Šta je PDV: jednostavno objašnjenje za preduzetnike

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 30. jul 2026. · 9 min čitanja

Prva faktura na kojoj piše "PDV 20%" i klijent koji pita "je l' to sa PDV-om ili bez?" — trenutak kada ti postane jasno da si nešto propustio na času računovodstva. PDV nije komplikovan kada ga jednom razložiš, ali je bitno da ga razumeš pre nego što uđeš u sistem, jer greška u obračunu košta više od greške u ceni.

Ovaj tekst je za preduzetnika, paušalca ili frilensera koji hoće da zna šta se tačno dešava kada napiše "PDV 20%" na fakturi — bez računovodstvenog žargona, sa primerima iz srpske prakse.

Šta je PDV i zašto se tako zove

PDV je porez na dodatu vrednost — porez koji se plaća na razliku između cene po kojoj si nešto kupio i cene po kojoj to prodaješ. U Srbiji je opšta stopa 20%, posebna stopa 10% (hrana, lekovi, komunalne usluge, knjige i slično), a neke isporuke idu po stopi 0% (izvoz).

Zove se "na dodatu vrednost" jer se u svakoj karici lanca oporezuje samo vrednost koju je taj učesnik dodao, a ne cela cena. Ako pekara kupi brašno za 100 dinara + 20 din PDV, a proda hleb za 200 din + 40 din PDV, državi plaća samo razliku — 40 - 20 = 20 dinara. Onih 20 din PDV-a koje je pekara platila mlinu, mlin je već uplatio državi. Krajnji potrošač je jedini koji stvarno "nosi" ceo PDV, jer on nema kome dalje da ga prevali.

To je ključna stvar koju treba razumeti: PDV nije tvoj trošak ako si u sistemu. Ti si samo prolazna stanica — naplatiš ga od kupca i proslediš državi, minus ono što si ti platio dobavljačima.

Kako PDV zapravo funkcioniše na primeru

Uzmimo konkretan lanac da vidiš kako se PDV kreće:

Ukupno je država naplatila 200 + 400 + 400 = 1.000 dinara PDV-a. To je tačno 20% od finalne cene (5.000). Krajnji kupac je platio 6.000 dinara i on je jedini koji je "osetio" porez u novčaniku.

Za tebe kao preduzetnika iz ovoga proizlaze dve stvari:

1. Izlazni PDV — ono što obračunaš kupcu i naplatiš na svojoj fakturi.
2. Ulazni PDV — ono što ti plaćaš dobavljačima i što možeš da "odbiješ" (prebiješ) sa izlaznim PDV-om.

Državi na kraju obračunskog perioda plaćaš razliku: izlazni - ulazni. Ako je ulazni veći od izlaznog (npr. mesec u kome si mnogo kupovao, malo prodao), imaš pravo na povraćaj ili prenos u naredni period.

Kada ulaziš u sistem PDV-a (i da li moraš)

U srpskom sistemu postoji prag prometa iznad kojeg obavezno ulaziš u PDV. Trenutni prag proveri na sajtu Poreske uprave ili kod svog knjigovođe — menjao se kroz godine, pa ne verujte tekstovima koji navode fiksnu cifru bez datuma. Princip je isti: ako u prethodnih 12 meseci pređeš zakonski prag prometa, moraš u PDV.

Ali možeš i dobrovoljno da uđeš. Ima smisla ako:

• Radiš B2B i tvoji klijenti su firme u PDV sistemu — njima nije bitno da li si u sistemu ili ne, jer oni odbijaju PDV. A ti dobijaš pravo da odbijaš ulazni PDV.
• Imaš puno troškova sa PDV-om (oprema, materijal, softver, zakup poslovnog prostora) — svaki taj PDV možeš da odbiješ od izlaznog.
• Izvoziš — izvozne isporuke su po stopi 0%, ali imaš pravo na povraćaj ulaznog PDV-a. Za IT frilensere koji rade za strane klijente, ovo često znači redovan povraćaj para od države.

Ne isplati se ako:

• Radiš pretežno sa fizičkim licima (B2C) — cena ti automatski poskupljuje 20% za kupca ili ti "pojede" maržu.
• Imaš mali obim troškova sa PDV-om.
• Već si paušalac i sistem ti dobro leži — ulazak u PDV znači vođenje evidencija, mesečnu prijavu i (skoro sigurno) knjigovođu.

Primer iz prakse: paušalac, mala firma i frilenser

Paušalac (frizer, programer, konsultant): Ana je paušalka, radi B2B konsalting. Prošle godine je naplatila 5,8 miliona dinara. Zna da postoji limit posle kojeg mora u PDV — proverila je aktuelni iznos kod knjigovođe. Ne izdaje fakture sa PDV-om, na fakturi piše "Poreski obveznik nije u sistemu PDV-a". Kad pređe limit, u roku propisanom zakonom mora da se prijavi za PDV. Ako to ne uradi na vreme, Poreska uprava je može uvesti u sistem retroaktivno — sa dugovanjima za nazad.

Mala firma (DOO): Marko ima marketing agenciju sa 3 zaposlena, godišnji promet 25 miliona. Odavno je u PDV sistemu. Klijenti su mu druge firme — njima svejedno da li plaćaju sa ili bez PDV-a jer odbijaju ulazni. Marko svakog meseca odbija PDV na zakup kancelarije, Google/Meta reklame, softverske pretplate. Neto ušteda: znatna.

Frilenser koji izvozi: Jovana radi grafički dizajn za klijente u Nemačkoj i SAD. Dobrovoljno je ušla u PDV. Njene izlazne fakture idu po stopi 0% (izvoz usluga), a ulazni PDV na softver, laptop i internet država joj vraća. Praktično, država joj svakog kvartala refundira nekoliko desetina hiljada dinara.

Obaveze kada uđeš u PDV sistem

Ulazak u PDV nije samo "dodaješ 20% na fakturu". Dolazi sa paketom obaveza:

1. Izdavanje računa sa svim PDV elementima. Svaka faktura mora da sadrži: PIB, PDV broj (isti kao PIB, ali sa naznakom da si obveznik), poresku osnovicu, stopu, iznos PDV-a i ukupan iznos. Za fakture ka javnom sektoru i drugim obveznicima važi obaveza slanja preko SEF-a (elektronska faktura).

2. Evidencije PDV-a. Vodiš knjigu izlaznih računa (KIR) i knjigu ulaznih računa (KPR). Sve fakture — i tvoje i dobavljačke — evidentiraš hronološki, sa iznosom osnovice i PDV-a.

3. Poreska prijava PDV. Podnosiš PPPDV obrazac. Većina obveznika je na tromesečnom obračunskom periodu (kvartal), veći promet ide mesečno. Rok za prijavu i uplatu je 15. u mesecu koji sledi za obračunskim periodom.

4. POPDV — pregled obračuna PDV-a. Detaljan pregled koji se predaje zajedno sa PPPDV-om, sa raščlanjenim podacima po vrstama transakcija.

5. SEF (Sistem elektronskih faktura). Sve fakture ka javnom sektoru i između obveznika PDV-a idu preko SEF portala Ministarstva finansija. Ulazne fakture takođe stižu preko SEF-a i moraš ih prihvatiti ili odbiti u zakonskom roku.

Ako propustiš rok za prijavu ili uplatu, kazne nisu simbolične. Zato je disciplina sa datumima ključna od prvog dana u sistemu.

Ulazni vs izlazni PDV: šta smeš da odbiješ

Ovo je mesto gde ljudi najviše greše. Ne može se odbiti PDV na baš svaki račun koji dobiješ.

Smeš da odbiješ ulazni PDV na:

• Robu i usluge koje koristiš za obavljanje delatnosti koja je oporeziva PDV-om.
• Poslovnu opremu, softver, alate.
• Zakup poslovnog prostora, režije za taj prostor.
• Kancelarijski materijal, gorivo za službena vozila (uz ograničenja), reklame.

Ne smeš (ili delimično) da odbiješ:

• Reprezentaciju (ručkovi sa klijentima, pokloni) — u velikoj meri ograničeno.
• Putničke automobile i troškove za njih — ograničeno pravo odbitka, sa izuzecima za taksi, rent-a-car, autoškole.
• Trošenje za lične potrebe, čak i ako je račun na firmu.
• Račune bez svih zakonskih elemenata (bez PIB-a, bez naznake PDV-a, bez pravilno navedene osnovice).

Praktičan savet: ako nisi siguran, konsultuj knjigovođu za konkretan tip troška pre nego što ga proknjižiš. Ispravka pogrešno odbitog PDV-a povlači kamatu.

Rokovi i obračunski periodi

Obračunski period je za većinu obveznika tromesečni (kvartal). Ako pređeš određeni prag prometa, prelaziš na mesečni period. Prag proveri na sajtu Poreske uprave, jer se menja.

Česte greške koje koštaju

Zaboravljanje da se prati limit. Paušalci često "otkriju" da su prešli limit tek na kraju godine kad knjigovođa sabere. Onda kreće retroaktivno svrstavanje u PDV sistem, sa dugovanjima.

Fakture bez PDV-a nakon ulaska u sistem. Danas si van sistema, sutra u sistemu — ali fakturu koju si izdao još uvek "po starom" bez PDV-a nakon datuma prijave, moraš da storniraš i izdaš novu. Ako ti treba besplatan obrazac fakture da vidiš koje sve elemente PDV faktura mora da sadrži, tu je.

Odbijanje PDV-a na privatne troškove. Kupovina laptopa "za firmu" koji koristi supružnik za lične potrebe — klasika koja padne na inspekciji.

Kašnjenje sa PPPDV prijavom. Prijava se predaje čak i ako u tom periodu nisi imao promet ("nulta prijava"). Nema izgovora "nisam imao šta da prijavim".

Loše čitanje ulaznih faktura na SEF-u. Ulazna faktura koja se ne prihvati (ili ne odbije) u roku, automatski se smatra prihvaćenom — sa svim posledicama po tvoj obračun.

Gde Fakturko ulazi u priču

Kada uđeš u PDV sistem, obračun postaje mehanika: svaka faktura mora tačno da razdvoji osnovicu i PDV, svaki ulazni račun mora u evidenciju, a SEF radi svoje po svom rasporedu. Fakturko sve to vodi u pozadini — kad kucaš cenu na fakturi, sam razdvaja neto i PDV po stopi koju odabereš, sam popunjava sve zakonske elemente i sam šalje fakturu preko SEF-a kada treba. Ulazne fakture ti stižu direktno u Inbox iz SEF-a — prihvatiš ili odbiješ jednim klikom, bez otvaranja portala Ministarstva.

Za mesečne evidencije koje ionako treba da vodiš, Faktor (AI asistent) na kraju meseca može automatski da spakuje sve fakture i pošalje knjigovođi jednim glasovnim uputstvom preko Telegrama. Ti se koncentrišeš na to da razumeš logiku PDV-a — što je bio poenta ovog teksta — a mehaniku prepuštaš softveru koji zna srpske obrasce napamet.

Zaključak

PDV nije komplikovan kada ga razložiš: naplatiš ga od kupca, oduzmeš ulazni koji si ti platio, razliku šalješ državi. Komplikuje ga administracija oko toga — obrasci, rokovi, SEF, evidencije — i to je deo koji većina preduzetnika ne želi da radi rukom. Ako se spremaš da uđeš u sistem, ili si već tamo pa gubiš sate na papirologiju, možeš da probaš Fakturko besplatno i vidiš kako izgleda kad se PDV obračunava sam.