Eko taksa i poreski kredit: šta obveznik radi

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 17. septembar 2026. · 9 min čitanja

Nova pravila za obračun poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte donose konkretne obaveze za firme koje ispuštaju CO2, metan i druge pokrivene gasove. Ako upravljaš postrojenjem sa dozvolom za emisije u proizvodnji đubriva, cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma ili električne energije, ovo te se tiče direktno — i nije stvar samo za knjigovođu, već i za tebe kao vlasnika, jer greška u obračunu ide na tvoj račun.

Ovaj tekst je vodič kroz to kako izgleda prijava, ko ima pravo na poreski kredit, kako se dokazuje smanjenje emisija i gde firme najčešće padnu.

Ko je obveznik i koje emisije se prijavljuju

Obveznik poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte je pravno lice ili preduzetnik koji po propisima o klimatskim promenama mora da ima dozvolu za emisije gasova sa efektom staklene bašte i obavlja delatnost u sektorima koje zakon navodi: proizvodnja veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, cementa, gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i električne energije. Zakon se primenjuje od 1. januara 2026, a aktuelan tekst proveri na sajtu Ministarstva finansija.

Bitno je razumeti da se ne prijavljuje samo CO2. Prijavljuju se svi gasovi sa efektom staklene bašte pretvoreni u tzv. CO2-ekvivalent — dakle metan (CH4), azot-suboksid (N2O), fluorovani gasovi. Svaki od njih ima svoj faktor pretvaranja u CO2e (na primer, metan je značajno „jači" gas od CO2 po jedinici mase).

Za praktični obračun, obveznik prati tri stvari:

• izvore emisija (kotlovi, procesi, vozila u vlasništvu firme, tehnološki gubici),
• količine potrošenih goriva i sirovina koje generišu emisije,
• emisione faktore propisane pravilnikom (koliko tona CO2e nastaje po jedinici goriva/sirovine).

Ako si mali preduzetnik ili paušalac koji ne radi u industriji, verovatno nisi obveznik ovog poreza — eko taksu (naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine) plaćaš samo ako ti je delatnost na propisanom spisku, a ona je posebna stavka i ide preko lokalne poreske administracije. Nemoj ta dva mešati.

Kako izgleda prijava obaveze u praksi

Poreska prijava podnosi se Poreskoj upravi do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, a porez se plaća u istom roku. Suština je da obveznik u prijavi navodi:

1. ukupnu količinu emisija u tonama CO2e,
2. razdvajanje po izvorima i po vrsti gasa,
3. osnovicu za obračun poreza (količina emisija × propisana cena po toni),
4. iznos poreskog kredita za koji se traži umanjenje,
5. neto obavezu za uplatu.

Da bi ovo prošlo bez naknadnih dopisa iz Poreske uprave, moraš imati prateću dokumentaciju iza svakog broja u prijavi. To u praksi znači:

• fakture za kupljena goriva (dizel, mazut, prirodni gas, ugalj) — količine i vrsta,
• otpremnice i evidencije potrošnje po procesu,
• merenja emisija ako imaš instalirane merne uređaje (kontinualno praćenje),
• izveštaje ovlašćenih laboratorija tamo gde se emisije mere uzorkovanjem,
• tehničku specifikaciju opreme (nominalna snaga kotla, tip motora, godište).

Praktičan savet: sve ovo vodi kroz godinu, ne pred rok za prijavu. Firme koje krenu da traže fakture za mazut iz marta u novembru redovno završe sa procenama koje inspekcija ne prihvata.

Mini-primer obračuna

Zamisli srednju firmu koja koristi prirodni gas u proizvodnom procesu. Godišnja potrošnja: 500.000 m³. Emisioni faktor za prirodni gas (orijentaciono, proveri aktuelnu vrednost u pravilniku): oko 1,9 kg CO2 po m³. Ukupna emisija samo iz gasa: 950 tona CO2e. Uz cenu po toni iz propisa, dobiješ osnovicu za porez. Poreski kredit postoji samo za proizvođače električne energije: iznosi 20% opravdanih ulaganja u mere smanjenja emisija, a najviše 80% poreske obaveze.

Ovo je pojednostavljeno — u stvarnosti se sabiraju svi izvori (gas + transport + eventualno procesne emisije) i pravi jedinstven bilans.

Poreski kredit: ko ga dobija i kako se dokazuje

Poreski kredit je mehanizam kojim država nagrađuje obveznike koji ulažu u smanjenje emisija. Ne dobija ga svako — pravo imaju samo proizvođači električne energije koji su najmanje 80% prihoda ostvarili iz te delatnosti, a kredit iznosi 20% opravdanih ulaganja u mere smanjenja emisija, najviše 80% poreske obaveze.

Primeri ulaganja u smanjenje emisija i dokaza koje vredi čuvati (kredit i tada važi samo za proizvođače električne energije):

Poreski kredit se ne priznaje na osnovu izjave — priznaje se na osnovu dokaza. Kredit se računa kao 20% opravdanih ulaganja u mere smanjenja emisija, pa je zamka nepotpuna dokumentacija: bez faktura, ugovora i dokaza da je ulaganje mera smanjenja emisija, kredit je teško odbraniti.

Ako planiraš investiciju koja bi mogla da ti donese kredit, uradi ovo:

1. Izmeri stanje pre — potrošnju, emisije, jedinicu učinka.
2. Sačuvaj sve fakture za opremu, radove, projektnu dokumentaciju.
3. Izmeri stanje posle kroz najmanje jedno kompletno tromesečje rada.
4. Sastavi izveštaj koji povezuje uzrok (investicija) i posledicu (smanjenje).

Najčešće greške koje koštaju

Iz iskustva sa firmama koje su prošle prve prijave, ovo su realni problemi:

Loše razdvajanje izvora. Firma prijavljuje sve emisije „paušalno" bez razdvajanja po procesu. Kad dođe kontrola i traži da se pokaže odakle je došlo tih 800 tona, ispada da su brojevi izvučeni iz potrošnje goriva bez ikakve tehničke logike. Rešenje: napravi mapu izvora emisija u firmi (kotlarnica, proces A, proces B, transport) i vodi evidenciju po svakom.

Pogrešni emisioni faktori. Ljudi koriste faktore iz stare verzije pravilnika ili iz stranih izvora. Faktor mora biti onaj propisan srpskim propisom za tekuću godinu.

Mešanje eko takse i poreza na emisije. Ovo su dve različite obaveze. Eko taksa (naknada za zaštitu životne sredine) je fiksni godišnji iznos koji plaćaju firme čija je delatnost na propisanom spisku aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, prema veličini i delatnosti. Porez na emisije GHG plaćaju samo operateri postrojenja sa dozvolom za emisije u sektorima koje zakon navodi. Firma može imati obe obaveze paralelno.

Traženje kredita bez dokaza. Prijavi se kredit „jer smo kupili novu opremu", ali nema dokaza da je ulaganje mera smanjenja emisija. Poreska rešenjem odbija kredit i firma plati pun iznos plus zateznu kamatu.

Kasno podnošenje. Za razliku od klasične poreske prijave, ovde često treba i eksterna verifikacija podataka pre podnošenja. To zna da traje. Ne kreći dva dana pred rok.

Šta radi paušalac, a šta mala firma

Većina paušalaca, frilensera i mikro firmi neće biti obveznici poreza na emisije GHG — porez plaćaju samo operateri velikih postrojenja sa dozvolom za emisije. Eko taksu (naknadu za zaštitu životne sredine) plaćaju samo ako im je delatnost na propisanom spisku aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, i to po rešenju lokalne poreske administracije, u roku navedenom u rešenju.

Za paušalca praktično to izgleda ovako:

• eko taksa je trošak firme koji ulazi u redovnu evidenciju,
• iznos zavisi od delatnosti i veličine (mikro/malo/srednje/veliko pravno lice),
• rešenje dobiješ jednom godišnje, ako se ne promeni nešto u statusu firme.

Za malu firmu (doo sa proizvodnim procesom) treba proveriti da li ima obavezu dozvole za emisije i da li radi u nekom od sektora koje zakon navodi. Ako imate kotao na mazut, veći proizvodni proces, flotu vozila u vlasništvu firme — konsultuj knjigovođu ili specijalizovanog konsultanta pre nego što odlučiš da „vas se ne tiče".

Frilenser koji radi od kuće ili iz iznajmljenog prostora praktično nema šta da prijavljuje po ovom osnovu — emisije domaćinstva ne idu na firmu.

Kalendar aktivnosti tokom godine

Da bi prijava prošla glatko, evo praktičnog rasporeda posla kroz godinu:

Ovo zvuči kao mnogo posla, i jeste — ali ako ga razbiješ na mesečne rutine, u decembru nemaš noćnu moru. Firme koje su digitalizovale evidenciju troškova i faktura ovo završe za par dana, one koje voze u fasciklama gube nedelje.

Poreski kredit vs. subvencija: nije isto

Često se meša poreski kredit sa subvencijom za zelene investicije. Razlika je važna:

• Poreski kredit = umanjenje poreske obaveze koju već imaš. Ako nemaš obavezu, nemaš od čega da kreditiraš.
• Subvencija / bespovratna sredstva = novac koji dobijaš od države, fonda ili EU programa za investiciju. Ide preko konkursa, ima svoja pravila.

Firma može istovremeno da iskoristi oba mehanizma za istu investiciju — ali svaki po svojim pravilima i sa svojom dokumentacijom. Praktično: kupiš solarne panele, dobiješ delimičnu subvenciju iz republičkog konkursa a poreski kredit na GHG porez dolazi u obzir samo ako si proizvođač električne energije koji ispunjava zakonske uslove.

Za detalje o subvencijama proveri aktuelne konkurse na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine — menjaju se svake godine.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Najveći deo posla oko eko takse i poreza na emisije zapravo je evidencija: fakture za goriva, računi za opremu, dokazi o investicijama, mesečna potrošnja po procesu. Ako ti to visi u papirnim fasciklama i mejlovima, prijava u aprilu postaje arheološki iskop.

U Fakturku ulazne fakture stižu automatski sa SEF-a u Inbox, a slikane račune (za gorivo na benzinskim pumpama, sitniju opremu, servise) pošalješ preko Telegrama — OCR izvuče podatke i račun se sačuva među dokumentima za knjigovođu. Kada dođe vreme za sastavljanje prijave, knjigovođi šalješ paket (izdate fakture i dokumenta) ručno ili automatski po rasporedu, umesto da po fasciklama tražiš račun od marta.

Zaokruženo

Porez na emisije GHG i poreski kredit nisu birokratska formalnost — oni menjaju kako firma planira investicije. Firma koja meri, dokumentuje i planira može značajno smanjiti obavezu; firma koja to radi „napamet" na kraju plaća pun iznos i još kaznu na netačan obračun. Nema magije: sve se svodi na urednu evidenciju kroz godinu i konkretne dokaze za svaki broj u prijavi.

Ako ti evidencija troškova i faktura još uvek stoji po tri različita mesta, počni tu — probaj Fakturko besplatno i vidi kako ti izgleda mesec u kome svaka faktura, račun i ulazni trošak stoji na jednom mestu, spreman za knjigovođu i za prijavu.