Kako se registrovati kao paušalac u Srbiji 2025

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 23. jun 2026. · 11 min čitanja

Završio si fakultet i dobio prvog inostranog klijenta. Ili si dao otkaz i hoćeš da naplaćuješ legalno umesto preko prijateljevog računa. Treći scenario: radiš honorarno već godinama, a sad ti firma traži fakturu sa PIB-om. U sva tri slučaja, sledeći korak je isti — registracija paušalca. Evo kako to ide u praksi, bez šetnji po šalterima i bez plaćanja agencija 200 evra za nešto što sam završiš za jedno popodne.

Da li si uopšte paušalac — i koje delatnosti smeju

Paušalno oporezivanje je pojednostavljeni režim za preduzetnike koji ne vode poslovne knjige, već plaćaju fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa. Ne moraš da znaš dvojno knjigovodstvo, ne predaješ završni račun, ne plaćaš knjigovođu mesečno. Plaćaš ono što ti rešenjem odredi Poreska uprava i to je to.

Ali nije svako paušalac. Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da paušalno oporezivanje ne mogu koristiti delatnosti u oblasti:

• trgovine na veliko i malo (osim određenih izuzetaka)
• hotelijerstva i restorana sa pretežnim prihodom od pića
• finansijskih i posredničkih usluga
• prometa nekretninama
• reklamiranja i istraživanja tržišta (ovde je bilo izmena — proveri aktuelnu listu)

Najčešći paušalci u praksi: programeri, dizajneri, copywriteri, prevodioci, marketing konsultanti, fotografi, video editori, fitnes treneri, instruktori jezika, frizeri, kozmetičari, majstori za popravke. Ako si u IT-u ili kreativnim uslugama, skoro sigurno možeš paušalno.

Limit prihoda: paušalac može da fakturiše do 6 miliona dinara godišnje. Ako pređeš taj prag, automatski izlaziš iz paušalnog režima i ulaziš u sistem dvojnog knjigovodstva (i, najverovatnije, PDV-a). O tome smo pisali detaljnije u tekstu o limitu od 6 miliona — pre nego što kreneš sa registracijom, realno proceni koliko ćeš fakturisati za 12 meseci.

Brza provera u tri pitanja

Treća stavka je važna. Tzv. test samostalnosti (devet kriterijuma iz Zakona o porezu na dohodak) postoji od 2020. i Poreska uprava ga primenjuje. Ako pretežno radiš za jednog naručioca, koristiš njegovu opremu, prostorije i radno vreme — postoji rizik da te tretiraju kao "skrivenog zaposlenog" i da klijent plati dodatni porez. Diversifikuj klijente od starta.

Šifra delatnosti — biraj pažljivo, menjaš je za 1.000 din.

Pre nego što otvoriš APR formular, moraš da znaš pretežnu šifru delatnosti (KD 2010 klasifikacija). To je četvorocifrena šifra koja opisuje tvoj glavni posao. Možeš obavljati i sporedne delatnosti, ali pretežna je ona po kojoj ti se određuje paušalni porez.

Najčešće šifre kod paušalaca:

Izbor šifre utiče na iznos paušalnog poreza jer Poreska uprava ima koeficijente po delatnostima i lokacijama. IT delatnosti (62xx) tradicionalno spadaju u skuplje. Pre nego što potvrdiš izbor, otvori javno dostupan kalkulator paušalnog poreza Poreske uprave i prokuckaj nekoliko varijanti — videćeš realne iznose za tvoj grad i opštinu.

Ako pogrešiš sa šifrom, ne paniči. Promena pretežne delatnosti u APR-u košta oko 1.000 dinara i traje par dana. Ali bolje izaberi dobro iz prve.

Registracija u APR-u: online za 30 minuta

APR (Agencija za privredne registre) je jedina adresa kod koje se preduzetnik registruje. Postoje dva načina:

1. Online preko portala APR-a — potreban ti je kvalifikovani elektronski sertifikat (lična karta sa čipom + čitač, ili sertifikat na kartici banke). Ovo je brže, jeftinije i sve više ljudi tako radi.

2. Šalterski, papirno — popuniš obrazac JRPPS, predaš ga na šalteru APR-a ili poštom. Sporije, ali ne moraš imati e-sertifikat.

Bez obzira na način, trebaće ti sledeće:

• JMBG i lični podaci osnivača (tebe)
• Naziv preduzetničke radnje — tvoje ime i prezime + opis delatnosti (npr. "Marko Marković PR, programer, Beograd"). Možeš dodati i izmišljeno ime: "Marko Marković PR, programer 'CodeShop', Beograd"
• Sedište — adresa na kojoj posluješ. Može tvoj stan; ako si podstanar, tehnički treba saglasnost vlasnika, u praksi APR to ne proverava ali Poreska može
• Pretežna šifra delatnosti — ona koju si izabrao gore
• Datum početka obavljanja delatnosti — može isti dan kad APR donese rešenje, ili kasniji datum
• Izjava o paušalnom oporezivanju — ovo je ključno, štikliraš da želiš paušal

Naknada za registraciju u APR-u je oko 1.600 dinara (proveri aktuelni cenovnik — APR povremeno koriguje). Rešenje stiže za 3-5 radnih dana, ponekad i brže ako podneseš online ujutru.

Kad dobiješ rešenje APR-a, imaš:

• matični broj (8 cifara)
• PIB (poreski identifikacioni broj, dodeljen automatski)
• JBKJS / šifru delatnosti zvanično upisanu

Tek tad si pravno preduzetnik.

Prijava na poreze i PIO: ovo se često zaboravi

Velika zabluda: "registrovao sam se u APR-u, gotovo." Nije gotovo. APR automatski prosleđuje podatke Poreskoj upravi i PIO fondu, ali ti i dalje moraš:

Prijava paušalnog oporezivanja (PPDG-1R)

Iako si u APR formularu već naveo da želiš paušal, treba da podneseš obrazac PPDG-1R Poreskoj upravi. Ovo se danas radi elektronski preko portala ePorezi (uloguješ se sertifikatom). Rok je 15 dana od registracije.

Na osnovu PPDG-1R, Poreska uprava ti šalje rešenje o paušalnom porezu sa tačnim iznosom mesečne obaveze. Rešenje obično stiže za par nedelja do mesec dana — u međuvremenu ne plaćaš ništa, ali kad stigne, plaćaš retroaktivno od datuma početka delatnosti.

Prijava doprinosa za PIO i zdravstveno

Ovo ide preko Poreske uprave i automatski je uključeno u rešenje o paušalnom porezu — ne podnosiš zasebno. Ali dobro je znati da tvoja mesečna obaveza ima tri komponente:

Doprinosi su veći deo mesečne obaveze. To je razlog zašto paušalac u Beogradu plaća, zavisno od šifre, između cca 25.000 i 50.000+ dinara mesečno — najveći deo nisu porezi nego doprinosi za PIO.

Šta sa zdravstvenom knjižicom

Kao paušalac sam plaćaš zdravstveno preko mesečnog rešenja. Knjižicu overavaš u Filijali RFZO po prijemu rešenja iz Poreske. Trebaš lično da odeš sa rešenjem APR-a i poreskim rešenjem.

Račun u banci i fiskalna kasa

Preduzetnik mora da ima poseban poslovni račun, odvojen od privatnog. Ne smeš da naplaćuješ na ličnu tekuću karticu — to je čest greh frilensera koji su radili "na crno" pa se registrovali.

Otvaranje računa: odlaziš u banku sa rešenjem APR-a, PIB-om, ličnom kartom i pečatom (pečat tehnički više nije obavezan po zakonu, ali pojedine banke i klijenti ga i dalje traže — košta 1.500-3.000 dinara, izradi). Račun se otvara isti dan.

Poređenje uobičajenih izbora za paušalce (uslovi se menjaju, proveri pred otvaranje):

Fiskalna kasa: od stupanja Zakona o fiskalizaciji, većina paušalaca koji rade sa fizičkim licima mora da izda fiskalni račun preko eFiskalizacije. Ako radiš isključivo B2B (firmama) i fakturišeš samo pravnim licima, fiskalna kasa ti najčešće ne treba. Ali čim primaš keš ili karticu od fizičkog lica — treba.

Prva tri meseca: KPO knjiga, fakturisanje i SEF

Registrovan si, imaš račun, rešenje stiglo. Šta sad radiš operativno?

KPO knjiga (Knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih)

Paušalac vodi samo jednu evidenciju — KPO knjigu. U nju upisuješ svaki ostvareni prihod hronološki: redni broj, datum, broj fakture, klijent, iznos, način plaćanja. To je to. Ne knjižiš troškove (paušalcu ne trebaju jer porez ne zavisi od dobiti).

KPO knjiga može da bude papirna (kupiš u knjižari) ili elektronska. Mora da se zaključi na kraju godine. Poreska uprava može da je traži u svakom trenutku.

Fakturisanje

Svaku uslugu fakturišeš redovnim računom koji sadrži:

• broj i datum fakture
• tvoje podatke (naziv, adresa, PIB, MB, tekući račun)
• podatke klijenta
• opis usluge, iznos, datum prometa
• napomenu: "Poreski obveznik nije u sistemu PDV-a, PDV nije obračunat na računu u skladu sa članom 33. ZPDV" (paušalac nije u sistemu PDV-a osim ako nije dobrovoljno ušao)

SEF — da li te se tiče

SEF (Sistem elektronskih faktura) je obavezan za sve subjekte javnog sektora i sva pravna lica obveznike PDV-a. Paušalac koji nije u PDV-u nije obvezan SEF korisnik za slanje, ali — i ovo je ključno — mora da prima e-fakture preko SEF-a ako mu ih neko šalje, ako je dobrovoljni korisnik. U praksi, čim počneš da fakturišeš većim firmama ili državi, gotovo sigurno ćeš se registrovati na SEF i koristiti ga.

Da bi se prijavio na SEF, treba ti kvalifikovani elektronski sertifikat. Prijava ide preko portala efaktura.gov.rs.

Najčešće greške u prvih 60 dana

Iz prakse, evo gde ljudi padnu:

1. Mešaju privatni i poslovni novac. Plaćaju kafu iz poslovne kartice, ili prebacuju keš sa poslovnog na privatni "za hleb". Tehnički, kao paušalac to možeš — porez ne zavisi od troškova — ali ako ikada izađeš iz paušala u knjige, ova navika će te koštati.

2. Ne plaćaju porez na vreme. Mesečna obaveza dospeva 15. u mesecu za prethodni mesec. Kašnjenje povlači kamatu i, posle nekog vremena, prinudnu naplatu sa računa.

3. Ne vode KPO uredno. "Imam fakture u mejlu, biće sve." Kad dođe inspekcija ili kad ulaziš u PDV jer si prešao limit, retroaktivno popunjavanje KPO knjige je pakao.

4. Ne prate limit od 6 miliona. Pređu prag u oktobru, nastave da fakturišu kao paušalci, pa u januaru shvate da su trebali da uđu u PDV. Naknadno ulaze sa kaznama.

5. Zaboravljaju test samostalnosti. Jedan klijent koji im daje 95% prihoda, koristi njegov laptop, prati njegov radni kalendar. Posle dve godine — provera Poreske, klijent dobija dodatni račun za porez.

6. Nemaju rezervu za godišnju obavezu. Iako je porez mesečan, postoje godišnji izveštaji i situacije (npr. prelazak limita) kad treba odjednom platiti veću sumu. Drži rezervu od barem dva mesečna iznosa na strani.

Kako Fakturko ulazi u svakodnevnicu paušalca

Kad si jednom registrovan, posao više nije papirologija — posao je da fakturišeš, da znaš ko ti duguje, i da na kraju meseca to sve preneseš knjigovođi (ako ga imaš) ili sam centralizuješ. Fakturko je SaaS koji ti drži ceo taj operativni deo na jednom mestu: praviš fakture iz pet šablona, šalješ ih na mejl klijentu jednim klikom, vidiš statuse plaćanja, a KPO evidenciju imaš automatski jer svaka faktura ulazi u sistem hronološki. Ako počneš da radiš sa pravnim licima koja traže SEF, slanje na SEF je jedan klik.

Praktičan deo koji štedi najviše vremena je Faktor, AI asistent koji razume glasovne i tekstualne poruke preko Telegrama i WhatsApp-a. Pošalješ "pošalji Žiki istu fakturu kao prošli mesec" dok šetaš psa — faktura je kreirana, otišla na mejl, i evidentirana. Mesečne fakture za stalne klijente postaviš jednom kao recurring i one se same šalju. Kad ti dođe poreska prijava ili razgovor sa knjigovođom, "pošalji knjigovođi sve fakture za maj" je jedna glasovna poruka. Za paušalca koji posao radi po terenu, ovo je razlika između "fakturisaću večeras" (što često znači nikad) i "fakturisao sam dok sam čekao kafu".

Zaključak

Registracija paušalca u Srbiji 2025. nije komplikovana kad razložiš korake: proveri da li ti delatnost dozvoljava paušal, izaberi pravu šifru, podnesi prijavu u APR-u (najbolje online), prijavi se Poreskoj kroz PPDG-1R, otvori poslovni račun, registruj se na SEF ako ćeš raditi B2B, i počni da vodiš KPO od prve fakture. Ceo proces od odluke do prve legalne fakture može da stane u nedelju dana.

Ono što dolazi posle — fakturisanje, evidencija, naplata — je deo koji se ponavlja svakog meseca godinama. Zato vredi da od starta postaviš sistem koji radi za tebe umesto da ti svako veče oduzima sat. Probaj besplatno na fakturko.io/register — prva faktura ti je gotova za dva minuta.