Kada prekoračenje 8 miliona menja tvoj poreski status

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 9. septembar 2026. · 8 min čitanja

Radiš mirno kao paušalac, faktura ide, novac stiže, i onda u novembru shvatiš da si već u avgustu prešao osam miliona dinara prometa u poslednjih 12 meseci. Sada nisi u problemu samo zato što nisi ušao u PDV na vreme — nego zato što je Poreska uprava to shvatila pre tebe.

Prag za obavezan ulazak u sistem PDV-a i dalje stoji na osam miliona dinara ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci. Sudeći po poslednjem Predlogu izmena Zakona o PDV-u, taj iznos se ne pomera, iako se u javnosti dugo najavljivalo povećanje. Ono što se menja jesu detalji oko trenutka evidentiranja i procedure — i upravo tu većina preduzetnika napravi grešku koja košta.

Kako se stvarno računa promet od 8 miliona

Prag se ne gleda po kalendarskoj godini, nego kao kliznih 12 meseci unazad. To je najvažnija stvar koju paušalci i mali preduzetnici pogrešno razumeju. Nije bitno šta piše u prometu za tekuću godinu — bitno je koliko si fakturisao u bilo kojih 12 uzastopnih meseci.

Konkretno: ako u periodu od oktobra prošle godine do septembra ove godine imaš ukupno 8.050.000 dinara fakturisanog prometa, prešao si prag — bez obzira što ti u tekućoj godini stoji samo 5 miliona.

U taj promet ulazi:

• vrednost isporučene robe i usluga (bez obzira da li je faktura naplaćena ili ne)
• avansi koje si primio
• promet iz svih delatnosti koje obavljaš pod istim PIB-om
• promet u dinarima i preračunata vrednost stranih faktura po kursu NBS

U promet ne ulaze:

• prodaja osnovnih sredstava
• promet oslobođen PDV-a bez prava na odbitak (određene finansijske i obrazovne usluge)
• naknada štete koja se ne fakturiše kao usluga

Za paušalce postoji dodatni sloj: pored PDV praga od 8 miliona, postoji i paušalni limit od 6 miliona dinara za zadržavanje statusa paušalnog poreza. To su dva različita praga i mešanje ova dva iznosa je najčešća greška u praksi.

Šta se dešava kada pređeš prag

Zakon je ovde jasan. Kada u bilo kojih 12 uzastopnih meseci ostvariš promet veći od 8 miliona dinara, dužan si da podneseš evidencionu prijavu za PDV najkasnije do isteka prvog roka za podnošenje periodične poreske prijave — u praksi to znači početkom narednog meseca.

Od dana kada te Poreska uprava evidentira kao obveznika PDV-a, sve tvoje fakture moraju da sadrže PDV. Ne od početka godine, ne retroaktivno — od datuma evidentiranja.

Evo praktičnog primera:

Problem počinje ako propustiš rok. Kazne za nepodnošenje evidencione prijave se kreću u desetinama hiljada dinara za preduzetnika, a mogu biti i znatno veće u zavisnosti od toga koliko je vremena prošlo i koliki je promet napravljen bez PDV-a. Pored kazne, Poreska uprava može da naknadno obračuna PDV na sav promet ostvaren posle dana kada si trebao da uđeš u sistem — a taj novac više ne možeš da fakturišeš kupcima.

Tri scenarija iz prakse

Paušalac frilenser koji radi za inostranstvo. Marko piše softver za nemačku firmu, fakturiše 4.500 evra mesečno. Godišnje to je oko 6,3 miliona dinara. Ovde imamo dva praga u igri: prešao je paušalni limit od 6 miliona, ali još nije prešao PDV prag od 8 miliona. Rezultat: gubi paušalni status i prelazi na samooporezivanje (dvojno knjigovodstvo), ali još nije obveznik PDV-a. Kada dogodine bude fakturisao 4.700 evra mesečno i pređe i 8 miliona, ulazi i u PDV.

Mala trgovinska radnja. Ana vodi radnju sa opremom, promet od 750.000 dinara mesečno. U martu je uradila veliki posao od 1,2 miliona i skočila u zbiru. Rezultat: 12-mesečni zbir joj se popeo na 8,3 miliona. Mora da uđe u PDV, i sada mora da odluči da li da poveća cene za 20% (i izgubi deo mušterija) ili da apsorbuje PDV iz svoje marže.

Konsultantska DOO firma. Igor ima DOO, radi sa domaćim firmama koje su i same u PDV sistemu. Kad on pređe 8 miliona i uđe u PDV, njegovi klijenti to jedva primete — oni PDV odbijaju kao prethodni porez. Ovde je ulazak u PDV često i korisan, jer sada Igor može da odbija PDV na kancelariju, opremu, softver, gorivo.

Ta razlika je ključna: za koga radiš određuje da li je ulazak u PDV šteta ili neutralna promena.

Šta se konkretno menja u tvom radu

Kada uđeš u PDV, dobijaš niz obaveza koje pre toga nisi imao:

1. PDV na svaku fakturu — 20% opšta stopa, 10% za određene proizvode i usluge (osnovne životne namirnice, ogrevno drvo, komunalne usluge i drugo — proveri aktuelnu listu u Zakonu o PDV-u).
2. Poreska prijava PDV (obrazac PP PDV) — mesečno ili tromesečno, u zavisnosti od visine prometa. Novi obveznici obično kreću sa tromesečnom prijavom.
3. KEPU knjiga i evidencija ulaznih/izlaznih faktura — vodi se elektronski.
4. Obavezno slanje faktura preko SEF-a ako fakturišeš pravnim licima i državi. Paušalac koji je van PDV-a takođe šalje preko SEF-a kada fakturiše javnom sektoru, ali kada uđeš u PDV, SEF postaje deo tvoje svakodnevice sa svakom fakturom ka pravnom licu.
5. Pravo na odbitak prethodnog PDV-a — sve što kupiš za posao, PDV iz ulaznih faktura odbijaš od PDV-a koji si naplatio.

Ako radiš sa fizičkim licima ili sa preduzetnicima koji nisu u PDV, ulazak u sistem te u praksi čini 20% skupljim (ili ti smanjuje maržu za taj iznos). Ako radiš sa firmama u PDV sistemu, promena je neutralna do korisna.

Za brzo procenjivanje šta znači ulazak u PDV u tvom slučaju, iskoristi neki PDV kalkulator i izračunaj kako se cena menja sa i bez PDV-a — pomaže i kod razgovora sa klijentima o novoj ceni.

Dobrovoljni ulazak u PDV — kada ima smisla

Ne moraš da čekaš prag. Možeš dobrovoljno da uđeš u sistem PDV-a i to u tri scenarija ima smisla:

Radiš skoro isključivo sa PDV obveznicima. Tvoj klijent svejedno odbija PDV kao prethodni porez, a ti dobijaš pravo da odbijaš PDV na svoje troškove. Neto: dobit.

Imaš velike početne investicije. Kupuješ opremu, alat, računare, softver — sve to ima PDV koji sada možeš da odbiješ. Dobrovoljni ulazak može da ti vrati stotine hiljada dinara u prvoj godini.

Približavaš se pragu i znaš da ćeš ga preći. Umesto da čekaš da te uhvati na neplaniran datum, uđeš svesno kada tebi odgovara — na početku kvartala, kada si spreman sa cenovnikom i sistemom.

Napomena: kada jednom dobrovoljno uđeš u PDV, obavezan si da ostaneš u sistemu najmanje dve kalendarske godine.

Najčešće greške pri prelasku praga

Greška 1: računanje po kalendarskoj godini. Prati kliznih 12 meseci, ne januar-decembar. Svaki mesec ti "izlazi" najstariji mesec i "ulazi" najnoviji.

Greška 2: mešanje paušalnog limita i PDV praga. Ovo su dva različita broja i dve različite obaveze. Možeš da izgubiš paušal a da ne uđeš u PDV, i obrnuto — možeš da uđeš u PDV a da si i dalje "veliki paušalac" (nemoguće u praksi jer se prag paušalca prelazi pre PDV-a, ali princip odvojenosti stoji).

Greška 3: prilagođavanje cenovnika u zadnji čas. Kada uđeš u PDV i moraš da povećaš cene za 20%, klijenti fizička lica to primete odmah. Ako te nađe nespremnog, gubiš mušterije. Sa mesec ili dva unapred imaš vreme da razgovaraš, objasniš, ponudiš rešenja.

Greška 4: kašnjenje sa evidencionom prijavom. Kazne nisu simbolične, a Poreska uprava sve više unakrsno proverava podatke iz eFakture i SEF-a.

Greška 5: netačan iznos u fakturama posle ulaska. Nove fakture moraju da sadrže obavezne elemente PDV fakture — PIB, ime obveznika, poresku osnovicu, poresku stopu, iznos PDV-a. Prve nedelje su najosetljivije.

Prakticno resenje kad si na 90% praga

Ovde Fakturko radi umesto tebe. Softver automatski sabira sav promet iz izdatih faktura u kliznih 12 meseci — ne moraš ti da kalkulišeš u glavi ili u Excel-u kad je koja faktura bila. Kada se približiš pragu od 8 miliona (ili paušalnom pragu od 6 miliona, u zavisnosti od tvog statusa), AI asistent Faktor te upozori — preko Telegrama ili WhatsApp-a stigne poruka tipa "trenutno si na 7,4 miliona u poslednjih 12 meseci, sledeći veliki račun te vodi preko praga".

Uz to, kada dođe trenutak za prelazak, Fakturko drži tvoje fakture spremne za oba režima. Preduzetnici koji vode više firmi pod istim nalogom (paušalna radnja plus DOO, na primer) dobijaju odvojeno praćenje po firmi — svaki entitet ima svoj brojač prema svom pragu, bez mešanja. Kada faktura ide na SEF, ide sa ispravnom stopom PDV-a od dana kada si i zvanično obveznik.

Kratka kontrolna lista pre nego što pređeš prag

Pre nego što uđeš u sistem PDV-a — svesno ili prisilno — proveri:

• Koliko ti iznosi zbir prometa u poslednjih 12 meseci, ne u tekućoj godini
• Da li tvoji klijenti odbijaju PDV (pravna lica u sistemu) ili ne (fizička lica, mali preduzetnici)
• Da li ti trebaju veće nabavke opreme u narednih 6-12 meseci — utiče na odluku o dobrovoljnom ulasku
• Da li ti knjigovođa već zna da se približavaš pragu i ima li kapacitet za mesečnu/kvartalnu PDV prijavu
• Da li si spreman za SEF na svakoj fakturi ka pravnom licu
• Kako ćeš objasniti novu cenu klijentima fizičkim licima

Prelazak praga nije katastrofa, ali jeste trenutak koji zahteva pripremu. Preduzetnici koji planiraju taj korak mesec-dva unapred prolaze mirno. Oni koje zatekne u novembru sa retroaktivnom obavezom — plaćaju to iz svog džepa, jer klijenti već imaju svoje fakture bez PDV-a i nema kome da se ispostavi razlika.

Ako želiš da ti softver umesto tebe prati promet i javi kad si na 80% ili 90% praga, probaj Fakturko besplatno — prva faktura je gotova za dva minuta, a dalje AI asistent radi računicu u pozadini.