertifikata kroz aplikaciju izdavaoca (Čelik za MUP) i osiguraj da je izdavalac na listi priznatih na portalu Ministarstva.

2. Pogrešan PIB javnog naručioca. „Ministarstvo prosvete" i „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja" mogu izgledati kao isto, ali imaju različite PIB-ove i to je različit obveznik. Uvek traži PIB direktno od kontakt osobe kod naručioca ili proveri u aplikaciji za javnu upravu. Fakturu upisanu na pogrešan PIB niko neće platiti dok je ne stornuješ i uneseš ispravno.

3. Različit broj fakture na SEF-u i u CRF-u. Ako ti SEF automatski generiše broj, a ti u CRF ručno uneseš svoj interni broj — sistem će posmatrati te dve fakture kao dva različita dokumenta. Uvek koristi identičan broj u oba sistema.

4. Nedostajući tekući račun ili pogrešan IBAN. Ako uneseš račun bez „RS35" prefiksa ili sa razmacima, sistem će ga prihvatiti pri registraciji ali dužnik neće moći da izvrši plaćanje. Kopiraj IBAN direktno iz ugovora sa bankom, karakter po karakter.

5. Nedodeljena ovlašćenja knjigovođi. Klasična situacija: vlasnik firme registruje CRF nalog sa svojim ličnim sertifikatom, a onda kaže knjigovođi „unesi ti fakture". Knjigovođa se ne može prijaviti dok mu vlasnik eksplicitno ne dodeli ovlašćenje u panelu. Ovo se rešava kroz „Upravljanje ovlašćenjima" — 5 minuta posla koji sprečavaju nedeljne muke.

6. Zaboravljen unos zbog gužve. Faktura izađe petkom u 16h, u ponedeljak ujutro već ima drugih poslova, faktura u CRF-u ostane neuneta 10 dana. Za svaki dan kašnjenja u CRF unosu — dan više do uplate. Automatizacija ovog koraka je jedini pouzdan način da se ne dešava.

Šta posle registracije: mesečne obaveze i kontrola

Registracija je jednokratan posao, ali CRF je stalna obaveza. Evo ritma koji funkcioniše u praksi.

Za svaku novu fakturu prema javnom sektoru: unos u roku od 3 radna dana od izdavanja, u praksi — istog dana. Rok koji traži zakon je kratak i sankcije za neažurnost ne postoje samo kao teorija.

Praćenje statusa faktura: portal ti pokazuje status svake fakture — evidentirana, prihvaćena od dužnika, plaćena, sporna. Prođi kroz listu bar jednom nedeljno. Fakture u statusu „sporna" znače da naručilac osporava iznos ili sadržaj i imaš zakonski rok za odgovor.

Storniranje: ako si pogrešio (pogrešan iznos, pogrešan naručilac, dupla faktura) — moraš storno-fakturu i u SEF-u i u CRF-u. Ne možeš samo obrisati unos. Storno je zvanična knjigovodstvena radnja.

Godišnja provera podataka: ako se promeni tekući račun, adresa, PIB odgovorne osobe ili zakonski zastupnik — moraš ažurirati podatke u CRF-u. Neažurirani podaci znače da uplata može otići na stari, ugašen račun.

Praktičan raspored za paušalca koji radi 5-10 faktura mesečno prema javnom sektoru:

Ako si u sistemu PDV-a, dodatno vodi računa da datumi u CRF-u odgovaraju datumima iz tvoje PDV evidencije — poresku kontrolu prvo interesuje da li se brojevi slažu između sistema.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Ono što smo opisali gore — dva paralelna sistema, dva unosa iste fakture, praćenje statusa u dva portala — je upravo tip administrativnog tereta koji Fakturko skida sa preduzetnika. Kada izdaješ fakturu javnom naručiocu kroz Fakturko, faktura ide na SEF automatski, evidencija u CRF-u kreće istog trenutka, a status oba sistema vidiš na jednom ekranu ili preko poruke Faktoru na Telegramu („Šta je sa fakturom za osnovnu školu?" → dobiješ status i datum kada rok istice).

Za dobavljače koji rade sa javnim sektorom to znači da ne moraš da pamtiš dva portala, dva PIN-a i dva ritma. Kreiraš fakturu jednom — Faktor prati i SEF potvrdu i CRF evidenciju, javlja ti kada je uplata blizu roka a još nije stigla, i predlaže opomenu naručiocu pre nego što rok istekne.

Registracija na CRF je jednokratan, ne preterano komplikovan posao ako pripremiš sertifikat, browser i podatke unapred. Prava priča počinje posle registracije — u mesečnom ritmu unosa svake fakture, praćenja rokova i osiguravanja da ti novac stigne u zakonskom roku. Ako se sa javnim sektorom sretneš prvi put i osećaš da je previše sistema da bi držao sve u glavi, isprobaj Fakturko besplatno i pusti da se administrativni deo odvija sam dok se ti baviš poslom.