Otkup mleka: ugovor, cena i rok od 30 dana

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 23. avgust 2026. · 12 min čitanja

Ako otkupljujete sirovo mleko, usmeni dogovor više nije dovoljno sigurna osnova za posao. Novi pravilnik uvodi jasnija pravila: ugovor mora da postoji, cena mora biti unapred definisana, a plaćanje proizvođaču ne bi trebalo da čeka duže od 30 dana.

Za mlekare, otkupljivače i proizvođače ovo nije samo administrativna promena. To je promena načina na koji se dogovaraju količina, kvalitet, obračun, faktura i naplata.

Šta se menja u otkupu sirovog mleka

Novi pravilnik standardizuje odnos između proizvođača sirovog mleka i prerađivača ili otkupljivača. Suština je jednostavna: obe strane unapred treba da znaju šta se otkupljuje, po kojoj ceni, kako se utvrđuje kvalitet i kada novac stiže na račun proizvođača.

Propis se odnosi na ugovore u lancu otkupa sirovog mleka. Njegov cilj je da smanji prostor za nejasne dogovore, naknadne promene otkupne cene i kašnjenja u plaćanju koja proizvođačima često stvaraju ozbiljan problem sa tekućim troškovima.

Naziv propisa jasno govori o njegovoj svrsi: reč je o „Pravilniku o osnovnim elementima ugovora između proizvođača i prerađivača ili otkupljivača sirovog mleka“.

U praksi, to znači da otkupljivač ne bi trebalo da se osloni na model: mleko je preuzeto, obračun ćemo rešiti kasnije. Pre preuzimanja ili u okviru uredno uređenog ugovornog odnosa, potrebno je jasno urediti ključne komercijalne uslove.

Ovo ne znači da svaki ugovor mora izgledati isto. Mala lokalna mlekara koja radi sa deset proizvođača i veći otkupljivač sa širokom mrežom kooperanata nemaju isti operativni posao. Ali oba modela sada moraju da imaju jasnu osnovu: ugovor, cenu, kvalitet i rok plaćanja.

Detalje pravilnika, njegove objave i eventualna dodatna tumačenja treba pratiti na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Za ugovore koji već postoje, kao i za poreski tretman konkretnog posla, pametno je proveriti tekst propisa sa pravnikom ili knjigovođom.

Ugovor mora da prati stvarni posao, ne samo da stoji u fascikli

Dobar ugovor o otkupu mleka treba da bude dovoljno konkretan da spreči spor pre nego što nastane. Ako u ugovoru samo piše da otkupljivač kupuje mleko od proizvođača, a ne piše kako se obračunava cena i šta se dešava kada kvalitet odstupa, problem nije rešen.

Osnovni podaci o ugovornim stranama su polazna tačka: naziv, adresa, PIB i matični broj kada ih strana ima, kao i podaci o zastupniku ili registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu. Zatim dolazi ono što je za svakodnevni rad zaista bitno.

Ugovor bi trebalo da odgovori na sledeća pitanja:

1. Ko isporučuje mleko, a ko ga preuzima?
2. Koja vrsta sirovog mleka je predmet otkupa?
3. Gde i kako se mleko preuzima?
4. Kako se meri količina?
5. Kako se proverava kvalitet?
6. Kolika je cena ili kako se cena računa?
7. Koji dokument potvrđuje preuzetu količinu?
8. Kada otkupljivač plaća?
9. Kako se rešava reklamacija ili spor oko kvaliteta?
10. Koliko dugo ugovor traje i pod kojim uslovima može da se raskine?

Primer iz prakse: mala mlekara sa 25 kooperanata

Zamislite malu mlekaru koja svakog jutra preuzima mleko od 25 proizvođača iz okolnih sela. Vozač beleži količinu, uzorak ide na kontrolu kvaliteta, a obračun se radi na kraju obračunskog perioda.

Ako ugovor ne uređuje odnos između količine na preuzimanju i naknadnog laboratorijskog nalaza, proizvođač može da ospori umanjenje cene. Ako ugovor ne navodi datum plaćanja, finansijska služba može da plaća kada „stigne red“, što stvara problem i proizvođaču i otkupljivaču.

Zato ugovor treba da poveže tri dokumenta:

• evidenciju preuzete količine,
• nalaz ili kriterijume kvaliteta,
• obračun i dokument za plaćanje.

Kada su ta tri koraka povezana, manje je poziva tipa: „Zašto mi je ovaj mesec obračun manji?“ i „Na osnovu čega je urađen odbitak?“

Nemojte kopirati tuđ ugovor bez provere

Ugovor koji je dobro radio za veliku mlekaru ne mora odgovarati malom otkupljivaču. Razlikuju se način preuzimanja, učestalost isporuke, laboratorijska kontrola, ugovoreni bonusi i način obračuna.

Kopirani ugovori često imaju dve greške:

• sadrže odredbe koje firma uopšte ne primenjuje;
• ne uređuju situacije koje se stvarno dešavaju na terenu.

Bolji pristup je da prvo nacrtate svoj proces otkupa na jednoj stranici: ko prima mleko, ko unosi podatke, ko potvrđuje kvalitet, ko radi obračun, ko izdaje dokument i ko prati plaćanje. Tek onda ugovor prilagodite tom procesu.

Cena mleka mora biti razumljiva i proverljiva

Cena ne mora nužno biti jedna ista cifra za svaku isporuku, ali način njenog određivanja mora biti unapred jasan. Proizvođač treba da može da razume kako je od osnovne cene došao do iznosa na obračunu.

Kod otkupa mleka cena često zavisi od više elemenata. To mogu biti količina, sastav mleka, mikrobiološki parametri, ugovoreni kvalitet, redovnost isporuke ili drugi unapred dogovoreni kriterijumi. Važno je da se ne ostavi formulacija koja otkupljivaču daje neograničeno pravo da cenu jednostrano menja bez jasne osnove.

Praktičan model može izgledati ovako:

Primer obračuna bez nejasnih stavki

Recimo da otkupljivač obračunava mesečnu isporuku na osnovu ukupne količine preuzetog mleka. U ugovoru treba da stoji:

• koja evidencija potvrđuje količinu;
• da li se cena određuje po litru;
• koji kriterijumi kvaliteta utiču na cenu;
• da li postoji dodatak ili umanjenje;
• kako proizvođač dobija obračun.

Ako postoji odbitak zbog kvaliteta, proizvođač mora da može da vidi razlog. Stavka „korekcija kvaliteta“ bez objašnjenja može biti početak spora. Mnogo je bolja stavka koja se oslanja na unapred ugovoreni kriterijum i dokumentovanu kontrolu.

Ovo je posebno važno kada otkupljivač radi sa većim brojem kooperanata. Jedan nejasan obračun može da se reši telefonom. Dvadeset nejasnih obračuna mesečno postaju stalni administrativni posao.

Cena i PDV nisu isto pitanje

Cena ugovorena sa proizvođačem i poreski tretman dokumenta nisu ista stvar. Da li je proizvođač obveznik PDV-a, da li otkupljivač sastavlja određeni obračun i koji dokument se izdaje zavisi od konkretnog statusa obe strane i vrste transakcije.

Paušalac, preduzetnik koji vodi knjige, poljoprivredno gazdinstvo i privredno društvo ne moraju imati isti dokumentacioni tok. Zato pre prvog obračuna proverite sa knjigovođom:

• ko izdaje račun ili drugi odgovarajući dokument;
• da li se iskazuje PDV;
• da li promet ulazi u obavezu elektronskog fakturisanja;
• kako se dokument evidentira u knjigovodstvu.

Ovaj tekst je praktični vodič, a ne poreski ili pravni savet. Za konkretan ugovor i poresku obavezu proverite aktuelna pravila i savet stručnog lica.

Rok plaćanja do 30 dana traži bolju evidenciju naplate

Rok plaćanja do 30 dana znači da otkupljivač mora da zna tačno od kog datuma rok teče i koji dokument potvrđuje obavezu. Bez uredne evidencije ugovora, obračuna i faktura, rokovi se lako izgube između terenske otkupne stanice, laboratorije i računovodstva.

Najveći problem obično nije samo nedostatak novca. Problem je što firma ne vidi na vreme šta dospeva. Ako obračun za prethodni period čeka nekoliko dana na potvrdu, zatim se još nekoliko dana čeka da se izda dokument, a onda računovodstvo naknadno ubaci fakturu u sistem, prostor za grešku postaje veliki.

Dobra interna kontrola može da izgleda ovako:

Ne čekajte poslednji dan roka

Ako je plaćanje ugovoreno do 30 dana, operativno je pametnije postaviti interni rok ranije. Na primer, firma može da organizuje obračun tako da dokument bude spreman nekoliko dana nakon završetka obračunskog perioda, a plaćanje planirano pre krajnjeg ugovorenog roka.

Tako ostaje vreme za rešavanje realnih problema:

• pogrešno uneta količina;
• nedostajući nalaz kvaliteta;
• promenjen broj računa proizvođača;
• reklamacija na obračun;
• nepotpuni podaci za dokument;
• neuspešna bankovna uplata.

Za vlasnika male mlekare ovo nije „još jedna tabela“. To je zaštita novčanog toka. Kada znate koliko treba da platite kooperantima i kog datuma, lakše planirate sopstvene obaveze prema dobavljačima, zaposlenima i državi.

Elektronska faktura nije zamena za ugovor

SEF e-faktura može da pomogne u dokumentovanju prometa kada je promet u obuhvatu Sistema e-faktura, ali ona ne zamenjuje ugovor o otkupu. Ugovor uređuje poslovni odnos, a faktura ili obračunski dokument potvrđuje konkretnu finansijsku obavezu.

Ovo je važna razlika. Elektronska faktura može sadržati podatke o kupcu, dobavljaču, robi ili usluzi, ceni i datumu dospeća. Međutim, ne mora da sadrži sve detalje koji su važni za otkup sirovog mleka: metod utvrđivanja kvaliteta, uslove bonusa, način reklamacije ili trajanje saradnje.

Zato je dobro da dokumenti budu povezani, ali da svaki radi svoj posao:

• ugovor postavlja pravila saradnje;
• evidencija otkupa beleži šta je stvarno preuzeto;
• obračun prikazuje kako je dobijen iznos;
• faktura ili drugi odgovarajući dokument služi za finansijsko i poresko evidentiranje;
• bankovni izvod potvrđuje plaćanje.

Primer: otkupljivač koji posluje sa više proizvođača

Doo koji otkupljuje mleko od više kooperanata može za svakog proizvođača voditi ugovor sa jedinstvenim identifikacionim podacima i pravilima obračuna. Kada se završi mesečni obračun, administracija priprema odgovarajući dokument, unosi datum dospeća i prati uplatu.

Ako je za konkretan promet obavezna razmena preko SEF-a, dokument se šalje kroz sistem u skladu sa važećim pravilima. Ako nije, firma i dalje mora da izda dokument koji odgovara njenom poslovnom i poreskom statusu.

Ne pretpostavljajte da svi proizvođači mleka imaju isti status. Preduzetnik u sistemu PDV-a, poljoprivredno gazdinstvo van PDV-a i druga lica mogu imati različite obaveze. Kada uvodite novi proces, napravite listu svih kooperanata i uz svakog proverite status koji utiče na dokumentaciju.

Za standardne izlazne račune koji nisu vezani samo za otkup, koristan je i besplatan obrazac fakture, ali kod otkupa mleka ga treba prilagoditi ugovorenom obračunu i poreskom tretmanu konkretnog proizvođača.

Kontrolna lista za otkupljivača pre sledećeg obračuna

Najbolji trenutak da sredite proces nije kada proizvođač već zove zbog kašnjenja. Ako ste otkupljivač, prođite kroz sledeću listu pre narednog obračunskog ciklusa i označite šta vam nedostaje.

1. Pregledajte ugovore sa svim kooperantima

Proverite da li za svakog aktivnog proizvođača postoji ugovor koji odgovara stvarnom modelu saradnje. Posebno obratite pažnju na cenu, kvalitet, datum ili način plaćanja i potpisivanje izmena ugovora.

Ako ste cenu menjali usmeno ili porukom, uvedite jasnu proceduru za izmenu. Važno je da možete da pokažete kada je proizvođač obavešten i na koju isporuku se promena odnosi.

2. Uskladite evidenciju otkupa i obračun

Ako vozač vodi evidenciju u svesci, laboratorija šalje rezultate mejlom, a finansije obračun rade u posebnoj tabeli, greške su verovatnije. Ne morate odmah uvoditi komplikovan sistem, ali morate znati koja evidencija je konačna.

Za svaku isporuku treba da možete brzo da odgovorite:

• kog datuma je mleko preuzeto;
• u kojoj količini;
• po kom kriterijumu je određena cena;
• da li je bilo korekcije;
• kada dokument dospeva za plaćanje;
• da li je plaćen.

3. Odredite osobu koja prati rokove

U maloj firmi to često radi vlasnik, ali to ne znači da rok treba da ostane samo „u glavi“. Ako vlasnik ide na teren ili je zauzet nabavkom, rokovi se lako propuste.

Jedna osoba treba da ima odgovornost da pregleda dospele obaveze i označi šta je plaćeno, šta čeka proveru i šta je u riziku od kašnjenja. Ako tu osobu menjate tokom odsustva, procedura mora biti jasna i drugome.

4. Uvedite trag za reklamacije

Reklamacija ne mora odmah da znači sukob. Proizvođač može imati pitanje o količini, kvalitetu, bonitetu ili obračunu. Problem nastaje kada se reklamacija rešava telefonom, bez zapisa, a sledećeg meseca niko ne zna šta je dogovoreno.

Jednostavan zapis može sadržati datum, ime proizvođača, razlog reklamacije, dokument na koji se odnosi, odluku i osobu koja je odluku donela. To štedi vreme i čuva odnos sa kooperantima.

5. Proverite da li knjigovodstvo dobija kompletan paket

Knjigovođi nisu dovoljne samo fakture. Za uredno knjiženje i eventualnu proveru mogu biti potrebni ugovor, obračun, prateća evidencija i podaci o plaćanju. Ako dokumentacija stiže parcijalno, knjigovodstvo troši vreme na dopune, a firma kasnije traži stare papire.

Dobra navika je da se dokumentacija grupiše po proizvođaču i obračunskom periodu. Tada se lakše proverava i interna evidencija i stanje dugovanja.

Kako ovo rešava Fakturko

Kada otkupljivač ima više proizvođača i rokove plaćanja koje mora da prati, najveći teret nije samo izdavanje dokumenta već preglednost: ko čeka obračun, kome je dokument poslat, šta dospeva i šta je plaćeno. Fakturko omogućava kreiranje faktura i predračuna, praćenje statusa plaćanja i evidenciju klijenata sa pregledom dugovanja.

Za promet koji potpada pod pravila Sistema e-faktura, Fakturko ima SEF integraciju za slanje i prijem e-faktura, dok povezivanje bankovnog računa pomaže praćenju uplata uz fakture. Knjigovođa može dobiti svoj pristup, a mesečni paket faktura može se poslati bez skupljanja dokumenata iz više izvora.

Novi pravilnik donosi više reda u otkup mleka, ali red ne nastaje samim potpisom ugovora. Potrebno je da cena, kvalitet, obračun, dokument i plaćanje prate isti proces. Ako želite manje ručnog praćenja faktura i rokova, napravite nalog i probajte Fakturko besplatno — prvu fakturu možete pripremiti za nekoliko minuta.