Knjigovodstvo za second hand shop: PDV i marža

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 31. jul 2026. · 8 min čitanja

Otvorio si prodavnicu polovne robe — vintage odeće, korišćenih knjiga, retro nameštaja ili tehnike sa second hand tržišta. Kupuješ od fizičkih lica bez računa, prodaješ dalje, i sad ne znaš kako da to pravilno provučeš kroz knjige. Klasično fakturisanje ovde ne radi jer nemaš ulazni PDV koji možeš da odbiješ, a ako oporezuješ celokupnu prodajnu cenu, jedeš maržu.

Rešenje postoji i zove se oporezivanje po marži — poseban PDV režim koji je Zakon o PDV-u napravio baš za preprodavce polovne robe, umetničkih dela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta. Evo kako to funkcioniše u praksi za srpski second hand.

Šta je oporezivanje po marži i kad se primenjuje

Oporezivanje po marži znači da PDV plaćaš samo na razliku između nabavne i prodajne cene (maržu), a ne na celokupnu prodajnu cenu. Ovaj režim je predviđen članom 36. Zakona o PDV-u i namenjen je preprodavcima koji kupuju polovnu robu, umetnička dela, kolekcionarske predmete i antikvitete od lica koja nisu obveznici PDV-a — fizičkih lica, paušalaca, ili PDV obveznika koji su i sami primenili maržnu šemu.

Praktično: kupuješ vintage jaknu od fizičkog lica za 2.000 din, prodaješ je za 5.000 din. Marža je 3.000 din. PDV se obračunava iz te marže (ne dodaje na nju), pa je osnovica marža/1,2, a PDV je 20% te osnovice. Ako ne bi bio u maržnoj šemi, PDV bi ti pao na celih 5.000 din — a nabavku od fizičkog lica ne možeš da odbiješ jer nemaš ulazni PDV.

Ključno je da ovaj režim koristiš selektivno. Ne moraš svaku prodaju da vodiš po marži — možeš da biraš. Ako u istoj radnji prodaješ i novu robu (npr. nove kese, ambalažu, sveće koje sam praviš), za tu robu ide klasičan PDV, a za polovnu robu marža. To zahteva odvojenu evidenciju, ali je legalno i uobičajeno.

Kada marža ima smisla, a kada ne

Nije uvek isplativo primeniti maržnu šemu. Evo tabele koja to razjašnjava:

Pravilo iz prakse: ako je tvoja klijentela 90% fizička lica koja kupuju za sebe (a to je slučaj kod većine vintage shopova, buvljaka, second hand knjižara), maržna šema je znatno povoljnija. Ako ti se javljaju firme koje traže fakturu za odbitak PDV-a, one ionako ne mogu da odbiju PDV iz maržne fakture, pa je pitanje da li te uopšte zanimaju kao kupci.

Bitno: ne možeš da mešaš — za istu robu ili se ceo lanac vodi po marži, ili ne. Ako si jednom evidentirao artikal kao „maržni", tako i ostaje do prodaje.

Kako izgleda evidencija u praksi

Evidencija je srce cele priče. Poreska ovo prvo traži na kontroli, i tu većina second hand radnji pada. Ključno je da za svaki komad polovne robe imaš dokument o nabavci — čak i ako je prodavac fizičko lice bez računa.

Standardni set dokumenata:

1. Otkupni blok / otkupni list — pišeš ga sam kad kupuješ od fizičkog lica. Mora da sadrži: ime i JMBG prodavca, opis robe, datum, cenu, potpis prodavca. Neki šalju kopiju lične karte kao prilog — to je preporučljivo za veće iznose.
2. Knjiga otkupa — hronološka evidencija svih otkupa. Može u papiru ili elektronski, ali mora biti dostupna na kontroli.
3. Knjiga prodaje — evidencija izlaznih računa/faktura, sa oznakom koji ide po marži a koji ne.
4. Kartica robe (po komadu ili grupi) — povezuje ulaz sa izlazom da bi se marža mogla proveriti.

Primer: kupiš 15 vintage košulja na jednoj rasprodaji od privatnog lica za 8.000 din ukupno. Otkupni blok pišeš na ukupan iznos, ali u kartici robe razdvojiš na 15 komada po prosečno 533 din. Kad prodaš jednu za 1.800 din, marža je 1.267 din i iz nje se obračunava PDV.

Za paušalca ovo ne važi na isti način — paušalac ne vodi PDV evidenciju jer nije u sistemu PDV-a, ali second hand delatnost često prelazi paušalni prag brzo ako imaš dobar promet, pa moraš da računaš i kada ćeš morati u PDV.

Kada moraš u PDV sistem

Prag za obavezan ulazak u PDV sistem je promet od 8 miliona dinara u prethodnih 12 meseci. Za second hand shop koji dobro radi, ovo se dostiže brže nego što misliš — pogotovo ako imaš i onlajn prodaju preko Instagrama, Kupujem-prodajem, ili sopstvenog sajta.

Za paušalca to znači dve stvari istovremeno:

• Prelazak iz paušalca u vođenje poslovnih knjiga (dvojno knjigovodstvo ili prosto knjigovodstvo, u zavisnosti od pravne forme).
• Ulazak u PDV sistem — i tu odmah biraš da li ćeš primenjivati maržnu šemu.

Praktični savet: ako predviđaš da ćeš preći prag, ne čekaj poslednji trenutak. Razgovaraj sa knjigovođom bar dva-tri meseca ranije, jer prelazak zahteva popis zaliha, promenu načina evidencije i prijavu na PDV. Ako te Poreska „uhvati" da si prešao prag a nisi se prijavio, retroaktivno ti obračunava PDV na sav promet preko praga — i to ne po marži, nego klasično, jer nisi imao ni evidenciju ni pravo na maržnu šemu.

Ako želiš da unapred računaš kako će ti se marža ponašati pri različitim cenama, jednostavan PDV kalkulator ti razdvoji osnovicu i porez iz marže, pa vidiš koliko ti stvarno ostaje po komadu.

SEF, e-fakture i maržna šema

Sistem elektronskih faktura (SEF) je obavezan za sve PDV obveznike i za transakcije sa javnim sektorom. Za second hand shop koji je u PDV-u, ovo znači nekoliko stvari:

Ako prodaješ fizičkim licima preko fiskalne kase, ne izdaješ SEF fakturu — dovoljan je fiskalni račun. Ovo je najčešći slučaj u praksi za second hand.

Ako prodaješ pravnom licu (B2B), moraš SEF. I tu je kvaka: maržna faktura na SEF-u mora imati posebnu oznaku da je izdata po članu 36. Zakona o PDV-u. Na fakturi obavezno ide napomena tipa „Poseban postupak oporezivanja marže — polovna roba" i NE prikazuje se PDV zasebno — kupac ne može da ga odbije. Ovo često buni klijente-firme, pa je dobro imati spremno objašnjenje.

Ako kupuješ od PDV obveznika, ulazne fakture ti stižu na SEF. Za maržnu šemu ove nabavke uglavnom nisu podobne (jer imaš pravo odbitka), ali za robu koju ne prodaješ po marži, jesu.

Za nabavke od fizičkih lica — SEF nije uključen. Otkupni blok ostaje interni dokument, ali ga MORAŠ čuvati jer ti je to jedini dokaz nabavne cene za obračun marže.

Tabela za orijentaciju:

Najčešće greške koje se plaćaju skupo

Iz iskustva knjigovođa koje vode second hand radnje, evo tipičnih problema:

1. Nepotpuni otkupni blokovi. Bez JMBG-a i potpisa prodavca, otkupni blok je bezvredan na kontroli. Poreska to tretira kao nabavku bez dokaza — i onda ne priznaje nabavnu cenu, pa PDV plaćaš na celu prodajnu cenu, ne na maržu.

2. Mešanje maržnih i klasičnih faktura bez odvojene evidencije. Ako u istom mesecu prodaješ i po marži i klasično, PDV prijava mora jasno da razdvoji. Bez odvojene evidencije po robi, ne možeš da dokažeš koja stavka je koja.

3. Zaboravljanje napomene na fakturi. Maržna faktura bez napomene „član 36. ZPDV" nije maržna faktura — Poreska je tretira kao klasičnu i traži PDV na celokupan iznos.

4. Prodaja robe koja nije podobna za maržnu šemu. Nova roba, čak i ako je „stara zaliha", NIJE polovna roba. Vintage kolekcija koju si sam kupio kao novu pre 5 godina i sad prodaješ nije podobna za maržnu šemu — ona je klasična zaliha.

5. Nepravovremen ulazak u PDV. Za second hand koji naglo raste (viralni Instagram, dobar Google), promet od 8M se dostigne za par meseci. Ako ne pratiš mesečni promet, promakne ti prelazak i onda te čeka retroaktivan obračun.

6. Nedostatak kartice robe po komadu. Za jedinstvene komade (antikviteti, umetnička dela) morate imati evidenciju po komadu, ne po grupi. Za robu u serijama (knjige, ploče), grupna evidencija je ok.

Kako ovo izgleda kroz Fakturko

Deo posla koji Fakturko skida sa tebe je izdavanje faktura sa pravilnim maržnim oznakama i mesečno slanje paketa knjigovođi. Kada B2B kupac zatraži fakturu, u Fakturku biraš šablon sa napomenom po članu 36. ZPDV, pa se PDV automatski ne razdvaja u posebnu stavku — faktura izgleda kako Poreska traži, i odmah ide na SEF ako ti je kupac obveznik. Za prodaje fizičkim licima i dalje koristiš fiskalnu kasu, ali predračune, ponude i sve što ti klijenti traže pre kupovine vodiš na jednom mestu.

Ono što knjigovođe posebno vole: na kraju meseca, jedna glasovna poruka Faktoru („pošalji knjigovođi sve fakture za oktobar") i ceo paket izlaznih faktura, uz ulazne fakture koje su ti stigle sa SEF-a, ide njoj u Inbox. Ne skupljaš PDF-ove po mejlu, ne šalješ fascikle. Otkupne blokove i evidenciju zaliha i dalje vodiš odvojeno (to je fizička/skladišna evidencija), ali ceo fakturno-PDV deo je pokriven.

Zaokruženo

Second hand posao u Srbiji je legalan, isplativ i ima svoj sopstveni poreski režim koji je napravljen tačno za ovakve prodavnice. Ključ je u tri stvari: uredni otkupni blokovi za svaku nabavku od fizičkog lica, jasna odluka koje prodaje idu po marži a koje ne, i prava napomena na fakturi kad prodaješ firmama. Ako to imaš rešeno, kontrola prolazi bez drame, a marža ti ostaje u džepu umesto da je pojede PDV na celokupnu prodajnu cenu.

Ako ti treba mesto gde ćeš da rešiš fakturisanje i mesečni paket za knjigovođu bez ručnog rada, možeš da napraviš nalog za 2 minuta i vidiš da li ti Fakturko sedi u ritmu radnje.