Frilenserski porez: samooporezivanje ili paušal?
Radiš za klijenta iz inostranstva, novac stiže na račun, a ti ne znaš da li si dužan da prijaviš porez, kada i po kom modelu. Što si duže pustio da stvar "odleži", to je kazna bliže. Dobra vest: pravila su prilično jasna, a izbor modela možeš da menjaš iz kvartala u kvartal.
U tekstu su iznosi i stope za samooporezivanje, kvartalni rokovi i poređenje sa paušalom. Za konkretan slučaj proveri aktuelne brojeve na sajtu Poreske uprave ili kod knjigovođe, jer se normirani troškovi usklađuju iz godine u godinu.
Šta je samooporezivanje i na koga se odnosi
Samooporezivanje se odnosi na fizička lica koja zarađuju od klijenata (najčešće iz inostranstva) čiji isplatilac ne obračunava i ne plaća porez i doprinose u Srbiji. Nisi registrovan kao preduzetnik, nemaš firmu: sam obračunavaš porez na prihod, podnosiš prijavu i plaćaš.
Zakon o porezu na dohodak građana nudi dve opcije za obračun, a bira se za svaki kvartal posebno. Izbor jedne opcije ne obavezuje te da je koristiš i narednog kvartala. Ako ti u jednom kvartalu odgovara prva, u sledećem možeš da pređeš na drugu.
Tipične situacije:
- programer koji radi za kompaniju iz inostranstva, a fakturiše kao fizičko lice,
- dizajner ili prevodilac sa nekoliko stranih klijenata,
- neko ko ima redovan posao, a dodatno radi frilens projekte.
Dva modela: normirani troškovi i stope
Razlika između modela je u tome koliko troškova ti se priznaje bez dokazivanja i po kojoj stopi se oporezuje ostatak.
| Prva opcija (Model A) | Druga opcija (Model B) | |
|---|---|---|
| Normirani troškovi | fiksno 110.647 din. po kvartalu | 66.733 din. po kvartalu + 34% bruto prihoda u tom kvartalu |
| Stopa poreza | 20% (stopa na ostale prihode) | 10% |
| Osnov u zakonu | čl. 12b, u vezi sa čl. 56 i čl. 85 st. 5 tač. 2) podtač. (1) | čl. 85 st. 5 tač. 2) podtač. (2) |
Iznosi normiranih troškova se indeksiraju i menjaju se po godinama. Brojevi iznad su oni koji su navedeni u tekstu zakona (izvor: paragraf.rs, Zakon o porezu na dohodak građana). Pre svake prijave proveri da li važe isti iznosi za period u kom podnosiš prijavu. Stari iznosi koji se još vide na nekim sajtovima su zastareli.
Kako to izgleda na ilustrativnom primeru (okrugli iznosi, samo za razumevanje logike):
- Prihod u kvartalu: 1.000.000 din.
- Model A: osnovica = 1.000.000 − 110.647 = 889.353 din., porez 20% na to.
- Model B: troškovi = 66.733 + 34% od 1.000.000 (340.000) = 406.733 din.; osnovica = 593.267 din., porez 10% na to.
Kod većih prihoda druga opcija je u praksi često povoljnija, jer niža stopa i veći priznati troškovi rade u tvoju korist. Kod manjih prihoda razlika se smanjuje, a na kraju presuđuje i visina doprinosa, o čemu sledi u narednom delu. Zato je smisleno da pre svake prijave napraviš brzu računicu za oba modela, ili da to prepustiš knjigovođi.
Doprinosi: ono što se često previdi
Pored poreza, plaćaš i doprinose. Stope kod samooporezivanja su 24% za PIO i 10,3% za zdravstveno osiguranje.
Zdravstveni doprinos plaćaš samo ako nisi osiguran po drugom osnovu. Ako si zaposlen negde drugde, zdravstveno ne plaćaš ponovo, ali porez i PIO doprinos na frilenserski prihod ipak plaćaš.
Doprinosi se računaju u okviru granica osnovice za doprinose. Za 2026. godinu najniža mesečna osnovica iznosi 51.297 dinara, a najviša 732.820 dinara (objavljeno u Službenom glasniku; vidi pregled granica osnovica za 2026).
Kod druge opcije PIO ima minimalnu kvartalnu obavezu kad postoji prijavljen prihod. Konkretan iznos minimalnog doprinosa za tekući period proveri na portalu Poreske uprave ili kod knjigovođe, jer se menja sa osnovicom. Isto važi za minimalni zdravstveni doprinos.
Praktičan zaključak: pre nego što poželiš da "pređeš na onaj model koji ima nižu stopu", saberi porez i doprinose za oba modela, ne samo porez.
Kvartalne prijave: rokovi i kako se podnose
Prijava je kvartalna i podnosi se na obrascu PP OPO-K. Rokovi za prijavu i uplatu:
| Kvartal | Rok |
|---|---|
| I kvartal | do 30. aprila |
| II kvartal | do 30. jula |
| III kvartal | do 30. oktobra |
| IV kvartal | do 30. januara naredne godine |
Prijavu možeš da podneseš:
- elektronski preko portala ePorezi,
- elektronski preko portala Frilenseri,
- u papirnom obliku, u filijali Poreske uprave ili poštom.
Poreska uprava navodi da posle uspešne prijave preko portala Frilenseri sistem automatski generiše uplatnicu sa QR kodom, koji možeš da koristiš i u mBanking aplikaciji (vidi vest o prijavi za prvi kvartal 2026). To je i najbezbedniji način: ne prepisuješ račun, šifru plaćanja ni poziv na broj ručno, jer ih portal sam popuni. Ako ipak uplaćuješ ručno, tačne podatke uzmi sa portala Poreske uprave (purs.gov.rs) ili od knjigovođe, nikad sa foruma.
Za neblagovremeno podnošenje prijave predviđena je novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara, a uz to se obračunava kamata od dana dospelosti do dana plaćanja (vidi pravilnik o prijavi samooporezivanjem). Kad rok padne na neradni dan, proveri kod Poreske uprave da li se pomera na prvi radni dan, umesto da se oslanjaš na pretpostavku.
Jedna stvar koju knjigovođe različito tumače: da li se prijava podnosi kad u kvartalu nije bilo nikakvog prihoda. Ako si u dilemi, pitaj Poresku upravu ili knjigovođu pre nego što izostaviš kvartal.
Alternativa: otvaranje preduzetničke radnje sa paušalom
Kad prihodi od klijenata postanu redovni i veći, razmisli o registraciji preduzetnika sa paušalnim oporezivanjem. Paušal ima gornju granicu: do 6 miliona dinara prihoda godišnje. Preduzetnik koji u kalendarskoj godini ostvari veći prihod gubi pravo na paušal.
Šta se menja kad pređeš na preduzetnika:
- Plaćaš paušalni porez i doprinose po rešenju Poreske uprave, ne prijavljuješ kvartalno kao frilenser. Visina zavisi od rešenja, pa je ne tražim po blogovima: proveri je kod Poreske uprave ili knjigovođe.
- Paušalac vodi KPO knjigu.
- Prag za ulazak u sistem PDV-a je 8 miliona dinara prometa u prethodnih 12 meseci. Paušalac može i dobrovoljno da se evidentira za PDV, ali time prestaje da bude paušalac, prelazi na oporezivanje po stvarnom prihodu i vodi poslovne knjige.
- Udruženja preduzetnika traže podizanje limita za paušal, ali dok to ne postane usvojena izmena zakona, ne računaj na to. Aktuelne limite uvek proveri na sajtu Poreske uprave (purs.gov.rs) ili kod knjigovođe (vidi vest o zahtevu za povećanje limita).
Kad se isplati koji put? Okvirno:
| Situacija | Šta obično ima smisla |
|---|---|
| Povremeni, manji prihodi, imaš i redovan posao | samooporezivanje, jer ne otvaraš ništa i zdravstveno ti je već plaćeno |
| Redovni prihodi od stranih klijenata, ispod limita | uporedi paušal sa samooporezivanjem za realne godišnje brojeve |
| Prihodi blizu ili iznad 6 miliona godišnje | paušal ne dolazi u obzir, razmisli o drugom obliku |
| Radiš i sa domaćim firmama | preduzetnik daje više mogućnosti i više uredne dokumentacije |
Računica uvek mora da uključi i troškove vođenja knjiga, a ne samo porez.
Fakture i SEF: šta frilenser mora
Pitanje koje se često postavlja: da li frilenser mora da fakturiše preko SEF-a? Fakture stranim klijentima se uglavnom ne izdaju preko domaćeg SEF-a, jer strani kupac nije domaći subjekt javnog ili privatnog sektora. Preduzetnici i pravna lica van sistema PDV koji nemaju zahteve prema javnom sektoru i nisu se registrovali na SEF nisu dužni da izdaju e-fakture (vidi pregled obaveze e-faktura).
To ne znači da fakture ne treba da postoje. Uredna faktura (ili predračun) je tvoj dokaz o prihodu, osnov za prijavu i za razgovor sa knjigovođom. Ako ti treba polazna tačka, možeš da počneš od nekog šablona, na primer da preuzmeš besplatan obrazac fakture i prilagodiš ga stranom klijentu (valuta, opis usluge, uslovi plaćanja).
Kako ovo rešava Fakturko
Najveći deo frilenserske muke nije sam porez, nego praćenje: koji klijent je platio, koliko si fakturisao u kvartalu i šta da pripremiš za prijavu. Fakturko podržava više valuta, pa fakture i predračune možeš da pišeš i za strane klijente. Faktura ima status plaćanja, a kontrolna tabla prikazuje koliko si fakturisao od početka godine, što je korisno kad pratiš koliko si blizu limita za paušal.
Faktoru, AI asistentu, možeš da pišeš ili šalješ glasovnu poruku u aplikaciji, na Telegramu ili na WhatsApp-u. On pripremi fakturu, a ti potvrdiš pre slanja, pa faktura nikad ne odlazi sama. Kad treba da skupiš dokumentaciju za knjigovođu, paket sa izdatim fakturama (i opciono Excel) i dokumentima kao što su računi i izvodi možeš da pošalješ mejlom ručno ili po rasporedu iz aplikacije. Fakturko ne računa poreze i ne podnosi prijavu umesto tebe: ti ostaješ pri portalu Poreske uprave, a Fakturko ti sređuje papire koji prethode prijavi.
Šta da uradiš ovog kvartala
- Saberi sav prihod u kvartalu u dinarima, sa kursom koji važi za tvoj slučaj.
- Izračunaj porez i doprinose za oba modela i uporedi ukupan iznos.
- Proveri da li si osiguran po drugom osnovu (utiče na zdravstveni doprinos).
- Podnesi prijavu na obrascu PP OPO-K pre roka, najlakše preko portala Frilenseri, i plati po uplatnici koju portal generiše.
- Ako ti prihodi stalno rastu, jednom godišnje uporedi samooporezivanje sa paušalom.
Frilenserski porez ne mora da bude noćna mora ako imaš sređene fakture i znaš rokove. Ako želiš da ti fakturisanje i dokumentacija budu na jednom mestu, isprobaj Fakturko: registracija je besplatna, a probni period traje 90 dana bez kartice.
Napomena: tekst je opšteg karaktera i ne zamenjuje savet knjigovođe ili poreskog savetnika. Iznose, stope i rokove uvek proveri na sajtu Poreske uprave (purs.gov.rs) pre podnošenja prijave.
Česta pitanja
Šta je samooporezivanje za frilensere u Srbiji?
Samooporezivanje je način na koji fizičko lice koje nije registrovano kao preduzetnik samo obračunava i plaća porez i doprinose na prihode od klijenata, najčešće iz inostranstva, čiji isplatilac to ne radi u Srbiji. Prijava se podnosi kvartalno na obrascu PP OPO-K. Aktuelne iznose i pravila proveri na sajtu Poreske uprave ili kod knjigovođe.
Koji model samooporezivanja je povoljniji, prva ili druga opcija?
Prva opcija priznaje fiksne normirane troškove po kvartalu i oporezuje ostatak po stopi od 20%. Druga opcija priznaje fiksni iznos plus 34% bruto prihoda i oporezuje ostatak po stopi od 10%. Kod većih prihoda druga opcija je u praksi često povoljnija, ali treba sabrati porez i doprinose za oba modela. Izbor se može menjati iz kvartala u kvartal, a konkretnu računicu uradi sa knjigovođom.
Do kada moram da podnesem prijavu za samooporezivanje?
Prijava je kvartalna: za prvi kvartal rok je do 30. aprila, za drugi do 30. jula, za treći do 30. oktobra, a za četvrti do 30. januara naredne godine. Podnosi se elektronski preko portala ePorezi ili Frilenseri, ili u papirnom obliku. Za zakasnelu prijavu predviđena je novčana kazna i kamata, pa proveri rokove na portalu Poreske uprave.
Da li kod samooporezivanja plaćam i doprinose, a ne samo porez?
Da, pored poreza plaćaš doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje. Zdravstveni doprinos plaćaš samo ako nisi osiguran po drugom osnovu, na primer preko redovnog zaposlenja. Porez i PIO doprinos na frilenserski prihod plaćaš i kada si zaposlen negde drugde. Tačne stope i granice osnovica proveri na sajtu Poreske uprave ili kod knjigovođe.
Kada se isplati otvoriti preduzetničku radnju sa paušalom umesto samooporezivanja?
Preduzetnik sa paušalnim oporezivanjem je opcija kada su prihodi od klijenata redovni i veći. Paušal ima godišnju gornju granicu prihoda, a preduzetnik koji je prekorači gubi pravo na paušal. Pre odluke uporedi ukupne obaveze u oba slučaja i konsultuj knjigovođu ili Poresku upravu.