E-registracija preduzetnika: šta uraditi pre klika Submit

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 8. avgust 2026. · 9 min čitanja

Prijava firme preko APR portala traje 15 minuta ako sve pripremiš unapred — ili tri dana i dva odbijena zahteva ako kreneš na slepo. Razlika nije u brzini kucanja, nego u tome što većina osnivača ne zna da bira šifru delatnosti, poreski režim i naziv firme pre nego što otvori aplikaciju. Ovo je lista koju bih dao sebi da mogu da se vratim u dan pre registracije.

Šta ti stvarno treba pre nego što uđeš na APR portal

E-registracija preduzetnika preko APR-a zahteva kvalifikovani elektronski sertifikat (najčešće na ličnoj karti sa čipom ili na tokenu), instaliran čitač i potpisnu aplikaciju, plaćenu naknadu za registraciju i unapred donete četiri odluke: naziv firme, sedište, šifru pretežne delatnosti i poreski režim. Bez ijedne od ovih stavki, zahtev pada ili se vraća na dopunu.

Konkretno, evo šta treba da imaš spremno na stolu (ili u dokumentima):

• Lična karta sa čipom aktivirana kod MUP-a, ili kvalifikovani sertifikat od izdavaoca (Halcom, MUP, Pošta, E-Smart). Bez sertifikata ne možeš da potpišeš zahtev.
• Čitač kartica i NexU / potpisna aplikacija instalirana i testirana. Nemoj to prvi put da instaliraš u trenutku kad podnosiš zahtev — pola sata gubljenja vremena.
• Email adresa i broj telefona koje ćeš stvarno koristiti za firmu. Na taj email stižu obaveštenja iz APR-a, Poreske uprave i kasnije SEF-a.
• Adresa sedišta — može biti kućna adresa. Ako je stan u zakupu, dobro je da imaš saglasnost vlasnika (APR to ne traži za preduzetnika, ali Poreska uprava može).
• Predlog naziva firme i rezervni predlog, za slučaj da je prvi zauzet ili ne prolazi.
• Šifra pretežne delatnosti — jedna, iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti. Ovo je odluka koja ti kasnije određuje da li možeš da budeš paušalac.
• Broj tekućeg računa — nije obavezan pri registraciji, ali ćeš ga otvarati odmah posle.
• Dokaz o uplati naknade APR-u — proveri aktuelan iznos na sajtu APR-a pre podnošenja.

Sve ovo staje na jednu A4 stranu. Odvoj sat vremena veče pre, popuni checklistu, pa ujutru samo prepisuješ u portal.

Kako odabrati šifru delatnosti (i zašto nije nevažno)

Šifra pretežne delatnosti određuje da li imaš pravo na paušalno oporezivanje, kolika ti je osnovica doprinosa i, u nekim slučajevima, da li smeš da radiš iz stana. Bira se JEDNA šifra, ali možeš da fakturišeš usluge iz drugih šifara — ključno je da je "pretežna" ona kojom se najviše baviš.

Najčešće greške:

• IT konsultant upiše 62.02 (konsultantske aktivnosti u IT-u) — a ova šifra je isključena iz paušalnog režima. Rezultat: obavezan si na knjige, samooporezivanje i mesečne obračune, iako si mislio da si paušalac.
• Frilenser dizajner upiše 74.10 (specijalizovane dizajnerske aktivnosti) — može paušal, ali proveri limite prihoda za tvoju šifru.
• Neko ko drži online kurseve upiše 85.59 (ostalo obrazovanje) — u redu, ali ako prodaje digitalne proizvode, možda mu više odgovara 58.29 (izdavanje softvera) ili 63.12.

Praktičan savet: pre nego što odabereš šifru, otvori spisak delatnosti isključenih iz paušalnog oporezivanja (Uredba Vlade, aktuelna verzija na sajtu Poreske uprave) i proveri da tvoja šifra NIJE tu. Ako jeste, a ti želiš paušal — biraj drugu šifru koja realno pokriva tvoj posao, ili se pomiri sa knjigama.

I još jedno: šifru možeš da promeniš kasnije, ali to je novi zahtev APR-u, nova naknada i može da povuče izmenu poreskog rešenja. Bolje odmah dobro.

Paušal ili samooporezivanje: kako da znaš šta ti se isplati

Kod registracije biraš poreski režim. Za većinu novih preduzetnika izbor je između paušalnog oporezivanja (fiksna mesečna obaveza, bez knjiga) i samooporezivanja (vodiš knjige, plaćaš porez na stvarnu dobit). Odluka se svodi na tri pitanja: koliko ćeš da fakturišeš, koliko ćeš imati troškova i da li tvoja delatnost sme na paušal.

Konkretno: ako si UX dizajner koji radi za dve inostrane firme, fakturišeš oko 4.000 EUR mesečno i troškovi su ti laptop, softver i struja — paušal je gotovo sigurno bolji. Ako otvaraš kafić, imaš zakup, robu, opremu i tri zaposlena — samooporezivanje, jer troškovi značajno smanjuju osnovicu.

Zamka na koju upadaju frilenseri: prijave se kao paušalci, prihod im poraste i pređu limit, a ne prijave prelazak na vreme. Rezultat: nakon revizije, doplaćuje se razlika za ceo period preko limita, plus kamate. Ako ti prihod raste, prati ga mesečno, ne godišnje.

Zahtev za paušalno oporezivanje se podnosi elektronski Poreskoj upravi, u roku od 15 dana od registracije. Nemoj to da odložiš — ako propustiš rok, automatski ideš na samooporezivanje za tu godinu.

Naziv, sedište, PIB: sitnice koje vraćaju zahtev

APR odbija zahteve najčešće zbog formalnih grešaka u nazivu i sedištu, ne zbog krupnih stvari. Naziv preduzetnika po zakonu mora da sadrži tvoje puno ime i prezime, oznaku delatnosti (kratak opis), sedište i reč "preduzetnik" ili skraćenicu "pr". Fantazijski deo ("Studio Luna") je opcion.

Primer ispravnog naziva: Studio Luna, dizajn Marko Marković PR Beograd. Ili minimalno: Marko Marković PR Beograd.

Sedište mora da bude potpuna adresa — ulica, broj, opština, grad, poštanski broj. Ako živiš u stanu i tu ćeš raditi, upiši tu adresu. Ako planiraš da radiš iz coworking prostora, imaj ugovor spreman za slučaj provere.

PIB (poreski identifikacioni broj) i matični broj dobijaš automatski kroz APR proces — ne moraš posebno da ideš u Poresku upravu. Rešenje o registraciji stiže u elektronsko sanduče na eUpravi, obično za jedan do tri radna dana. Sa tim rešenjem odmah možeš da otvoriš tekući račun u banci — banka će tražiti rešenje APR-a, karton deponovanih potpisa i ličnu kartu.

Sitan detalj koji svi zaboravljaju: pri registraciji ćeš uneti i elektronsku adresu za prijem pošte (eSanduče). To je zvanični kanal kojim ti stižu rešenja Poreske uprave i drugih organa. Ako ga ne pratiš, može ti proći rok za žalbu na rešenje.

Prvih sedam dana posle rešenja: šta radiš odmah

Kad ti stigne rešenje o registraciji, počinje trka sa rokovima. Evo redosleda koji funkcioniše:

1. Otvori tekući račun u banci (dan 1). Bez računa ne možeš primati uplate ni plaćati doprinose. Ponesi rešenje APR-a, ličnu kartu i pečat ako ga praviš (nije obavezan, ali neke banke ga još traže).
2. Prijavi tekući račun APR-u (dan 1-2). Ide elektronski, brzo je, ali je obavezno.
3. Podnesi zahtev za paušal ako ti odgovara (rok 15 dana od registracije). Preko portala Poreske uprave, formular PPDG-1R.
4. Registruj se na SEF (dan 2-5). Ako radiš B2B ili sa javnim sektorom, moraš na Sistem elektronskih faktura. Prijava ide preko eUprave, sa istim sertifikatom.
5. Prijavi se na PDV ako si preko limita ili očekuješ da ćeš biti — dobrovoljno ulaženje u PDV može da ima smisla ako radiš sa PDV obveznicima. Proveri prag i rokove na sajtu Poreske uprave.
6. Sačini KPO knjigu ako si paušalac, ili organizuj knjigovodstvo ako si samooporezivač (dan 3-7).
7. Napravi šablon fakture koji sadrži sve zakonom propisane elemente. Ako ti treba brz start, možeš da koristiš besplatan obrazac fakture i prilagodiš ga svom biznisu.

Za paušalca, prvo poresko rešenje sa iznosom mesečne obaveze stiže u roku od nekoliko nedelja do par meseci — zavisi od opterećenosti Poreske uprave. Dok ne stigne, ne plaćaš ništa, ali čim stigne, obično moraš da nadoknadiš i period unazad. Drži rezervu.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Preduzetnik koji tek dobije rešenje APR-a najčešće ima problem "sad imam firmu, šta prvo": kako da napišem prvu fakturu, kako da je pošaljem na SEF, gde da vodim ko mi šta duguje. Fakturko je tu da preskočiš fazu Excel tabela — otvoriš nalog, uneseš podatke iz rešenja APR-a jednom, i prva faktura ide klijentu za par minuta, sa svim obaveznim elementima (PIB, matični broj, oznaka paušalca ako si paušalac, poziv na broj).

Ako radiš B2B ili sa javnim sektorom, SEF integracija je uključena — fakture idu direktno na Sistem elektronskih faktura, ulazne fakture ti stižu u Inbox, a knjigovođa dobija svoj pristup i mesečni paket automatski. Preko Telegrama ili WhatsApp-a možeš da kažeš "pošalji Marku istu fakturu kao prošli mesec" i gotovo je. Za nekoga ko je juče postao preduzetnik i ne zna gde mu je glava, to je razlika između "moram sve sam" i "ovo se samo dešava".

Šta ne smeš da zaboraviš u prva tri meseca

Nova firma ima nekoliko rokova koji se lako previde jer ti niko ne šalje podsetnik:

• Poreske obaveze paušalca se plaćaju mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec. Prvo rešenje često pokriva unazad par meseci — obračunaj i drži pare sa strane.
• Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ulaze u rešenje paušalca; kod samooporezivanja se obračunavaju posebno.
• PDV prijava (ako si u sistemu) — mesečna ili tromesečna, sa strogim rokom. Kašnjenje = prekršajna kazna.
• Godišnja poreska prijava — i paušalci imaju obaveze na kraju godine (potvrda o prihodima, eventualno PPDG-1R ako se menja status).
• KPO knjiga — mora biti ažurna, vodi je uporedo sa fakturama, ne jednom u tri meseca.

Praktičan trik: napravi Google kalendar sa ponavljajućim podsetnicima na 10. u mesecu ("plati doprinose"), 12. u mesecu ("provera PDV-a ako si obveznik"), i 20. u mesecu ("ažuriraj KPO"). Pet minuta postavljanja, godinu dana mira.

Najčešće greške koje viđam kod novih preduzetnika

Ovo su stvari koje se ponavljaju iz meseca u mesec:

• Registracija bez plana za poreski režim. "Videćemo posle" znači da ti Poreska uprava odluči umesto tebe — obično samooporezivanje, obično nepovoljnije.
• Mešanje ličnog i firminog računa. Sve uplate ti idu na isti račun, pa na kraju godine ne znaš šta je prihod firme a šta ti je majka poslala za rođendan. Otvori poseban tekući račun i drži disciplinu.
• Fakture bez svih obaveznih elemenata. Ako fali PIB kupca, poziv na broj ili datum prometa, klijent (posebno veći) će je vratiti. Za paušalce je obavezna i napomena o paušalnom oporezivanju.
• Nepravovremeno slanje na SEF. Za B2B i javni sektor, faktura mora ići preko SEF-a u zakonskom roku. Slanje "kad stignem" je put ka opomenama.
• Ignorisanje eSanduče. Rešenja stižu tamo, ne u fizičko sanduče. Ako ga ne otvaraš, ne znaš da ti je istekao rok za žalbu.
• "Knjigovođa će to srediti." Knjigovođa sređuje ono što mu daš. Ako mu jednom mesečno šalješ gomilu razbacanih PDF-ova i fotografija računa, plaćaš mu duplo i praviš mu (i sebi) haos.

Nijedna od ovih grešaka nije skupa da se ispravi u prvom mesecu. U šestom mesecu jeste.

Registracija preduzetnika je najlakši deo priče — pravi posao počinje sutradan, kada treba da napraviš prvu fakturu, prijaviš se na SEF, otvoriš KPO knjigu i ne zaboraviš da 15. plati doprinose. Ko to postavi kako treba prvih mesec dana, kasnije samo radi svoj posao. Ako želiš da fakturisanje, SEF i mesečni paket za knjigovođu skineš sa uma odmah na startu, probaj Fakturko besplatno — prva faktura ide za dva minuta.