Zakon o AI u Srbiji: šta donosi preduzetnicima

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 14. jun 2026. · 10 min čitanja

Sedeo si nedavno u kafiću, slušao kako konobar priča da mu sin "radi nešto sa veštačkom inteligencijom", a ti razmišljaš da li je tvoj ChatGPT na telefonu uskoro pod nekim novim zakonom. Nisi sam. Srbija priprema Zakon o veštačkoj inteligenciji, a većina preduzetnika koje znam nema ideju šta to znači za njih — za one koji AI koriste da napišu mejl klijentu, da prevedu ponudu, da im asistent kreira fakturu glasovnom porukom.

Ovaj tekst nije pravni savet i nije panika. Cilj je da razumeš zašto se ovaj zakon piše, šta se u njemu otprilike očekuje (na osnovu javno dostupnih informacija i evropskog AI Act-a na koji se Srbija oslanja), i kako da već sada postaviš svoj biznis tako da ti novi propisi ne budu šok nego rutina.

Zašto Srbija uopšte donosi ovaj zakon

Do pre par godina, veštačka inteligencija je za većinu preduzetnika bila apstrakcija — nešto što rade Google i Microsoft. Danas tvoja konkurencija šalje ponude koje je napisao AI, mejlovi ti se sami sortiraju, knjigovođa ti predlaže da pređeš na softver koji "razume" račune sa slike. Tehnologija je ušla u svaku malu firmu, često pre nego što je vlasnik shvatio.

Problem je što ne postoji jasan pravni okvir. Ko je odgovoran ako AI alat napravi grešku u fakturi? Šta sa podacima koje šalješ u inostrane servise — da li to krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti? Da li AI sistem koji koristiš za odlučivanje o kreditiranju klijenata mora da bude transparentan?

Zakon treba da odgovori na ova pitanja. Ideja, koliko se zna iz javnih najava, jeste da se Srbija približi evropskoj regulativi (EU AI Act) bez gušenja domaće tehnološke scene. To je tanka linija — previše stroga pravila i startapi beže u Estoniju, previše labava i imamo divlji zapad sa podacima građana.

Šta je verovatno u zakonu (i šta da pratiš)

Pošto finalni tekst zakona u trenutku pisanja još nije usvojen, sve što slediu ovom delu posmatraj kao smernicu — proveri zvaničan tekst kada bude objavljen u Službenom glasniku. Ono što se može očekivati, na osnovu evropskog modela i javnih konsultacija, su sledeće kategorije:

Klasifikacija AI sistema po riziku. EU pristup deli sisteme na nedozvoljene (social scoring tipa kineskog modela), visokorizične (AI u medicini, zapošljavanju, kreditiranju), ograničeno rizične (chatbotovi koji moraju da kažu da su AI) i sisteme niskog rizika (filteri za spam, autokorektor). Većina alata koje preduzetnik koristi za vođenje firme — fakturisanje, OCR računa, AI asistenti za pisanje — spada u kategoriju niskog ili ograničenog rizika.

Obaveza obaveštavanja. Kada koristiš AI koji komunicira sa klijentom (chatbot na sajtu, automatski mejl), verovatno ćeš morati da naznačiš da je to AI, a ne ti lično.

Zaštita podataka. Ovde se zakon prepliće sa već postojećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Ako koristiš AI alat koji šalje podatke tvojih klijenata u inostranstvo, već sada imaš obaveze — nove regulative će ih verovatno pooštriti.

Transparentnost i odgovornost. Za visokorizične sisteme očekuju se obaveze dokumentovanja, ljudskog nadzora i revizije. Za većinu malih firmi ovo neće biti relevantno, ali ako razvijaš AI proizvod — itekako jeste.

Kako ovo izgleda u praksi — tri scenarija

Da prizemljimo priču. Evo kako će novi okvir verovatno uticati na tri tipa preduzetnika sa kojima radim svaki dan.

Marko, paušalac u IT-ju. Marko pravi sajtove, koristi ChatGPT da brže piše kod, Grammarly za mejlove na engleskom, i fakturisanje preko softvera sa AI asistentom. Sve što Marko radi je nizak rizik. Ono što treba da uradi: pregleda gde sve šalje podatke svojih klijenata. Ako AI alat za pisanje vidi imena i adrese njegovih klijenata, to je obrada podataka. Rešenje je jednostavno — koristiti alate koji imaju DPA (Data Processing Agreement) i ne lepiti slepo poverljive informacije u javne chatbotove.

Jelena, vlasnica DOO sa pet zaposlenih. Jelena ima firmu za marketing, koristi AI za generisanje sadržaja, ima chatbot na sajtu i softver za fakturisanje. Njeni klijenti su firme, ne fizička lica, što malo olakšava priču oko ličnih podataka. Ono što Jelena mora: na chatbot dodati napomenu da razgovaraš sa AI asistentom, dokumentovati interno koje AI alate koristi (jednostavan spisak u Google Docs-u je dovoljan za početak), i u ugovore sa klijentima ubaciti klauzulu o korišćenju AI alata.

Stefan, frilenser dizajner. Stefan radi sa klijentima iz EU i iz Srbije, koristi Midjourney i ChatGPT, fakturiše u evrima preko domaćeg softvera. Stefan već potpada pod EU pravila kada radi sa EU klijentima. Novi srpski zakon će mu samo uskladiti situaciju kod kuće. Ono što Stefan radi pametno: drži evidenciju koji su delovi posla generisani AI-jem, jer mnogi EU klijenti to već traže ugovorom.

Konkretni koraci koje možeš da uradiš ove nedelje

Ne moraš da čekaš da zakon stupi na snagu. Ovo su koraci koji ti već sada štede vreme i smanjuju rizik, bez obzira na finalan tekst regulative.

1. Napravi spisak AI alata koje koristiš. Ozbiljno, sedi 15 minuta i napiši šta sve koristiš — od ChatGPT-a do AI asistenta u softveru za fakturisanje. Većina preduzetnika koje znam iznenadi se kada vidi da ima šest-sedam različitih AI alata u redovnoj upotrebi.

2. Proveri gde se podaci čuvaju. Za svaki alat pogledaj da li je server u EU/Srbiji ili šalje podatke u SAD. Ovo nije razlog za paniku — mnogi američki provajderi imaju usklađenost sa GDPR-om — ali moraš da znaš.

3. Ne lepi poverljivo u javne chatbotove. Pravilo palca: ako ne bi ostavio papir sa tim podacima na šanku kafića, ne lepi ga u besplatan AI chat. Za posao koristi alate koji garantuju da tvoji podaci ne idu u treniranje modela.

4. Obavesti klijente gde to ima smisla. Ako AI piše mejlove ili odgovara na sajtu, kratka rečenica "ovaj odgovor je generisao AI asistent, ako želiš direktan kontakt javi se na…" rešava problem transparentnosti.

5. Drži dokumentaciju. Excel ili Google Docs sa spiskom alata, datumom kada si počeo da koristiš, i kratkim opisom čemu služe — to je sve što ti treba za početak. Kada zakon stupi na snagu, biće ti potrebnih pet minuta da to dopuniš, ne pet dana.

Šta ovo znači za AI alate koje već koristiš u firmi

Ovo je deo gde najviše preduzetnika zaribava — strah da će morati da prestanu da koriste alate koji im rade posao. Realnost je drugačija. Većina AI alata koji ti pomažu u poslu — kreiranje faktura, OCR računa, glasovni asistenti, automatska kategorizacija troškova — spada u nizak rizik. Neće biti zabrane, neće biti dozvola koje moraš da vadiš u Beogradu.

Ono što hoće da se promeni jeste odgovornost provajdera. Softver koji koristiš biće u obavezi da ti objasni šta AI radi, gde se podaci čuvaju, i da garantuje da te neće ostaviti na cedilu ako sistem napravi grešku. To je dobra vest — danas mnogi alati to ne rade, sutra će morati.

Praktičan savet: kada biraš softver za firmu, već sada pitaj gde se podaci hostuju, da li potpisuju ugovor o obradi podataka, i šta se dešava ako njihov AI pogreši u tvojim podacima. Ako provajder nema jasan odgovor — to je crvena zastava bez obzira na zakon.

Šta sa stranim alatima — Google, OpenAI, Microsoft?

Verovatno najčešće pitanje koje dobijam. Veliki američki i evropski provajderi su već usklađeni sa EU AI Act-om u svojim poslovnim verzijama (Microsoft 365 Copilot, ChatGPT Enterprise, Google Workspace). Srpski zakon, ako prati EU model, neće tražiti od tebe da odustaneš od njih.

Razlika je u kojoj verziji koristiš alat. Besplatna verzija ChatGPT-a tehnički može da koristi tvoje razgovore za treniranje. Plaćena Team ili Enterprise verzija to ne radi. Za firmu koja u alatu vidi poslovne podatke klijenata, razlika je ozbiljna.

Za firme od jednog do deset ljudi, poslovne verzije čestog su jeftinije nego što misliš — par evra po korisniku mesečno, a dobijaš pravnu sigurnost.

Kako ovo rešava Fakturko

Kada smo pravili Faktor — AI asistenta u Fakturku — pošli smo od toga da preduzetnik mora da zna šta se dešava sa njegovim podacima i da AI nikad ne sme da donosi finansijske odluke umesto njega. Ti pošalješ glasovnu poruku "pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec", Faktor pripremi fakturu, ali tebi pokaže šta je uradio pre nego što ide na SEF. Nema "crne kutije" gde ne znaš zašto je iznos takav ili zašto je klijent baš taj.

Praktično za priču o novom zakonu: Fakturko radi na srpskom tržištu, integrisan je direktno sa SEF-om (zvanični REST API Ministarstva finansija), evidencija troškova i klijenata se vodi po srpskim pravilima, a AI asistent ti je transparentno predstavljen kao asistent — ne pretvara se da je čovek. Kada zakon bude usvojen, ne treba da menjaš ništa u načinu na koji vodiš firmu. To je i bila ideja: alat koji ti olakšava posao danas, a sutra te ne dovodi u poziciju da juriš usklađenost u poslednjem trenutku.

Vremenski okvir — kada da očekuješ promene

Zakonodavni proces u Srbiji traje, i između nacrta i primene obično prođe više meseci. Evropski AI Act je usvojen 2024. ali njegove obaveze stupaju na snagu postepeno tokom 2025. i 2026. Za srpski zakon očekuje se sličan model — prelazni period u kojem se firme prilagođavaju.

Ono što ne moraš da radiš: ne moraš da menjaš poslovanje preko noći, ne moraš da plaćaš konsultante za usklađenost dok zakon nije stupio na snagu, ne moraš da odustaneš od AI alata koje već koristiš.

Ono što moraš: pratiti Službeni glasnik kada zakon bude usvojen, ili pratiti komore i strukovna udruženja koja sigurno objavljuju vodiče. Za većinu malih firmi će se posao svesti na par sati administracije godišnje, ne na ozbiljnu reorganizaciju.

Najčešće zablude koje čujem od kolega

"Moraću da prijavim svaki AI alat koji koristim." Ne. Obaveze prijave odnose se na visokorizične sisteme i na one koji razvijaju AI, ne na korisnike standardnih alata.

"AI će biti zabranjen u oglašavanju." Neće biti zabranjen, ali generisan sadržaj će verovatno morati da bude označen u određenim slučajevima (npr. deepfake u političkom kontekstu, ali to nije tvoj domen).

"Strani alati će biti nedostupni." Veoma malo verovatno. Srbija prati EU model, a u EU su isti ti alati i dalje dostupni — samo sa jasnijim pravilima.

"Moraću specijalnu polisu osiguranja za AI." Za firme nisko-rizičnog korišćenja, ne. Za firme koje razvijaju AI proizvode ili koriste visokorizične sisteme, možda — ali to je manjina.

Zaokruženje

Novi zakon o veštačkoj inteligenciji u Srbiji nije razlog za paniku. Za većinu preduzetnika, vlasnika malih firmi, paušalaca i frilensera, znači malo papira, malo svesnijeg odabira alata, i puno boljeg sna jer znaš gde ti podaci leže. Pravna sigurnost koju donosi je dobra vest — radije bih radio u uređenom okviru nego u sivoj zoni.

Ono što već danas možeš da uradiš jeste da postaviš biznis tako da ti budući propisi budu rutina, ne kriza. Biraj alate koji su transparentni, koji čuvaju podatke odgovorno i koji ne traže od tebe da budeš pravnik da bi izdao fakturu.

Ako želiš da probaš kako izgleda kada AI asistent radi za tebe odgovorno — bez "crne kutije", sa srpskim pravilima u srcu sistema — registruj se besplatno na fakturko.io/register i prva faktura ti je gotova za dva minuta.