Predračun obrazac: šta mora da sadrži + besplatan šablon

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 19. jul 2026. · 9 min čitanja

Klijent traži predračun pre nego što potpiše, a ti nisi siguran da li on mora da ima isti broj kao faktura, da li se knjiži i šta tačno mora da piše na njemu. Kratak odgovor: predračun nije poreski dokument, ali ako mu fali par ključnih stavki, klijent ga neće platiti, a ti nećeš imati na osnovu čega da radiš. Ovaj tekst rešava obe stvari — objašnjava šta predračun mora da sadrži i daje ti šablon koji možeš odmah da iskoristiš.

Šta je predračun i po čemu se razlikuje od fakture

Predračun je ponuda u pisanoj formi koju izdaješ klijentu pre nego što isporučiš robu ili uslugu. To je dokument koji kaže: "Evo, ovo ću ti uraditi, za ovoliko para, pod ovim uslovima — ako se slažeš, uplati." Predračun nije poreski dokument i ne knjiži se kao prihod. Ne šalje se na SEF, ne ulazi u KPO knjigu paušalca, i ne rađa PDV obavezu.

Fakturа, s druge strane, jeste poreski dokument. Ona se izdaje po izvršenoj usluzi ili isporučenoj robi (ili po primljenoj avansnoj uplati) i evidentira se kao prihod. Ako si u sistemu PDV-a ili radiš sa državnim organima i javnim preduzećima, faktura ide na SEF.

Praktičan primer: frilenser dizajner šalje predračun klijentu iz Nemačke za izradu vizuelnog identiteta — 1.200 EUR. Klijent uplati na osnovu predračuna. Tek kada novac legne (ili kada je posao gotov), dizajner izdaje fakturu i to je momenat kada nastaje poreska obaveza.

Obavezni elementi predračuna po srpskoj praksi

Iako ne postoji zakon koji propisuje formu predračuna kao za fakturu, u praksi svaki ozbiljan predračun mora da sadrži određene elemente da bi klijent mogao da izvrši uplatu i da bi dokument imao pravnu težinu.

Podaci o izdavaocu (tebi):

• Pun naziv firme/radnje
• Adresa sedišta
• PIB
• Matični broj
• Broj računa u banci
• Kontakt (mejl, telefon)
• Podatak o pravnom obliku (npr. "preduzetnik paušalno oporezovan", "d.o.o.", "preduzetnik koji vodi knjige")

Podaci o kupcu:

• Naziv/ime i prezime
• Adresa
• PIB i matični broj (za pravna lica)
• JMBG (za fizička lica, ako je potrebno za knjiženje kod kupca)

Podaci o samom predračunu:

• Broj predračuna (jedinstven, po tvojoj internoj numeraciji)
• Datum izdavanja
• Rok važenja predračuna (npr. 15 dana, 30 dana)
• Rok plaćanja
• Mesto izdavanja

Predmet predračuna:

• Opis robe ili usluge
• Jedinica mere
• Količina
• Jedinična cena
• Ukupna cena po stavci
• Ukupan iznos bez PDV-a
• PDV stopa i iznos (ako si u sistemu PDV-a) ili napomena zašto PDV-a nema
• Ukupan iznos za uplatu

Instrukcije za plaćanje:

• Broj računa
• Poziv na broj (najčešće broj predračuna)
• Svrha uplate
• Model (najčešće 97 ili bez modela)

Napomene:

• Klauzula o PDV-u ako nisi u sistemu (npr. "Nismo u sistemu PDV-a — čl. 33. Zakona o PDV")
• Uslovi isporuke
• Napomena o tome šta se dešava kada uplata legne (najčešće: "Po prijemu uplate izdaje se avansna faktura" ili "Po izvršenju usluge izdaje se konačna faktura")

Ako izostaviš broj računa i poziv na broj — klijent te zove i pita gde da uplati. Ako izostaviš rok važenja — vraća ti se predračun mesec dana kasnije, a ti si u međuvremenu podigao cenu. Ako izostaviš klauzulu o PDV-u kao paušalac, knjigovođa klijenta te zove i pita "što nema PDV-a".

Kako izgleda predračun paušalca vs predračun d.o.o. u sistemu PDV-a

Razlika je u tretmanu PDV-a i u napomenama, ne u samoj formi.

Predračun paušalca (nije u sistemu PDV-a):

Ako izdaješ predračun za konsultantsku uslugu od 80.000 din, tabela sa stavkama izgleda ovako:

Ispod, obavezna napomena: "PDV nije obračunat u skladu sa članom 33. Zakona o porezu na dodatu vrednost."

Predračun d.o.o. u sistemu PDV-a:

Ista usluga, ista cena, ali si u PDV sistemu:

Ako izvoziš uslugu klijentu van Srbije, PDV najčešće ne obračunavaš — ali obavezno navedeš razlog i pravni osnov (poresko oslobođenje). Za tačan član i formulaciju, konsultuj se sa svojim knjigovođom jer zavisi od tipa usluge i statusa klijenta.

Šablon predračuna — struktura koju možeš odmah da iskoristiš

Evo minimalne strukture koju možeš prekucati u Word/Excel i koristiti odmah:

PREDRAČUN br. 2026/034
Datum izdavanja: 19.07.2026.
Rok važenja: 15 dana
Rok plaćanja: 8 dana od prihvatanja

IZDAVALAC:
[Naziv firme/radnje]
[Adresa]
PIB: [........]
Matični broj: [........]
Tekući račun: [XXX-XXXXXXXXXXXXX-XX]
Banka: [Naziv banke]

KUPAC:
[Naziv kupca]
[Adresa]
PIB: [........]
Matični broj: [........]

──────────────────────────────────────
Rb. | Opis        | Kol. | Cena  | Ukupno
1.  | [Usluga]    | 1    | 80.000| 80.000
──────────────────────────────────────
                    UKUPNO: 80.000 RSD

Način plaćanja: uplata na tekući račun
Poziv na broj: 2026-034
Svrha uplate: Predračun br. 2026/034

Napomena: PDV nije obračunat u skladu sa
članom 33. Zakona o PDV.

Po prijemu uplate izdaje se avansna faktura.

Izdao: [Ime i prezime]
Potpis: _________________

Ovaj šablon pokriva 90% slučajeva paušalca i frilensera. Za d.o.o. u sistemu PDV-a dodaš red za osnovicu, PDV i ukupno sa PDV-om, i skidaš napomenu o članu 33.

Kada se predračun pretvara u fakturu i kako se to knjiži

Ovo je mesto gde većina preduzetnika greši. Predračun sam po sebi nije prihod i ne knjiži se. Ono što se knjiži su:

1. Avansna faktura — izdaje se kada klijent uplati po predračunu, a usluga još nije izvršena. Za paušalce ovo je manje bitno; za PDV obveznike jeste, jer avansna faktura rađa PDV obavezu u trenutku prijema avansa.

2. Konačna (ili obična) faktura — izdaje se po izvršenoj usluzi/isporučenoj robi. Ako je bilo avansa, konačna faktura umanjuje osnovicu za već fakturisan avans.

3. Direktna faktura — ako klijent uplati i posao je već gotov, možeš odmah da izdaš običnu fakturu i preskočiš avansnu.

Primer iz prakse: paušalac izdaje predračun 1. jula za uslugu koja će biti gotova 20. jula. Klijent uplati 3. jula. Paušalac 20. jula izdaje fakturu i tada mu ulazi u KPO knjigu kao prihod (a ne kad je uplata legla, mada je i to praksa koja se koristi kod paušalaca — konsultuj knjigovođu za tvoj konkretan slučaj).

Za d.o.o. u sistemu PDV-a: predračun izdat 1. jula, uplata 3. jula → obavezna je avansna faktura sa datumom uplate i PDV se obračunava tada. Konačna faktura ide po završetku posla.

Bitna praksa: nikad ne meši numeraciju. Predračuni imaju svoju numeraciju (npr. P-2026/034), fakture svoju (F-2026/128). Ako pomešaš, knjigovođa će te zvati.

Najčešće greške na predračunima koje koštaju posla

Nema roka važenja. Klijent ga dobije, zaboravi, javi se za tri meseca — kurs se promenio, cena skočila, ti si u frci. Uvek stavi rok (15 ili 30 dana je standard).

Nema poziva na broj. Uplata legne, ne znaš od koga je, moraš da zoveš banku ili tražiš izvod. Poziv na broj = broj predračuna, gotova stvar.

Nedostaje PIB kupca. Ako klijent nije fizičko lice, PIB je obavezan da bi mogao da knjiži izlazni trošak.

Cena bez naznake valute. "80.000" — dinari ili evri? Uvek RSD, EUR, USD — jasno naznačeno.

Nema opisa usluge. "Usluge — 200.000 RSD" nije opis. "Izrada landing page-a sa 3 sekcije, integracija forme, mobile responsive — po specifikaciji od 15.06." — to je opis. Ako klijent kasnije osporava fakturu, opis te štiti.

Nema napomene o PDV-u. Paušalac koji ne stavi napomenu o članu 33. dobije nazad predračun od knjigovođe klijenta sa pitanjem "gde je PDV".

Predračun u dinarima, a klijent traži u evrima. Za izvoz uvek radi u valuti u kojoj klijent plaća, sa naznakom kursa NBS na dan izdavanja ako ti treba dinarski protivvrednost za internu evidenciju.

Rok važenja, poziv na broj i druge sitnice koje prave razliku

Rok važenja predračuna ti daje pravo da odbiješ da izvršiš uslugu po staroj ceni ako klijent uplati posle isteka roka. Bez roka — moralno si vezan cenom zauvek. Standard je 8, 15 ili 30 dana, u zavisnosti od posla. Za uslugе gde su troškovi ulaznih materijala volatilni (uvoz, EUR), drži rok kraći.

Poziv na broj je najvažnija sitnica. Ako radiš 20 predračuna mesečno i svi imaju isti tekst "uplata za uslugu", pola njih nećeš prepoznati na izvodu. Standardna praksa: poziv na broj = broj predračuna (npr. 2026-034), model 97 ili bez modela (proveri sa svojom bankom).

Rok plaćanja je opciono na predračunu, ali korisno. "Plativo u roku od 8 dana od prihvatanja" — čist signal klijentu.

Datum isporuke usluge — ako znaš okvirno kada će posao biti gotov, dodaj i to ("Isporuka do 30.07.2026."). Klijenti to cene, i štiti te ako klijent posle kaže "kasniš".

Elektronski potpis vs skeniran potpis — za predračun je dovoljan skeniran potpis i pečat (ako imaš). Elektronski kvalifikovani potpis nije obavezan za predračun.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturko

Umesto da svaki predračun kucaš iz šablona i pamtiš da li si stavio napomenu o članu 33, kroz Fakturko ideš tako što izabereš klijenta (ako je nov, uneseš ga jednom i pamti se), dodaš stavke, i sistem sam ubacuje sve zakonski potrebne elemente — PIB, matični broj, klauzulu o PDV-u ako si paušalac, poziv na broj, rok važenja. Šalješ ga klijentu na mejl direktno iz aplikacije, sa PDF-om koji izgleda profesionalno.

Kada klijent uplati, jedan klik pretvara predračun u fakturu — ista stavka, isti klijent, samo se generiše novi dokument u odvojenoj numeraciji faktura, i ako ti treba, ide odmah na SEF. Ako radiš iste predračune svakog meseca (retainer klijenti, pretplate), postaviš recurring i Faktor ih šalje sam. Preko Telegrama ili WhatsApp-a možeš i glasovnom porukom: "pošalji Marku predračun za jul, isto kao juna" — i to je to.

Zaokruženje

Predračun nije zakonski obavezan dokument, ali je alat koji ti čuva posao — od nesporazuma sa klijentom, od zaboravljenih uplata, od cene koja više ne pije vodu. Kada ga radiš, drži se osnove: jasni podaci o obe strane, jasan opis usluge, rok važenja, poziv na broj, i napomena o PDV-u ako si paušalac. Šablon iz ovog teksta ti pokriva sve što ti treba za start.

Ako ti se ne kuca isti šablon 50 puta mesečno, možeš da probaš Fakturko besplatno i vidiš kako izgleda kada predračun i faktura žive u istom sistemu — prvi dokument napraviš za par minuta.