Nepoštene trgovačke prakse: šta donosi novo uputstvo

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 29. jun 2026. · 7 min čitanja

Dobavljač isporuči robu velikom trgovinskom lancu, a faktura ostane neisplaćena 90, 120, ponekad i 180 dana. Mali biznis u međuvremenu plaća sopstvene račune, plate, PDV. Komisija za zaštitu konkurencije objavila je Uputstvo kojim precizira koje su trgovačke prakse apsolutno zabranjene — i ovo je tekst koji bi svaki preduzetnik koji isporučuje robu ili usluge trebalo da pročita do kraja.

Šta tačno donosi novo uputstvo Komisije

Uputstvo Komisije za zaštitu konkurencije bliže uređuje primenu pravila o nepoštenim trgovačkim praksama u lancu snabdevanja, posebno u odnosu trgovaca prema dobavljačima. Dokument deli prakse u dve grupe: one koje su apsolutno zabranjene (tzv. crna lista, gde nema opravdanja ni dogovora koji bi ih učinio dozvoljenim) i one koje su uslovno zabranjene (siva lista — dozvoljene su samo ako su jasno i nedvosmisleno dogovorene ugovorom).

Suština je jednostavna: jača strana u ugovoru — najčešće veliki trgovinski lanac, distributer ili otkupljivač — ne sme da koristi svoju poziciju da bi prebacivala troškove i rizike na slabiju stranu. A slabija strana su, po pravilu, mali proizvođači, paušalci, doo firme sa par zaposlenih i poljoprivredni dobavljači.

Za male biznise u Srbiji ovo je prvi put da postoji konkretan, pisan okvir koji se može priložiti uz prigovor ili zahtev. Do sada se sve svodilo na „takav je odnos snaga, šta da radiš".

Crna lista: prakse koje su uvek zabranjene

Ovo su prakse koje ne mogu biti opravdane nijednim ugovorom, popustom ili „dugogodišnjom saradnjom". Ako ti se dešavaju — imaš osnov za prigovor.

Praktičan primer: paušalac koji peče i isporučuje pekarske proizvode lokalnom marketu. Ugovorom je dogovoreno plaćanje 30 dana, a market sistematski plaća 75 dana. To je nepoštena praksa sa crne liste — ne treba dokazivati štetu, niti pregovarati. Dovoljno je da praksa postoji.

Siva lista: prakse koje su dozvoljene samo ako su jasno ugovorene

Druga grupa praksi nije sama po sebi zabranjena, ali mora biti izričito, jasno i nedvosmisleno ugovorena pre nego što saradnja počne. Ako nije u ugovoru — ne važi, čak i ako je „običaj".

Tipične prakse sa sive liste:

• Vraćanje neprodate robe dobavljaču bez plaćanja
• Naplata troškova skladištenja, izlaganja i listiranja proizvoda
• Naplata troškova marketinga i promocije
• Naplata troškova obuke osoblja trgovca
• Učešće dobavljača u troškovima opremanja prodajnog mesta

Ovde je ključno: čak i kad ovo ugovoriš, naknada mora biti razumna i proporcionalna stvarnom trošku. Ne može se naplatiti „marketing" od 15% prometa ako konkretne marketinške aktivnosti vrede mnogo manje.

Primer iz prakse: doo firma koja proizvodi kozmetiku potpisuje ugovor sa lancem drogerija. U ugovoru piše „naknada za listiranje 200.000 dinara po artiklu". Ako je suma jasno definisana i potpisana pre isporuke — to je dozvoljeno. Ako lanac kasnije pošalje fakturu za „dodatne usluge marketinga" koje nisu ugovorene — to više nije.

Rokovi plaćanja: gde je linija po zakonu

Rokovi plaćanja u Srbiji uređeni su Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Pošto se konkretni rokovi i izuzeci povremeno menjaju, preporuka je da aktuelne odredbe proveriš direktno na sajtu Ministarstva finansija ili Privredne komore Srbije pre nego što sastaviš ugovor.

Generalna pravila izgledaju ovako:

Ono što mnogi preduzetnici ne znaju: zatezna kamata se obračunava automatski, od dana padanja u docnju. Ne moraš da pošalješ opomenu da bi dobio pravo na kamatu. Opomena je samo trgovinska ljubaznost — i, naravno, način da brže dođeš do novca.

Ako kupac sistematski kasni i odbija plaćanje, korake imaš ovim redom: pisana opomena sa kamatnim obračunom → opomena pred utuženje → prijava Komisiji za zaštitu konkurencije (za nepoštene prakse) → tužba ili izvršenje pred javnim izvršiteljem.

Kako se konkretno žaliti Komisiji za zaštitu konkurencije

Ako si pogođen nekom od praksi sa crne ili sive liste, prijavu možeš podneti Komisiji. Postupak je dizajniran tako da prijavilac može da ostane zaštićen od odmazde — što je važna stavka u Uputstvu.

Šta ti treba za prijavu:

1. Identifikacija strana — ko si ti (dobavljač) i ko je trgovac/kupac na koga se žališ
2. Opis prakse — konkretno, sa datumima, iznosima, šta se dogodilo
3. Dokazi — kopija ugovora, fakture, e-mail prepiska, narudžbenice, potvrde isporuke, dokazi o kašnjenju plaćanja
4. Pravni osnov — pozivanje na konkretnu odredbu zakona i Uputstva (crna ili siva lista)
5. Zahtev — šta tražiš da Komisija učini

Komisija može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti i bez pisane prijave, ali u praksi se pokreće na osnovu prijave. Identitet podnosioca može biti zaštićen ako postoji opravdana bojazan od poslovne odmazde.

Šta Komisija može da uradi: utvrdi povredu, naloži prekid prakse, izrekne meru zaštite konkurencije sa novčanim iznosom, naloži kupcu da isplati zaostala dugovanja. Visine kazni se kreću u procentu od godišnjeg prometa povredioca, što za velike trgovinske lance nije mala stavka.

Šta praktično da uradiš pre nego što potpišeš ugovor

Najbolja zaštita je u fazi pre nego što saradnja počne. Mali biznisi često potpišu ono što im se gurne preko stola jer „inače gube posao" — i upravo na tome se zasnivaju zlostavljanja.

Tri stvari koje treba uraditi pre svakog potpisa:

1. Pročitati ceo ugovor, posebno priloge. Veliki trgovci često ubacuju „opšte uslove poslovanja" u prilogu, na 20 strana, gde se kriju naknade za listiranje, vraćanje robe i promenu cena. Ako ti se ne dopada nešto, traži izmenu pisanim putem.

2. Tražiti pisanu potvrdu svega dogovorenog usmeno. Ako ti je nabavljač rekao „mi obično plaćamo na 45 dana", to ne važi dok nije u ugovoru. Odbijanje pisane potvrde dogovora samo je po sebi prekršaj sa crne liste.

3. Voditi urednu evidenciju od prvog dana. Svaka isporuka mora imati potpisanu otpremnicu, svaka faktura mora biti zavedena, svaki dogovor o promeni cene mora biti u pisanoj formi (mejl je dovoljan). Bez dokaza, prijava Komisiji se svodi na „on kaže — ona kaže".

Ovo važi i kada radiš sa manjim kupcima. Mnogi paušalci i frilenseri rade „na poverenje" sa redovnim klijentima, što je u redu dok ne počne kašnjenje od šest meseci.

Gde Fakturko ulazi u priču

Najveći deo nepoštenih praksi sa crne liste — kašnjenje plaćanja, jednostrane izmene, prebacivanje troškova — moguće je dokazati samo ako imaš čistu evidenciju: kada je faktura izdata, kada je poslata, kada je dospela, koliko dana kasni, šta je tačno bilo ugovoreno. Fakturko prati datume dospeća za svaku fakturu, automatski računa koliko dana kupac kasni i predlaže opomene — uključujući opomenu sa popustom za brzo plaćanje, što često bude lakši put od formalne žalbe.

Kroz SEF integraciju, izlazne i ulazne fakture imaju zvaničan trag u sistemu Ministarstva finansija — to je dokaz koji niko ne može da ospori. Kada zatreba prilog za prijavu Komisiji ili tužbu, izvod stanja klijenta sa svim fakturama, datumima i statusima izvlači se u jedan PDF. Faktor, AI asistent, na pitanje preko Telegrama „ko mi duguje više od 60 dana" daje listu u nekoliko sekundi — bez prelistavanja tabela.

Završna reč

Novo Uputstvo Komisije za zaštitu konkurencije nije magični štit, ali jeste prvi put da mali dobavljači u Srbiji imaju konkretan, pisan dokument na koji se mogu pozvati. Crna lista zabranjenih praksi važi bez pregovora, siva lista važi samo uz jasan pisani dogovor — i sve to ima smisla samo ako ti je papirologija u redu.

Najveći deo posla nije u žalbama posle, nego u urednoj evidenciji od početka: ugovori sa jasnim rokovima, fakture sa precizno postavljenim datumima dospeća, opomene koje stižu na vreme. Probaj besplatno na fakturko.io/register — prva faktura je gotova za dva minuta, a evidencija ti se gradi sama.