Paušalac ili DOO: koji oblik je bolji za tebe

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 27. jun 2026. · 11 min čitanja

Posle prvog dobrog meseca, pitanje uvek ide istim redom: "Treba li meni DOO?" Odgovor zavisi od koliko zarađuješ, koliko trošiš, da li radiš sa velikim firmama i koliko ti je važno da se rast ne zakoči zbog limita. Ovaj tekst razlaže oba oblika onako kako bi ti razložio kolega koji je prošao oba.

Suština razlike u jednoj minuti

Paušalac je preduzetnik kojem Poreska uprava unapred odredi paušalni iznos poreza i doprinosa na osnovu šifre delatnosti, opštine i godina staža — ne vodi poslovne knjige, ne plaća porez na stvarnu dobit, ali ima zakonski limit godišnjeg prometa. DOO je pravno lice, odvojeno od osnivača, sa ograničenom odgovornošću do visine osnovnog kapitala, obavezno vodi dvojno knjigovodstvo i plaća porez na dobit plus porez na isplatu vlasniku.

Praktično: paušalac je najlakši ulaz u biznis dok si solo ili u maloj ekipi sa uslužnom delatnošću. DOO je pravi izbor kad rasteš preko paušalnog limita, kad ti trebaju investitori ili partneri, ili kad radiš biznis sa značajnim troškovima i robom.

Kad je paušalac bolja priča

Paušalac je optimalan kad pružaš usluge bez velikih ulaznih troškova, kad radiš sam ili sa jednim-dva saradnika i kad ti godišnji promet komotno staje u zakonski limit. Tipičan profil: programer freelancer, konsultant, dizajner, prevodilac, lektor, marketing freelancer, instruktor, foto, video, copywriter.

Zašto je dobar:

• Predvidiv mesečni trošak. Dobiješ rešenje od Poreske uprave i znaš koliko ti porez i doprinosi koštaju do kraja godine.
• Nema knjigovođe (obavezno). Vodiš samo KPO knjigu prihoda — možeš sam, u Excelu ili u alatu za fakturisanje.
• Brza registracija preko APR-a, jedna pristojna taksa, nema osnovnog kapitala.
• Pun iznos sa fakture ide tebi (minus paušalni namet) — nema "isplate vlasniku", jer si ti i firma jedno isto lice.

Gde puca:

• Odgovaraš celom imovinom. Ako poslovno zaglaviš dug, poverilac može na privatni račun, stan, kola.
• Limit prometa — ako pređeš, automatski izlaziš iz paušalnog režima u toku godine i prelaziš na oporezivanje stvarnog prihoda.
• Test samostalnosti. Ako imaš jednog klijenta koji ti je faktički poslodavac (radiš u njegovim terminima, na njegovoj opremi, isključivo za njega), rizikuješ da te tretiraju kao zaposlenog sa svim posledicama.
• Velike firme te ponekad gledaju popreko. Korporacije i strane firme češće traže DOO kao ugovornu stranu.

Primer iz prakse: frilenser programer fakturiše ~150.000 RSD mesečno stranom klijentu. Kao paušalac u Beogradu plaća rešenje od Poreske, ne drži knjigovođu, sam vodi KPO knjigu i šalje fakturu u devizama. Račun mu je čist, ostatak ide na privatnu potrošnju. Dok je u limitu — DOO mu nije potreban.

Kad je DOO neminovan

DOO ima smisla u tri scenarija: kad si prešao ili ćeš preći paušalni limit, kad ti je rizik posla visok i ne želiš da odgovaraš ličnom imovinom, i kad ti je struktura biznisa složenija (više vlasnika, planirana investicija, prodaja robe, zaposleni, ozbiljan ulaz na strana tržišta).

Konkretne situacije kad je DOO bolji izbor:

• Prodaješ robu. Marže su tanke, troškovi nabavke veliki — paušalac ti ne pokriva realnost jer plaćaš porez na ceo promet, ne na razliku.
• Zapošljavaš ekipu od 2-3+ ljudi. Već imaš obaveze poslodavca, knjigovođu i obračun zarada — administrativni teret je tu, paušalna "lakoća" je izgubila smisao.
• Radiš sa velikim klijentima u Srbiji i inostranstvu. Banke, telekomi, državne firme, korporacije — DOO ti otvara vrata koja paušalcu često ostaju zatvorena.
• Planiraš investitora ili sufinansiranje. Investitor kupuje udeo u pravnom licu, ne u tebi kao fizičkom licu.
• Brend i izlazna strategija. DOO se može prodati, paušalac ne.

Šta dobijaš a šta plaćaš:

• Ograničena odgovornost — privatna imovina je odvojena (uz uobičajene izuzetke za grubo nesavesno poslovanje).
• Bez limita prometa — možeš da rasteš koliko god trži dozvoli.
• Porez na stvarnu dobit — ako imaš realne troškove, plaćaš samo na razliku, ne na ceo promet.
• Obavezno dvojno knjigovodstvo — knjigovođa nije opcija, to je mesečni fiksni trošak.
• Dvostepeno oporezivanje — firma plaća porez na dobit, pa ti kao vlasnik plaćaš porez kad isplatiš dividendu ili sebi zaradu.

Stvarni trošak: paušalac vs DOO

Najveća zabluda je da je DOO "skuplji" za fiksnu sumu mesečno. Realnost je nijansiranija — DOO ima više fiksnih komponenti, ali na većim prometima ukupno opterećenje često ispadne povoljnije nego kod paušalca koji se približava limitu.

Pravilo palca: dok si solo, bez robe, sa stabilnim prometom ispod paušalnog limita — paušalac je matematički bolji. Čim počneš da rasteš preko ~70-80% limita, vreme je da ozbiljno računaš prelazak na DOO, jer kad pređeš limit u toku godine, prelazak je urgentan a ne planiran.

Napomena: konkretne iznose paušalnog poreza, prag za PDV i osnivački kapital za DOO proveri na sajtu Poreske uprave i APR-a — menjaju se i razlikuju po opštini i delatnosti.

Administracija u svakodnevici

Ovo je deo koji se najčešće potcenjuje. Razlika između paušalca i DOO se ne svodi samo na porez — svakodnevni teret administracije je drugačiji.

Paušalac, tipična mesečna rutina:

1. Izdaš fakture klijentima (preko alata ili Word/PDF — obavezno e-faktura kad fakturišeš javnom sektoru ili PDV obvezniku preko SEF-a).
2. Upisuješ prihod u KPO knjigu kad ti uplata legne na račun.
3. Pratiš da li si u limitu prometa.
4. Plaćaš mesečno paušalni porez i doprinose po rešenju.
5. Jednom godišnje predaješ poresku prijavu za prihode (po potrebi).

DOO, tipična mesečna rutina:

1. Izdaješ ulazne i izlazne fakture, sve ide kroz SEF.
2. Prikupljaš sve račune i ulazne fakture za knjigovođu.
3. Obračunavaš zarade za sebe i zaposlene (knjigovođa).
4. Obračun PDV-a (ako si obveznik) i predaja PDV prijave.
5. Plaćaš poreze i doprinose za zaposlene i porez na dobit (akontacije).
6. Godišnji finansijski izveštaj i poreska prijava DOO-a.
7. Statutarne obaveze (odluke o raspodeli dobiti, izmene u APR-u, itd.).

Ko sve to radi? U DOO scenariju — knjigovođa, ali ti i dalje moraš da budeš operativan kao naručilac usluge: da sortiraš dokumenta, šalješ ih na vreme, potpisuješ ono što treba, donosiš odluke. To je vreme koje paušalac ne troši.

Porez i PDV: praktične razlike

Paušalac plaća unapred utvrđen iznos i ne razmišlja o tome koliko mu je "neto dobit". Sve što legne na račun preko fakture (do limita) — njegovo je, minus paušalni iznos. Loša strana: ako u nekom mesecu nemaš prihod, porez ide svejedno.

DOO plaća porez na dobit (razlika prihoda i opravdanih troškova). Ako ne praviš dobit, ne plaćaš porez na dobit. Ali kad hoćeš novac sebi, postoje tri puta:

• Zarada (plata) vlasnika koji je u radnom odnosu u svojoj firmi — porezi i doprinosi kao za zaposlenog.
• Dividenda posle obračuna dobiti i poreza na dobit — dodatni porez na dividendu.
• Naknade za obavljanje poslova direktora bez radnog odnosa — sa svojim setom dažbina.

Po pitanju PDV-a, oba oblika prelaze prag jednako: kad u poslednjih 12 meseci pređeš zakonski prag prometa (proveri aktuelni iznos), postaješ PDV obveznik. Razlika je u tome što DOO ima već postavljen knjigovodstveni aparat za PDV prijave, a paušalcu PDV ozbiljno komplikuje život i često je signal da je vreme za prelazak na DOO.

SEF e-fakture: obaveza za oba oblika

Sistem elektronskih faktura (SEF) Ministarstva finansija nije opcija — obavezan je za sve transakcije sa javnim sektorom, između PDV obveznika, i u nizu drugih slučajeva. Pogrešno je misliti da SEF "važi samo za firme". Ako si paušalac koji fakturiše javnom sektoru ili PDV obvezniku, moraš na SEF.

Šta to znači u praksi:

• Registracija na portalu Ministarstva finansija preko eID-a.
• Izdavanje faktura u strukturisanom XML formatu (UBL), ne PDF.
• Slanje i prijem kroz SEF — ulazne fakture ti stižu tu, ne na mejl.
• Čuvanje, prihvatanje/odbijanje, povezivanje sa CRF kad treba.

Portal Ministarstva funkcioniše, ali je dizajniran za administraciju, ne za preduzetnika koji u pauzi između sastanaka treba da pošalje fakturu. Tu većina ljudi traži alat koji se okači na SEF preko zvanične API integracije.

Kako preći iz paušalca u DOO (i obrnuto)

Najčešća putanja je paušalac → DOO, i to obično iz dva razloga: pređen limit ili veliki klijent traži pravno lice.

Plan prelaska iz paušalca u DOO:

1. Procena u 3 kvartala unapred. Ako vidiš da promet ide ka limitu, ne čekaj prelazak limita u toku godine.
2. Razgovor sa knjigovođom o strukturi DOO-a, broju vlasnika, planu isplate.
3. Osnivanje DOO-a preko APR-a (online), uplata osnovnog kapitala, registracija PIB-a.
4. Otvaranje poslovnog računa za DOO.
5. Prebacivanje klijenata — novi ugovori sa DOO kao ugovornom stranom, ne sa tobom kao paušalcem.
6. Gašenje paušalca u APR-u, finalni obračun sa Poreskom upravom.
7. Prijava DOO-a na SEF kao novog korisnika.

Obrnut smer (iz DOO u paušalca) je redak i ima smisla samo ako si shvatio da ti je biznis manji nego što si planirao i da fiksni troškovi DOO-a jedu maržu.

Tri konkretna scenarija

Scenario 1: Frilenser programer, 120.000 RSD mesečno, jedan strani klijent. Paušalac. Bez razmišljanja. Vodi KPO, jedna faktura mesečno, paušalno rešenje, alat za fakturisanje za pretvaranje EUR/RSD po NBS kursu. DOO je overkill.

Scenario 2: Marketing agencija, 4 ljudi, 2.500.000 RSD mesečno, B2B klijenti. DOO. Prešli su paušalni limit, imaju zaposlene, fakturišu velikim klijentima preko SEF-a. Knjigovođa, dvojno knjigovodstvo, plate, porez na dobit — sve to ima smisla na ovoj veličini.

Scenario 3: Konsultant 6 godina paušalac, sad prima sve veće projekte, 450.000 RSD mesečno. Granični slučaj. Ako mu se promet stabilizovao i u limitu je, paušalac još uvek funkcioniše. Ako vidi da rastu projekti od milion+, vreme je da planira DOO za sledeću godinu. Ključno je ne dočekati prelazak limita usred godine.

Gde Fakturko ulazi u priču

Fakturko radi i za paušalca i za DOO — ista logika, drugačiji set podešavanja. Paušalac dobija KPO-friendly evidenciju prihoda, multi-valutu po NBS kursu (korisno ako fakturišeš stranom klijentu), opomene za dugovanja i automatsko slanje na SEF kad fakturišeš PDV obvezniku ili javnom sektoru. DOO dobija sve to plus prihvatanje ulaznih faktura sa SEF-a u Inbox, batch slanje, više firmi pod jednim nalogom (do 3 na Pro planu), pristup za knjigovođu i automatski mesečni paket koji mu se šalje bez tvog tipkanja.

Praktično: ako si paušalac koji razmišlja o DOO-u, ne menjaš alat kad pređeš — ista platforma, samo dodaš pravno lice kao drugu firmu i nastavljaš da fakturišeš. AI asistent Faktor odgovara preko Telegrama ili WhatsApp-a na glasovne poruke, što je korisno za momente kad si na terenu i klijent traži fakturu "do kraja dana".

Zaključak

Izbor između paušalca i DOO nije pitanje prestiža nego matematike i strukture biznisa. Paušalac dok si solo, u limitu i bez velikih troškova — to je najjeftiniji i najlakši put. DOO čim biznis preraste tebe samog, kad počneš da prodaješ robu, kad ti trebaju partneri ili kad rizik posla traži ograničenu odgovornost. Najgore što možeš da uradiš je da preteraš sa paušalcem dok te promet ne izbaci iz režima usred godine — planiraj prelazak unapred, ne kad počne da gori.

Ako ti je fakturisanje jedna od stvari koja ti uzima vreme bez obzira na oblik, registruj se besplatno na fakturko.io i pošalji prvu fakturu za 2 minuta — radi i ako si paušalac, i ako imaš DOO.