APR rok 31. jul: šta preduzetnik mora da preda

Autor: Fakturko tim · Objavljeno 11. avgust 2026. · 9 min čitanja

Kraj jula je onaj period kada računovođe prestanu da odgovaraju na poruke, a preduzetnici počnu da se pitaju da li su nešto zaboravili. Rok za dostavljanje dokumentacije uz finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre pada baš na 31. jul, i propuštanje ovog roka ume da košta više od same kazne — jer povlači i status neaktivnog obveznika, probleme sa tenderima i CRF-om.

Ovo nije rok za sam finansijski izveštaj (redovni godišnji izveštaji predaju se ranije, do kraja marta odnosno juna zavisno od kategorije obveznika), već za prateću dokumentaciju koja ide uz izveštaj — odluke skupštine, izveštaje revizora kada su obavezni, godišnje izveštaje o poslovanju za srednja i velika lica. Za većinu paušalaca i mikro d.o.o. reč je o par dokumenata, ali baš zato što deluju "sitno" najčešće se i zaborave.

Šta konkretno APR traži do 31. jula

Do 31. jula na portal APR-a dostavlja se prateća dokumentacija uz već predati redovni godišnji finansijski izveštaj. To u praksi znači odluku o usvajanju izveštaja doneta od strane nadležnog organa (skupština društva, osnivač kod jednočlanih d.o.o.), godišnji izveštaj o poslovanju za obveznike koji su dužni da ga sastavljaju, i revizorski izveštaj tamo gde je revizija obavezna.

Ključno je razumeti razliku između dva roka koja se često mešaju:

Paušalci koji vode samo KPO knjigu ne predaju finansijski izveštaj APR-u i ovaj rok se na njih ne odnosi. Ali čim paušalac pređe u sistem PDV-a ili se registruje kao d.o.o., priča se menja preko noći. Ovo je jedna od najčešćih zabuna kod ljudi koji su tokom godine promenili poresku formu — proveri aktuelni status svoje firme na sajtu APR-a pre nego što odustaneš od predaje.

Ko sve mora da preda dokumentaciju

Obaveza dostavljanja dokumentacije zavisi od pravne forme i veličine obveznika. Nije isto biti mikro d.o.o. sa dva zaposlena i srednje pravno lice sa bilansom preko određenog praga. Klasifikacija se radi na osnovu tri kriterijuma: prosečan broj zaposlenih, poslovni prihod i prosečna vrednost poslovne imovine — proveri aktuelne pragove na sajtu APR-a jer se povremeno menjaju.

Praktično razvrstavanje po tipu firme:

Mikro pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo: predaju finansijski izveštaj do kraja marta i, po pravilu, samo odluku o usvajanju do 31. jula. Nemaju obavezu revizije niti izveštaja o poslovanju. Ovde spada većina malih d.o.o. u Srbiji.

Mala pravna lica: dodatno mogu imati obavezu izveštaja o poslovanju, revizija najčešće nije obavezna osim ako to propisuje poseban zakon.

Srednja i velika pravna lica: puna dokumentacija — odluka o usvajanju, godišnji izveštaj o poslovanju, revizorski izveštaj. Ovde 31. jul nije opcija, nego apsolutni rok.

Jednočlani d.o.o.: često zaboravljaju da im je potrebna odluka osnivača o usvajanju izveštaja (ne "odluka skupštine", jer skupštine nema). Forma je jednostavna, ali dokument mora da postoji, potpisan i datiran pre roka.

Kazne i posledice propuštanja roka

Kazne za nepredaju su propisane Zakonom o računovodstvu i kreću se u rasponu koji za pravna lica ide od nekoliko desetina hiljada do više stotina hiljada dinara, uz zasebne kazne za odgovorno lice. Ali novčana kazna nije najveći problem.

Ozbiljnije posledice su operativne:

• Status neaktivnog obveznika u registru finansijskih izveštaja — firma dobija javnu oznaku da nije ispunila obavezu, što vidi svako ko proveri PIB.
• Problemi kod javnih nabavki i tendera — naručioci u dokumentaciji redovno traže potvrdu o predatom finansijskom izveštaju za prethodnu godinu.
• Blokada kredita i lizinga — banke i lizing kuće traže bilanse iz APR-a; ako ih nema ili su obeleženi kao neusvojeni, kredit staje.
• Registracija u CRF-u i status kod javnog sektora — ako radiš sa javnim preduzećima, propušten rok može da izbaci potraživanja iz redovnog procesa naplate.
• Reputacioni gubitak — svaki poslovni partner ili investitor koji radi due diligence prvo ide na APR pretragu.

Za paušalca koji se sprema da pređe u d.o.o. ovo je posebno važno: ako otvoriš d.o.o. u toku godine, prve obaveze dolaze brže nego što misliš, i pametno je već sad znati kalendar.

Kako se dokumentacija predaje: korak po korak

Predaja ide isključivo elektronski, kroz Posebni informacioni sistem Agencije (PIS APR), uz kvalifikovani elektronski sertifikat zakonskog zastupnika ili ovlašćenog lica. Papirna predaja više nije opcija.

Konkretan tok, za nekoga ko to radi prvi put:

1. Pripremi dokumente u PDF-u — odluka o usvajanju finansijskog izveštaja, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom ili skenirana sa svojeručnim potpisom (proveri koji format APR aktuelno prihvata).
2. Prijavi se na sistem APR-a koristeći elektronski sertifikat. Ako sertifikat nemaš — vadi se preko MUP-a, Pošte Srbije ili drugih izdavalaca, treba računati na nekoliko dana.
3. Odaberi zahtev "Dostavljanje dokumentacije uz redovni godišnji finansijski izveštaj" — nije isti obrazac kao za sam izveštaj u martu.
4. Uploaduj dokumente i potpiši zahtev elektronski.
5. Sačuvaj potvrdu o prijemu — ovo je jedini dokaz da si predao na vreme. Snimi PDF i pošalji ga sebi na mejl kao arhivu.

Naknada za obradu se plaća zavisno od vrste dokumenta i kategorije obveznika — cene su javne na sajtu APR-a i menjaju se povremeno. Za mikro d.o.o. reč je o simboličnom iznosu, za srednja i velika lica cifra je osetnija.

Najčešće greške koje viđamo:

• Odluka o usvajanju je datirana posle 31. jula (nemoguće — mora biti doneta pre roka).
• Odluku potpisuje pogrešna osoba (npr. direktor umesto skupštine/osnivača).
• Kompanija predaje izveštaj o poslovanju iako po veličini nije obveznik, pa se datoteka odbija.
• Sertifikat je istekao dan pre roka i onda kreće trka po izdavaocima.

Priprema podataka tokom godine: ono što ti najviše skrati jul

Najveći problem sa 31. julom nije sam rok — nego to što u julu tražiš papire iz februara. Klijenti su na godišnjem, knjigovođa je na godišnjem, banka sporo odgovara, a ti si u frci.

Trik iskusnih preduzetnika: sve što ide u finansijski izveštaj priprema se u toku godine, ne u aprilu. To znači uredno arhivirane fakture (izlazne i ulazne), evidenciju troškova sa računima, izvode iz banke po mesecima, i osnovnu evidenciju o klijentima i dugovanjima.

Konkretno, evo šta bi u julu trebalo da imaš na jednom mestu bez da tražiš:

Za paušalca koji vodi d.o.o. sa strane: izlazne fakture za celu prethodnu godinu, ulazne fakture (troškovi), izvode iz banke, ugovore sa klijentima. Ako radiš i sa inostranstvom, i devizne priznanice.

Za mikro d.o.o. sa jednim zaposlenim (osnivač): sve gore + obračune zarada, ugovor o radu ili menadžerski ugovor, evidenciju o osnovnim sredstvima ako ih ima, poresku prijavu za porez na dobit.

Za frilensera koji je u međuvremenu otvorio firmu: posebna pažnja na tranziciju — koje fakture su išle na fizičko lice, a koje na PIB firme, i kako je to razgraničeno u knjigama.

Ono što obično fali kada knjigovođa krene da sklapa izveštaj u martu: nedostaju 2-3 ulazne fakture (izgubljene), nema izvoda za jedan mesec, klijent nije platio a nije poslata opomena pa nije jasno da li je potraživanje sporno. Svaka od ovih stvari usporava proces za dane.

Odluka o usvajanju finansijskog izveštaja: minimalni sadržaj

Pošto je odluka o usvajanju najčešći dokument koji se predaje do 31. jula, evo šta treba da sadrži da bi prošla:

• Puno poslovno ime, sedište i matični broj/PIB pravnog lica
• Datum donošenja odluke (mora biti pre 31. jula tekuće godine, a posle sastavljanja izveštaja)
• Ko donosi odluku (skupština, osnivač, upravni odbor — zavisno od statuta)
• Jasna formulacija: "usvaja se redovni godišnji finansijski izveštaj za [prethodnu] godinu"
• Odluka o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka (kod d.o.o. — obavezno ako je iskazana dobit ili gubitak)
• Potpis nadležnog lica (kvalifikovani elektronski potpis ili svojeručni sa skeniranjem)

Kod jednočlanih d.o.o. odluku donosi osnivač lično i to je jednostavan jednostranični dokument. Kod višečlanih d.o.o. sazivanje skupštine i zapisnik su formalniji, i to je razlog zašto ljudi ovo ostave za jul — pa se posle jure sa članovima na godišnjem.

Praktičan savet: odluku pripremi čim knjigovođa završi izveštaj, ne čekaj jul. U februaru ili martu imaš mir, u julu nemaš.

Kako ovo izgleda u praksi sa Fakturkom

Fakturko ne predaje finansijski izveštaj umesto tebe — to je posao knjigovođe i tvog elektronskog sertifikata. Ali ono što skida najveći teret jeste priprema podataka koji idu u taj izveštaj. Sve izlazne fakture ti stoje na jednom mestu sa jasnim statusima plaćanja, ulazne SEF fakture automatski padaju u Inbox, troškove slikaš telefonom i OCR ih proknjiži u evidenciju. Kada u julu knjigovođa traži "sve ulazne fakture i sva potraživanja na dan 31.12.", to je jedna glasovna poruka Faktoru na Telegramu.

Pristup za knjigovođu je posebno koristan u ovom periodu: knjigovođa dobija svoj login i mesečni paket faktura mu se šalje automatski, pa u julu ne kopate zajedno po mejlovima. Dodatno, za praćenje dugovanja i pripremu evidencije o potraživanjima, Fakturko ti pokazuje ko duguje, koliko dana kasni, i predlaže opomene — što je tačno ono što treba da ima jasnu sliku pre nego što izveštaj ode u APR. Ako ti treba samo brz besplatan obrazac fakture za dokumentaciju koja fali, i to je tu.

Šta uraditi ako si već propustio rok

Ako 31. jul prođe, prva stvar nije panika nego brza reakcija. Predaj dokumentaciju što pre — svaki dan zakašnjenja teoretski povećava rizik, ali praksa je da APR obrađuje i zakasnele predaje. Kazneni postupak, ako uopšte krene, ide odvojeno.

Koraci:

1. Predaj dokumentaciju odmah, čim shvatiš da je rok prošao.
2. Ako imaš opravdan razlog (bolest, tehnički problem sa sertifikatom sa dokazom), sačuvaj dokumentaciju za slučaj prekršajnog postupka.
3. Proveri status firme u registru finansijskih izveštaja — ako je označena kao "nije usvojen izveštaj", partneri to vide.
4. Za sledeću godinu: stavi u kalendar podsetnik za 15. jul (dve nedelje pre roka), ne za 30. jul.

Kalendar obaveza koji ti se isplati odmah zalepiti

Da ne moraš više da guglaš svaki put:

Datumi su fiksni. Ono što se menja iz godine u godinu su iznosi kazni, taksi APR-a i eventualno tehnički zahtevi portala — proveri aktuelno stanje pre same predaje.

Rok od 31. jula nije rok koji sme da te iznenadi. Dokumenti koji idu uz finansijski izveštaj su, u većini slučajeva, jednostavni — problem je što se pripremaju kada svi već rade sve drugo. Ako uredno vodiš evidenciju tokom godine, jul je samo par klikova na APR portalu. Ako ne, jul je noćna mora.

Ako želiš da fakturisanje, evidencija troškova i priprema podataka za knjigovođu prestane da bude posao koji obavljaš noću pred rok — probaj Fakturko besplatno i vidi koliko brzo se stvari sklope kada su na jednom mestu.